ELEKTROENERGETIKA
. . . . .

VESTI SRBIJA BALKAN SVET DOGAĐAJI FORUM ANKETA PROJEKTI FIRME FAKULTETI KNJIGE ČASOPISI POSLOVI LINKOVI KONTAKT

HIDROELEKTRANE SRBIJA

 

HE Bajina Basta
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 4 X 92 MW Francis
revitalizovani 4x105MW (2013)
Početak rada: 1966-1968
T/G : Nohab, Litostroj, Koncar

Protočna hidroelektrana „Bajna Bašta“u Perućcu najveći je hidroenergetski objekat sagradjen na reci Drini. Reka je pregradjena betonskom branom visokom 90 metara i dugačkom 460 metara. Akomulaciono jezero u dužini od 52 kilometra proteže se do Višegrada i čuvene "Na Drini ćuprije".
više informacija

 

HE Bistrica
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 2 X 54 MW Francis
Početak rada: 1968
T/G : Charmilles, Litostroj, Siemens, Koncar

Prva od Limskih elektrana puštena u pogon je hidroelktrana Bistrica sa dva agregata po 54 Mega-Volt -Ampera , sa kompenzacionim basenom kamene brane Radojna visine 43m u dižini 7 km i akumulacijom od 7,6 milona kubika vode.Tadašnji tehnološki prvenac u izgradnji hidroeletrana bio je tunel dug preko 8 km sa cevovodom dugim 1357m uz mašinsku zgradu kroz čije se turbine posle pada od 375 m voda sliva u Lim
više informacija

HE Djerdap-I
 Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 6 X 171 MW Kaplan
6ti agregat revitalizovan 205MW (2011)
5ti agregat revitalizovan 205MW (2013)
Početak rada: 1962
T/G : LMZ, Electrosila, Koncar

Hidroenergetski i plovidbeni sistem "Đerdap 1", kompleksan i višenamenski objekat, izgrađen je na 943. kilometru Dunava od ušća u Crno more. Još uvek najveća hidrotehnička građevina na Dunavu, ukupne dužine 1278m, potpuno je simetrična i projektovana tako da svaka zemlja (SR i RO) raspolaže istim delovima glavnog objekta, koje održavaju i koriste shodno sporazumu i konvencijama o izgradnji i eksploataciji.
više informacija

HE Djerdap-II
 Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 10 X 27 MW
Početak rada: 1986-1987
T/G : LMZ, Electrosila, Koncar

HE "Đerdap 2" je druga zajednička srpsko-rumunska hidroelektrana na Dunavu. Izgrađena je na 863.km Dunava od ušća u Crno more na profilu Kusjak-Ostrovul Mare. Ovaj sistem je kompleksan i višenamenski hidrotehnički objekat. Sastoji se od osnovne elektrane, dve dodate elektrane, dve prelivne brane, dve brodske prevodnice i dva razvodna postrojenja TTGKV. Svakoj strani, srpskoj i rumunskoj, pripada po jedan od pomenutih objekata.
više informacija

HE Kokin Brod
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 2 X 11.75 MW Francis
Početak rada: 1962
T/G : Charmilles, Litostroj, Koncar

Uporedo sa radovima na hidroelktrani Bistrica počeli su radovi i na izgradnji hidrolektrane Kokin Brod. Nastavljajući trdiciju postizanja rekorda i brana Kokin Brod sa visinom od 83 metara i dužine 1227 metara,spada u u red najvećih brana ove vrste u zemlji. Izgradnjom brane nastalo je Zlatarsko jezero dužine 28 km sa akumulacijom od 250 miliona kubika vode. Prva potpuno automatizovana i daljinski upravljana hidroelektrana tadašnje Jugoslavije bila je hidroelektrana Kokin Brod.
više informacija

HE Medjuvrsje
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 1 X 2.5 MW, 1 X 4.5 Kaplan
Početak rada: 1953-1956
T/G : Litostroj, Koncar

