 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kako smo uvezli energiju za džabe? | 21 Apr 2024 - danas | |||||||||||
| Srbija je besplatno uvezla struju, u toku prethodna dva vikenda, zahvaljujući tome što je na prenosnoj mreži u tom trenutku bilo više električne energije nego što je potrebno za podmirivanje potrošnje. Srbija je besplatno uvezla struju 7. aprila, objavio je na svom Tviter nalogu konsultant za energetiku Nenad Jovanović, odnosno na taj način je obezbedila 20 odsto potrebne energije tokom pet sati. Isto se desilo i 13. aprila kada je takođe tokom pet sati trgovanja, besplatno preuzeto više od 20 odsto potrošnje električne energije. Ovakve stvari se inače dešavaju na svim berzama i tržištima s obzirom na to da se struja iz obnovljivih izvora poput vetroparkova i solarnih panela može proizvoditi uglavnom preko dana. Solarni paneli primera radi ne mogu da proizvode struju noću. Proizvođači sve dobijene količine plasiraju u mrežu, ali se nekada desi da one budu znatno iznad potreba konzuma u tom trenutku. S obzirom na to da veliki broj proizvođača struje iz solara i drugih OIE nema skladištne kapacitete jedina mogućnost koja im preostaje, a da to nije prekid proizvodnje, jeste plasiranje struje u prenosnu mrežu. Da bi se rešila situacija sa prekomernim količinama struje i preopterećenjem mreže proizvođači su prosto prinuđeni da kupcu, koji u svojim reverzibilnim hidroelektranama ima mogućnost skladištenja, potpuno besplatno ili po veoma niskim cenama ustupe svoju električnu energiju. Sve navedeno ide u prilog kupaca, poput recimo Elektroprivrede Srbije, koja u svom sastavu ima reverzibilne hidro kapacitete, pa ne samo da struju iz OIE može da dobije potpuno besplatno već istovremeno i da stvori rezerve električne energije u svojom postrojenjima. To dodatno pogoduje poslovanju EPS-a s obzirom na to da tako sačuvanu energiju može da proda na tržištu kada je njena cena skuplja. U pojedinim zemljama, poput Nemačke, postoji i takozvana negativna cena. Reč je naime o cehu koji plaća proizvođač u situaciji kada ima višak proizvedene struje što mu stvara obavezu “penala”, odnosno da plati kupcu koji je preuzima. U Srbiji pak, ta opcija ne postoji već je struju jedino moguće ustupiti besplatno. Razlog za to je taj što ne postoji potrebna zakonska regulativa, vezana za PDV, koja bi omogućila formiranje negativne cene na berzi struje koja posluje u Srbiji. Da kojim slučajem takva regulativa postoji, prema nekim procenama za pet sati trgovanja besplatnom strujom koju je Srbija ostvarila tokom protekla dva vikenda bi bilo inkasirano između 50 do 130.000 evra. Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Nikola Rajaković ističe da bi i u Srbiji trebalo uvesti kategoriju negativne cene koja postoji u nekim razvijenim zemljama i da bi to, između ostalog, išlo i u korist Elektroprivrede Srbije. – Hipotetički, EPS na našoj berzi može da preuzme dnevno proizvedene viškove struje potpuno besplatno što predstavlja finansijsku korist kao i da tu struju kasnije proda u trenutku kada je ona skuplja. Još bolja varijanta u specifičnim uslovima u kojima postoje viškovi struje iz obnovljivih izvora poput vetroparkova i solara je da prodavac kupcu plati za preuzete količine koje nisu potrebne konzumu u tom trenutku. To u Srbiji nije moguće, jer ne postoji odgovarajuća regulativa koja bi tako nešto omogućila. Svakako je da bi je trebalo doneti i na taj način omogućiti formiranje negativnih cena. To rešenje postoji u razvijenim zemljama i nema razloga da ne bude primenjeno i kod nas – objašnjava Rajaković. Prema njegovim rečima, fenomen viškova na prenosnoj mreži će da postoji, u aktuelnom obimu, sve dok se ne izgradi dovoljan broj skladištnih kapaciteta za čuvanje struje proizvedene iz obnovljivih izvora. – Najnepopularniji način je zaustavljanje proizvodnje zbog viškova struje. Jednostavno, nikada nije dobro da proizvodnja stoji kada ju je moguće sprovoditi. Negativna cena takođe ima svoju ulogu u ovom slučaju, a isto važi i za skladištne prostore, koji bi proizvođačima omogućili da struju čuvaju i prodaju je po tržišnoj ceni – kaže naš sagovornik. Stručnjak za energetiku Željko Marković takođe navodi za Danas da kod nas nema negativnih cena, ali da ih svakako treba uvesti. – Poenta sa tim cenama nije da neko zaradi već da se proizvođači nateraju da svojom proizvodnjom bolje upravljaju i da ne puštaju struju u mrežu kada to nije potrebno. Sadašnji sistem je postavljen tako da ako injektuje više energije od svoje planirane pozicije, neće da plati ništa, što mu daje lagodnu poziciju, a pritisak šta da se radi sa tom energijom prelazi na operatora, u našem slučaju Elektromrežu Srbije. Negativne cene bi penalisale proizvođače pa bi oni bili odgovorniji u upravljanju svojom proizvodnjom – zaključuje naš sagovornik. |
Najnovije vesti Srbija :
26 Apr 2024 Prozjumeri u ekspanziji
Povezane vesti :
25 Apr 2024 TENT A dobio moderno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova |
|||||||||||
|
||||||||||||
