ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

      











    NAZAD  
AI kao "spas i prokletstvo"   12 Feb 2026 - b92

Najnovije vesti svet :

21 Okt 2026 SAD ulažu 4,4 milijarde dolara u obnovu tri nuklearne centrale
21 Okt 2026 Cena električne energije u Japanu na četvorogodišnjem maksimumu
16 Okt 2026 Evropu čeka zima rekordne zarade od baterija
7 Okt 2026 Poljska pomerila početak rada prve nuklearne elektrane
7 Okt 2026 Rast potrošnje električne energije zbog data centara
4 Okt 2026 Nexans ulaže 90 miliona evra u Belgiji za jačanje evropskih elektroenergetskih mreža
30 Sep 2026 Kinezi napravili vodenu bateriju koja traje 300 godina

 

Povezane vesti :

21 Okt 2026 SAD ulažu 4,4 milijarde dolara u obnovu tri nuklearne centrale
7 Okt 2026 Poljska pomerila početak rada prve nuklearne elektrane
28 Sep 2026 Japanu nestaje prostora za solarne elektrane
26 Sep 2026 Britanija bila na korak do totalnog nestanka struje u celoj zemlji
26 Sep 2026 Slovačka lansirala blok Mahovce 4
26 Sep 2026 Italija se vraća nuklearnoj energiji posle gotovo 40 godina
16 Sep 2026 U SAD potrebne investicije od 110 milijardi dolara
14 Sep 2026 Globalna potražnja za ugljem raste, šta će biti u 2027?
8 Sep 2026 Nova nuklearna era u Britaniji: TerraPower donosi natrijum reaktore
25 Avg 2026 Ekonomija nuklearne fuzije
25 Avg 2026 Francuska vlada dala zeleno svetlo za radove na naprednim reaktorima nuklearne elektrane
17 Avg 2026 Paklene vrućine lome elektro-mreže
17 Avg 2026 Nuklearni reaktor koji se "sam gasi" u slučaju opasnosti
17 Avg 2026 Španija produžila rad nuklearke Almaraz do 2030. godine
13 Avg 2026 EU: Udeo uglja u proizvodnji električne energije dostigao rekordno nizak nivo

Jedan upit putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje, što za 700 miliona upita dnevno predstavlja godišnji utrošak jednak potrošnji 35.000 američkih domaćinstava i količini pijaće vode dovoljnoj za potrebe 1,2 miliona ljudi.

Svaka interakcija sa ChatGPT-jem zasnovana je na ogromnoj fizičkoj infrastrukturi: serverima koji gutaju električnu energiju, rashladnim sistemima koji troše vodu, čipovima izrađenim od retkih metala, kablovima od bakra i silicijumskih pločica koji spajaju sve te procese u jedinstvenu mrežu, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u analizi "AI i globalna trka za energijom, vodom i metalima".

Paradoksalno, veštačka inteligencija je istovremeno najveći potrošač i najveća nada energetske tranzicije, navela je autorka analize Katarina Stančić.

Dok AI sistemi gutaju ogromne količine električne energije, oni nude i alate koji mogu pomoći da se ta energija koristi racionalnije.

Već danas, algoritmi optimizovani za energetske mreže mogu precizno da predviđaju proizvodnju iz vetra i sunca, da balansiraju fluktuacije potrošnje u realnom vremenu, pa čak i da automatski preusmeravaju višak energije tamo gde je najpotrebniji.

Kreativna rešenja

U industriji, veštačka inteligencija analizira procese grejanja, hlađenja i transporta kako bi smanjila gubitke, dok se u gradovima koristi za upravljanje saobraćajem, osvetljenjem i javnim zgradama stvarajući prve obrise "pametne energetske infrastrukture".

Postoje i kreativna rešenja koja pokušavaju da ublaže ekološki otisak samih data centara.

U Helsinkiju i Stokholmu, toplota koja nastaje radom servera preusmerava se u sisteme daljinskog grejanja i koristi za zagrevanje stambenih zgrada.

Na Islandu, gde je hlađenje prirodno olakšano klimom, energija se gotovo u potpunosti dobija iz geotermalnih izvora, pa data centri tamo funkcionišu kao deo zatvorenog energetskog kruga. Drugim rečima, AI može postati i deo rešenja, a ne samo deo problema. 		 
Web Analytics