HE "Medjuvrsje" se nalazi na samom izlasku iz
Ovcarsko-kablarske klisure. Brana HE "Medjuvrsje"
je gravitaciono betonska konstruktivne visine 32 m,
ukupne duzine 189 metara. Godisnja proizvodnja
prosecno iznosi 29GWh.

više informacija

 

HE Ovčar Banja
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 1 X 2 MW, 1 X 4 Kaplan
Početak rada: 195-1957
T/G : Litostroj, Koncar

HE "Ovcar Banja" se nalazi na ulazu u
Ovcarsko-kablarsku klisuru
.
Brana je kombinovana,
gravitaciona.
Konstruktivna visina betonskog dela
brane je 24 m dok je visina nasutog dela 9.2 metara.Godisnja proizvodnja prosecno iznosi 29GWh.

više informacija

HE Pirot
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 2 X 40 MW Francis
Početak rada: 1990
T/G : CKD, Koncar

Hidroelektrana "Pirot" je locirana na teritoriji jugoistočne Srbije, izmedju Pirota i bugarske granice i koristi vode Visočke reke na profilu brane "Zavoj". To je akumulaciona elektrana derivacionog tipa sa tunelom i cevovodom pod pritiskom i akumulacijom za godisnje izravnanje
više informacija


HE Potpeć
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 3 X 17 MW Francis
Početak rada: 1967-1969
T/G : Voest, Koncar

Treća po redu i jedina elektrana na reci Lim snage 3 x 18 MW-a izgrađena je nedaleko od Pribojske banje i dobila je ime hidroelektrana Potpeć. Betonska gravitaciona brana visine 46 m stvara akumulaciju od 44 miliona kubika vode.
više informacija

HE Uvac
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 1 X 36 MW Francis
Početak rada: 1979
T/G : Litostroj, Koncar

Poslednja izgrađena a prva u nizu Limskih elektrana je hidroelektrana Uvac.
Izgradnjom ove brane reka Uvac je u energetskom smislu 100% iskorišćena i prestala je da postoji kao reka,odnosno pretvorena jeu akumulaciona jezera.
više informacija

HE Vrla-1
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 2 X 11.2 MW, 2 X 14.5 Pelton
Početak rada: 1955-1975
T/G : Litostroj, Koncar, CKD, Skoda

"Preradom" jednog kubika vode iz Vlasinskog jezera agregati Vrle 1 daju 0,74kWh i to je, s obzirom na najveći pad, razumljivo i najveća proizvodnja po kubiku vode. Prolaskom kroz ostale tri stepenice, dobija se ukupni efekat od 1,858kWh, po kubiku vode iz Vlasinskog jezera.
više informacija


HE Zvornik
Elektroprivreda Srbije (EPS)
Generatori: 4 X 23 MW Kaplan
Početak rada: 1955-1958
T/G : Voith, Litostroj, Koncar

Hidroelektrana Zvornik je izgrađena kao poslednja stepenica srednjeg toka reke Drine na 93 kilometru od ušća Drine u Savu. Izgradnja prve  hidroelektrane na Drini započela je 1948 godine.
više informacija

SRBIJA Prenosni sistem
Termoelektrane
Distribucija

Male hidroelektrane EPS-a

Instalisana snaga tih 15 mini-hidroelektrana je 17,7 megavata i proizvode godišnje 55 gigavata struje. Nakon revitalizacije njihova snaga će biti povećana za 5,5 megavata na 23,3 megavata, a proizvodnja za 22 gigavat-sata na 77 gigavat-sati godišnje.

 

МЕСТО И УЛОГА ХЕ У ЕЕС-у Србије

Проточне хидроелектране 

"ХЕ Ђердап 1" има релативно малу запремину динамичког карактера, али уз дневни режим рада са два врха и ХЕ "Ђердап 2" као компензационим базеном, успева да већи део производње пласира у варијабилни део дијаграма оптерећења. Електрана је прибранског типа, са кратким доводним органима и блоковском везом (довод-турбина-генератор-одвод), што јој омогућава брзу промену оптерећења. Јединична снага агрегата је 175 МW. 

