 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Potreban nam je novi bazni izvor energije | 15 Apr 2024 - politika | |||||||||||
| Iako ETF od nesreće u Černobilju ne školuje studente konkretno za oblast nuklearne energetike, ako fakultet dobije zeleno svetlo da bi trebalo da obrazuje mlade za to, u program se lako mogu dodati nove tematske celine, kaže prof. dr Koviljka Stanković Nakon nesreće u Černobilju, u Srbiji je od 1989. na snazi Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, a neposredno nakon toga na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu ukinut je Nuklearni odsek, koji je osnovan 1955. Nakon najave da će moratorijum od pre 35 godina biti suspendovan, naši zvaničnici ali i deo stručne javnosti saglasni su u tome da nam fali kadrova. Međutim, iako ETF više ne školuje studente konkretno za oblast nuklearne energetike, on za to ima potencijal, kaže za „Politiku” dr Koviljka Stanković, profesorka ovog fakulteta, angažovana na predmetima Nuklearna energetika i Nuklearna tehnika. – Odsek je ukinut 1989, ali smo zadržali sve fundamentalne predmete iz ove oblasti. Imamo smer nuklearna medicina i tehnika i biomedicinski ekološki inženjering, na kojima su osnove nuklearna fizika i tehnika. Na master studijama je predmet Nuklearna energetika, na kom sam angažovana od 2011. Od tada na njemu studente učimo sve što se tiče razvoja te oblasti, od pedesetih godina prošlog veka do danas, od modernih tehnologija, malih modularnih reaktora, do onoga što nas očekuje, a to je četvrta generacija reaktora – ističe Stankovićeva i dodaje da iako danas na ETF-u ne postoje predmeti za upravljanja nuklearnim reaktorom, koji su se nekad predavali, ni to nije problem. Jer, kako kaže, ako fakultet dobije zeleno svetlo da bi trebalo da obrazuje mlade za to, u program se mogu dodati nove tematske celine. Kako bi se u praksi upoznali sa tim kako rade nuklearne elektrane, profesorka je više puta vodila studente u stručnu posetu u nuklearnu elektranu „Krško”. A oni koji su zainteresovani za ovu oblast imaju priliku da još na osnovnim studijama koriste sredstva iz evropskih projekata za prakse širom Starog kontinenta. – Sa svojim bivšim studentima sam osnovala i Srpsko nuklearno društvo, koje je postalo deo Evropskog nuklearnog društva i Evropske mreže za nuklearno obrazovanje. Tako da su nam sada otvorena sva vrata širom kontinenta za obrazovanje i istraživanje. Možemo da pošaljemo mlade negde na obuku. Tako će sve teorijsko znanje koje su stekli na fakultetu dopuniti i onim eksperimentalnim – kaže prof. Stanković. Ipak, većina mladih naučnika koji žele da se bavi atomskom energijom na kraju i ostaje u inostranstvu. Jer kako kaže naša sagovornica, ako neko hoće da radi u nuklearnoj elektrani i da se bavi istraživanjem nove generacije reaktora, toga ovde nema. Ali za to bi mogli dobiti priliku u budućnosti, ako Srbija odluči da gradi četiri mala nuklearna reaktora, što je kao jednu od mogućnosti nedavno naveo predsednik Vučić, jer će naša zemlja do 2050. imati četiri puta veću potrošnju struje nego sad. Ipak, kako je rekao, to je trenutno na dugom štapu, jer tehnologiju, a ni znanje za to nemamo. Stankovićeva smatra da su nuklearne elektrane dobra opcija, jer će od 2026. godine EU uvesti obavezne takse na ugljen-dioksid, pa će električna energija koja se proizvodi u termoelektranama biti značajno skuplja od one iz nuklearnih. – Naša potrošnja električne energije će stalno rasti, a sa jednom konvencionalnom nuklearnom elektranom ili nekoliko manjih modularnih zamenili bismo određeni procenat koji dobijamo iz termoelektrana. Ne možemo se potpuno osloniti na obnovljive izvore energije, zato što su oni promenljivi. Treba nam novi bazni izvor energije, a tu nemamo mnogo izbora: termoelektrana se može zameniti samo gasnom ili nuklearnom – zaključuje profesorka Koviljka Stanković. Ljudska greška svedena na minimum Ipak, ono što javnost najviše zanima jesu potencijalne opasnosti. Stariji se i dalje sećaju černobiljske katastrofe, a mlađi su o njoj naučili bar iz popularne serije od pre nekoliko godina. Ali više ne postoji opasnost da će neki novi Djatlov pritisnuti pogrešno dugme i odvesti svet do nove ekološke katastrofe, jer je ljudska