ELEKTROENERGETIKA

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

ENGLISH
MOBILNI
FACEBOOK

Pretražite vesti svet:

 

VESTI SVET

      











    NAZAD  
AI kao "spas i prokletstvo"   12 Feb 2026 - b92

Najnovije vesti svet :

25 Avg 2026 Ekonomija nuklearne fuzije
25 Avg 2026 Hakeri povezani sa Iranom optuženi za sajber-napad na britansku elektranu
25 Avg 2026 Francuska vlada dala zeleno svetlo za radove na naprednim reaktorima nuklearne elektrane
25 Avg 2026 Australija uvodi standarde za potrošnju struje u data centrima
17 Avg 2026 Paklene vrućine lome elektro-mreže
17 Avg 2026 Četiri zemlje centralne Azije prijavile istovremene nestanke struje
17 Avg 2026 Nuklearni reaktor koji se "sam gasi" u slučaju opasnosti

 

Povezane vesti :

25 Avg 2026 Ekonomija nuklearne fuzije
25 Avg 2026 Francuska vlada dala zeleno svetlo za radove na naprednim reaktorima nuklearne elektrane
17 Avg 2026 Paklene vrućine lome elektro-mreže
17 Avg 2026 Nuklearni reaktor koji se "sam gasi" u slučaju opasnosti
17 Avg 2026 Španija produžila rad nuklearke Almaraz do 2030. godine
13 Avg 2026 EU: Udeo uglja u proizvodnji električne energije dostigao rekordno nizak nivo
12 Avg 2026 Nuklearna energija prošle godine dosegla rekord
8 Avg 2026 Mali reaktori, velika obećanja
8 Avg 2026 Isključen reaktor nuklearne elektrane Oi u Japanu
28 Jul 2026 Meloni sprema energetski zaokret posle četiri decenije
28 Jul 2026 Kina magnetima menja energetsku sliku sveta
27 Jul 2026 OIE ubrzavaju globalni rast potrošnje energije
23 Jul 2026 Švajcarci izračunali cenu izgradnje novih nuklearki
15 Jul 2026 Ekstremne vrućine ugrozile proizvodnju struje u Francuskoj
9 Jul 2026 Trka za razvoj nuklearne fuzije – gde je tu Nemačka?

Jedan upit putem modela GPT-4o troši oko 0,43 Wh struje, što za 700 miliona upita dnevno predstavlja godišnji utrošak jednak potrošnji 35.000 američkih domaćinstava i količini pijaće vode dovoljnoj za potrebe 1,2 miliona ljudi.

Svaka interakcija sa ChatGPT-jem zasnovana je na ogromnoj fizičkoj infrastrukturi: serverima koji gutaju električnu energiju, rashladnim sistemima koji troše vodu, čipovima izrađenim od retkih metala, kablovima od bakra i silicijumskih pločica koji spajaju sve te procese u jedinstvenu mrežu, navodi se u najnovijem broju biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) u analizi "AI i globalna trka za energijom, vodom i metalima".

Paradoksalno, veštačka inteligencija je istovremeno najveći potrošač i najveća nada energetske tranzicije, navela je autorka analize Katarina Stančić.

Dok AI sistemi gutaju ogromne količine električne energije, oni nude i alate koji mogu pomoći da se ta energija koristi racionalnije.

Već danas, algoritmi optimizovani za energetske mreže mogu precizno da predviđaju proizvodnju iz vetra i sunca, da balansiraju fluktuacije potrošnje u realnom vremenu, pa čak i da automatski preusmeravaju višak energije tamo gde je najpotrebniji.

Kreativna rešenja

U industriji, veštačka inteligencija analizira procese grejanja, hlađenja i transporta kako bi smanjila gubitke, dok se u gradovima koristi za upravljanje saobraćajem, osvetljenjem i javnim zgradama stvarajući prve obrise "pametne energetske infrastrukture".

Postoje i kreativna rešenja koja pokušavaju da ublaže ekološki otisak samih data centara.

U Helsinkiju i Stokholmu, toplota koja nastaje radom servera preusmerava se u sisteme daljinskog grejanja i koristi za zagrevanje stambenih zgrada.

Na Islandu, gde je hlađenje prirodno olakšano klimom, energija se gotovo u potpunosti dobija iz geotermalnih izvora, pa data centri tamo funkcionišu kao deo zatvorenog energetskog kruga. Drugim rečima, AI može postati i deo rešenja, a ne samo deo problema. 		 
Web Analytics