ХЕ "Ђердап 2" је практично компензациони базен и највећи део производње пласира у константни део дијаграма оптерећења. Због тога нема услова за учешће у регулацији снаге система. Ограничен је такође условима пловидбе ( Qмин =2000м3/с) и дозвољеним осцилацијама нивоа воде на ушћу Тимока од 60цм. Јединична снага агрегата је 27МW. 

ХЕ "Зворник" , "Бајина Башта" и "Потпећ" представљају електране са могућношћу регулисања вода на нивоу дана, односно недеље (Бајина Башта). Најмање могућности регулисања су на ХЕ "Зворник" због засутости акумулације. Изградњом објеката на потезу Зворник - Бајина Башта решило би се питање варијабилног рада ХЕ "Зворни"к (електране у низу). Ова група електрана може учествовати у регулацији снаге система и обезбеђивању ротирајуће резерве, као и у коришћењу сезонски регулисаних вода у узводним акумулацијама (Пива, Увац, Кокин Брод). 

ХЕ "Овчар Бања" и "Међувршје" (међу најстаријим објектима) према својим карактеристикама практично представљају дистрибутивне објекте. Величина инсталисаног протока ( 40м3/с ) према расположивом дотоку ( 34м3/с ), а посебно засутост акумулација наносом, практично лоцирају производњу ових објеката у константни део дијаграма оптерећења. 

 

Акумулационе хидроелектране

Лимске електране ( "Увац" , "Кокин брод" , "Бистрица" ) располажу великим акумулационим простором, и у том смислу представљају веома флексибилан и широко употребљив ресурс. Могу се ангажовати практично за све потребе у систему, од редовног покривања конзума по енергији и снази, преко свих облика резерве у систему (укључујући и хладну резерву), до регулисања снаге у систему и сезонског регулисања вода. Дугачак довод воде на ХЕ "Бистрица" спречава брже промене оптерећења, али су и постојеће довољне.

ХЕ на Власини, уз висок степен инсталисаности ( Qи =18м3/с ) и запремину од 107 милиона м3 такође су објекти широког спектра примене у систему. Уз остварено препумпавање вода (ПАП Лисина) могу се користити за сваку улогу у електроенергетском систему, укључујући и хладну резерву. 

ХЕ "Пирот" са корисном запремином од 130 милиона м3 и инсталисаним протоком од 42м3/с такође је погодан за све потребе система. Нешто дужи тунел умањује брзину промене оптерећења али не угрожава ову функцију електране (регулација фреквенција-снага). 

 

Реверзибилна хидроелектрана 

Електроенергетски систем Србије располаже и једним специфичним објектом, реверзибилном хидроелектраном "Бајина Башта". Овај објекат, у генераторском режиму рада практично је хидроелектрана са свим својим предностима - карактеристикама. У пумпном раду овај објекат је веома крутих карактеристика. Степен искоришћења циклуса пумпање-турбинирање је 0,73, то овај објекат у целини дефинише као потрошача. Доток у горњи акумулациони базен је безначајан у односу на пумпане количине вода. Ови разлози упућују на рационално коришћење овог објекта у смислу ангажовања што већом снагом у генераторском раду у што краћем времену. Ангаожвање у пумпном раду треба прилагодити, колико се то може, облику дијаграма оптерећења, у смислу њиховог повећања и евентуалног смањења или спречавања прелива и олакшавања пласмана техничких минимума агрегата термоелектрана. Може се рећи да у односу на класичну хидроелектрану, реверзибилна не користи обновљиви ресурс (осим прихватања прелива). Дакле, нема погодности бесплатног горива, али је и мање зависна од хидролошких прилика, а знатно више од стања подсистема термоелектрана. Величина корисне запремине акумулације (150 милиона м3 ; 190 GWh) уврштава овај објекат у веома погодне и употребљиве у обезбеђењу дела хладне резерве у систему.



Web Analytics