greška sa napretkom tehnologije svedena na minimum, objasnila je Stankovićeva. – Sada svaka elektrana generacije 3+ ima više sistema zaštite po dubini. To znači da ako otkaže jedan sistem, proradi drugi, ako otkaže drugi, proradi treći. Uporedite automobilsku industriju od pre 40 godina sa ovom danas i napravite analogiju sa nuklearnom. Toliko je tehnologija napredovala i u ovoj oblasti – ilustruje sagovornica. Nuklearna energija je najčistiji vid energije Modularni reaktori su jeftiniji, generišu manje radioaktivnog otpada, efikasniji su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Zauzimaju deset puta manju površinu od nuklearke, što znači i da su jeftiniji za izgradnju i mogu se postaviti u izolovanim područjima koja nisu gusto naseljenaNakon autodestruktivnog černobiljskog moratorijuma nuklearna nauka i tehnologija je izgubila na značaju i zaboravljena. Revitalizacijom postojećih kadrova, obukom mladih, saradnjom sa našim stručnjacima iz inostranstva, kao i njihovim povratkom započeće veoma brzo nova nuklearna era u Srbiji. Epicentar tog znanja i matica okupljanja biće Institut za Nuklearne nauke „Vinča”, kaže za „Politiku” dr Slavko Dimović iz ovog instituta. Šta bi značilo potencijalno uvođenje većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije? Možete li običnim jezikom za ljude koji nisu stručnjaci iz te oblasti objasniti šta su oni zapravo? Modularni reaktori nisu osmo tehnološko svetsko čudo i njihova preteča su kompaktni nuklearni reaktori koji su se koristili najviše u Rusiji, za nosače aviona, podmornice i ledolomce. Još 2019. godine puštena je čuvena plutajuća elektrana „Akademik Lomonosov”, koja je zamenila nuklearnu elektranu „Bilibino” u Čukotskoj oblasti na dalekom istoku Rusije. Oni su manje snage od klasičnog reaktora i mogu da se pakuju, to znači da se prema rastu potrebe za energijom povećava i njihova snaga. Pored toga, u pogonu su praktičniji. Možete isključiti jedan modul ako vam je potrebna manja snaga ili da uključite neki u rezervi, ako želite da snaga poraste. Modularni reaktori su jeftiniji, generišu manje radioaktivnog otpada, efikasniji su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Oni zauzimaju deset puta manju površinu od nuklearke, što znači i da su jeftiniji za izgradnju. A ono što je takođe bitno jeste da se umiruje i javnost, jer se oni mogu postaviti u izolovanim područjima koja nisu gusto naseljena. Modularni reaktori su svakako bezbedniji, jer za hlađenje njihovog jezgra nisu potrebna eksterna napajanja električnom energijom pomoću specijalnih generatora. Šta bi to potencijalno značilo za energetsku budućnost Srbije? Zahvaljujući hrabroj, smeloj i vizionarskoj politici predsednika države i vlade naše zemlje, nuklearni san postaje realnost. Nuklearna renesansa daruje sigurnu energetsku budućnost Srbije, ali i ukupni naučno-tehnološki napredak. Energetska bezbednost jedne države je ključ njenog suvereniteta. Beograd je često među gradovima sa najzagađenijim vazduhom, a navodni krivci za to su, između ostalog, termoelektrane na ugalj. Kako bi korišćenje nuklearne energije uticalo na zagađenje? To je najčistiji vid energije. Nema emisije ugljen-dioksida u atmosferi, niti efekta staklene bašte. Ispravljajući naše greške ostavljamo zdravu planetu svojim potomcima. Beograđani neće imati utisak da su se teleportovali u Nju Delhi, a naša deca se neće rađati sa respiratornim oboljenjima. Kakvi su bezbednosni rizici, gde bi se odlagao nuklearni otpad i koliko je on opasan? Jedina mana primene nuklearne energije je generisanje radioaktivnog otpada. On je veoma male zapremine, ali nakon adekvatnog fizičkog i hemijskog tretiranja, a tu mislim na kondicioniranje, soldifikaciju i pakovanje, može se bezbedno odložiti. Projektovanje lokacije, tehnologije za izgradnju nuklearne elektrane, ugrađivanje modularnih reaktora, pa tako i trajno odlagalište biće predmet naučno-stručne studije u kojoj bi najveći nacionalni institut na Balkanu, Institut za nuklearne nauke „Vinča”, trebalo da ima ključnu ulogu. |
Najnovije vesti Srbija :
12 Dec 2024 EPS u petak preuzima blok B3 termoelektrane Kostolac
Povezane vesti :
3 Dec 2024 Da li Srbija dobija nuklearku?! |
|||||||||||
|
||||||||||||
