 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| EU želi da afričko sunce pokreće evropsku električnu revoluciju | 12 Jun 2026 - N1 | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
11 Nov 2026 Norveška povukla ručnu
Povezane vesti :
10 Nov 2026 Urugvaj: Zemlja gotovo nezavisna od nafte i gasa |
||||||||||||
| Brisel se nada da bi solarni paneli u osunčanoj Sahari mogli da snabdevaju Evropu čistom električnom energijom, piše Politiko. Evropska unija se kladi da se budućnost njenog energetskog sistema nalazi pod severnoafričkim suncem. Evropska komisija je u utorak obećala da će izdvojiti pet milijardi evra iz fondova EU za projekte obnovljivih izvora energije u Severnoj Africi i na Bliskom istoku, koji bi mogli da vraćaju električnu energiju u evropsku mrežu, podseća Politiko. Ideja je da solarni paneli u osunčanoj Sahari i vetroturbine duž južnih i istočnih obala Mediterana proizvode električnu energiju koja bi se zatim slala podmorskim visokonaponskim dalekovodima u evropsku elektroenergetsku mrežu. Ta energija bi zamenila uvozna fosilna goriva i pomogla Evropi da ostvari svoje ambiciozne ciljeve u oblasti elektrifikacije i klimatske politike. Komisija se nada da će sredstva EU privući i privatni kapital za zajednička ulaganja, čime bi do 2035. godine bilo mobilisano do 25 milijardi evra investicija u solarnu i vetroenergiju, vodonik, elektroenergetske mreže i druge čiste tehnologije. „Račun Evropske unije za uvoz fosilnih goriva povećao se za više od 47 milijardi evra u poslednjih 100 dana, a da pritom nije dobijen ni jedan dodatni molekul energije“, rekao je evropski komesar za energetiku Dan Jergensen na konferenciji za novinare povodom predstavljanja nove inicijative. Do 2035. godine Komisija očekuje da će ova inicijativa podržati razvoj najmanje 15 gigavata novih kapaciteta za obnovljive izvore energije, otvoriti više od 100.000 radnih mesta i ojačati elektroenergetske veze širom Mediterana. Rešenje za energetsku bezbednost Pokretanje inicijative, poznate kao T-MED, dolazi u trenutku kada se Evropa ponovo suočava sa nestabilnošću na globalnim energetskim tržištima zbog rata u Iranu. Jergensen je ovu inicijativu direktno povezao sa aktuelnom krizom, tvrdeći da su nedavni događaji još jednom pokazali rizike oslanjanja na fosilna goriva. „Naša energetska bezbednost mora da počiva na elektrifikovanim energetskim sistemima zasnovanim na čistoj energiji, modernim mrežama i većoj povezanosti“, rekao je. Prema podacima Brisela, Severna Afrika i Bliski istok raspolažu potencijalom za proizvodnju oko 2.300 gigavata energije iz obnovljivih izvora, što je više nego dvostruko od trenutnih instaliranih kapaciteta EU. Komisija procenjuje da se solarna i energija vetra u tom regionu mogu proizvoditi 30 do 40 odsto jeftinije nego u Evropi. „Naš cilj je jednostavan – da potencijal pretvorimo u projekte, projekte u investicije, a investicije u radna mesta i privredni rast“, rekla je evropska komesarka za Mediteran Dubravka Šuica prilikom predstavljanja inicijative. Ipak, razmere izazova ostaju ogromne. Prema procenama same Komisije, regionu će do kraja decenije biti potrebno više od 100 milijardi evra ulaganja kako bi u potpunosti iskoristio svoj potencijal obnovljivih izvora energije. Zvaničnici su u utorak priznali da je cilj od 25 milijardi evra tek početni korak. Komisija se nada da će nova investiciona platforma T-MED, koja bi trebalo da počne sa radom u septembru, pomoći da se taj jaz premosti okupljanjem vlada, razvojnih banaka, investitora i projektnih kompanija. Istovremeno, Brisel planira da podstakne partnerske zemlje da pojednostave procedure izdavanja dozvola, unaprede pristup elektroenergetskim mrežama i ojačaju regulatorni okvir kako bi projekti postali privlačniji investitorima. Ova inicijativa podseća na strategiju koju je Evropa već pokušala da sprovede. Pre više od decenije, projekat Desertec imao je za cilj da iskoristi solarnu energiju Severne Afrike i izvozi je u Evropu. Uprkos početnom entuzijazmu, projekat je na kraju propao zbog političke nestabilnosti, problema sa finansiranjem i zabrinutosti zbog visokih troškova infrastrukture. Slični projekti u drugim delovima sveta takođe su doživeli neuspeh. Na primer, projekat Sun Cable, koji je obećavao da će Singapur snabdevati energijom proizvedenom od australijskog sunca putem najdužeg podmorskog energetskog kabla na svetu, završio se kao neuspešan poduhvat.0 |
||||||||||||
|
||||||||||||
