 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
< PRETHODNA E
SLEDEĆA >
30 Mar 2026 - telegraf Egipat počinje da štedi električnu energiju 26 Mar 2026 - bliz Brana koja nadmašuje sve dosad 26 Mar 2026 - 021 Posle rasta cene gasa i nafte očekuje se i poskupljenje struje 22 Mar 2026 - telegraf EU proizvela 47,3 odsto električne energije iz OIE 22 Mar 2026 - euronews Kuba počela obnovu energetskog sistema 22 Mar 2926 - nedeljnik Kvantne baterije postaju stvarnost 22 Mar 2026 - politika Obnovljiva energija donela svetu ogromne uštede
< PRETHODNA EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 8 do 14 od ukupno 2959 vesti svet |
12 Feb 2026 - dnevnik - GDE JE STRUJA NAJSKUPLJA U EVROPI Cene energenata za domaćinstva širom Evrope, koje su naglo porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, u međuvremenu su se stabilizovale, ali su i dalje primetno iznad pretkriznih nivoa. Troškovi energije posebno pogađaju domaćinstva sa nižim primanjima, a prema podacima Evrostata, prosečno domaćinstvo u Evropskoj uniji na struju, gas i druga goriva troši oko 4,6 odsto ukupnog budžeta. Najnoviji podaci Indeksa cena energije za domaćinstva (HEPI) pokazuju ogromne razlike među evropskim prestonicama kada je reč o cenama električne energije i prirodnog gasa. Početkom januara 2026. godine cena električne energije za domaćinstva kretala se od svega 8,8 evrocenti po kilovat-satu u Kijevu do čak 38,5 centi u Bernu, dok je prosečna cena u EU iznosila 25,8 centi po kWh. Među najskupljim gradovima, pored Berna, izdvajaju se Berlin, Brisel, Dablin, London i Prag, dok su uz Kijev najniže cene zabeležene u Budimpešti, Podgorici i Beogradu, piše Index.hr. Uopšteno posmatrano, struja je jeftinija u prestonicama srednje i istočne Evrope, dok su gradovi najvećih zapadnoevropskih ekonomija uglavnom iznad proseka Unije. Na razlike utiču brojni faktori, poput energetskog miksa, strategija nabavke dobavljača, subvencija, poreza i troškova distribucije. Međutim, kada se cene usklade sa standardom kupovne moći, slika se značajno menja. Ovaj indikator uklanja razlike u opštem nivou cena i pokazuje stvarno opterećenje za građane. Tako se raspon cena struje kreće od 10,9 u Oslu do čak 49 u Bukureštu, pa nominalno najskuplji Bern pada tek na 22. mesto, dok Bukurešt izbija na prvo mesto po realnom trošku za domaćinstva. To ukazuje da, iako su nominalne cene niže u mnogim istočnoevropskim gradovima, slabija kupovna moć čini električnu energiju većim finansijskim teretom, dok zapadni i severni gradovi postaju relativno pristupačniji kada se uzmu u obzir primanja. Razlike su još izraženije kod prirodnog gasa. U januaru 2026. cene su se kretale od 1,6 centi po kWh u Kijevu do čak 35 centi u Stokholmu, što je više od 13 puta skuplje nego u Budimpešti, gde gas košta 2,6 centi. Odmah iza Stokholma nalaze se Amsterdam, Bern i Rim, a stručnjaci visoke cene u švedskoj prestonici objašnjavaju specifičnostima tamošnjeg tržišta i malim brojem domaćinstava priključenih na gasnu mrežu. Kada se i gas prilagodi kupovnoj moći, Stokholm ostaje najskuplji, što potvrđuje da nominalne cene često ne odražavaju pravo finansijsko opterećenje. Gradovi sa nižim cenama neretko se penju na listi najskupljih kada se uzmu u obzir plate građana, dok se bogatije zapadne prestonice pokazuju pristupačnijim nego što se na prvi pogled čini. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
22 Mar 2026 euronews |
