 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kina magnetima menja energetsku sliku sveta | 28 Jul 2026 - politika | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
2 Sep 2026 Nemačka ulaže do 35 milijardi evra - Grade nove gasne elektrane
Povezane vesti :
9 Jul 2026 Trka za razvoj nuklearne fuzije – gde je tu Nemačka? |
||||||||||||
| Kina je napravila jedan od najznačajnijih koraka u globalnoj trci za osvajanje kontrolisane termonuklearne fuzije – tehnologije koju mnogi naučnici nazivaju „svetim gralom energetike“. Kineski institut za fiziku plazme pri Kineskoj akademiji nauka saopštio je da je uspešno završeno testiranje superprovodnih magneta za budući termonuklearni reaktor nove generacije CFETR (China Fusion Engineering Test Reactor). Upravo ovi magneti predstavljaju najsloženiji i tehnološki najzahtevniji deo čitavog sistema. Magneti koji drže „malo Sunce“ Unutar fuzionog reaktora plazma dostiže temperaturu veću od 100 miliona stepeni Celzijusa, što je nekoliko puta više od temperature u jezgru Sunca. Na tim temperaturama ne postoji materijal koji bi mogao da izdrži direktan kontakt sa plazmom. Zato se ona drži u vazduhu snažnim magnetnim poljem. CFETR će koristiti šest ogromnih toroidalnih magneta, od kojih svaki teži čak 582 tone, kao i centralni solenoidni magnet koji proizvodi snažno promenljivo magnetno polje i pokreće struju u plazmi. Uspešno testiranje ovih komponenti znači da je Kina savladala jednu od najvećih prepreka u izgradnji reaktora. Ispred međunarodnog projekta ITER? Kineski CFETR trebalo bi da počne sa radom oko 2030. godine, što bi bilo nekoliko godina pre međunarodnog projekta ITER, koji se gradi u Francuskoj i čiji se početak rada očekuje sredinom sledeće decenije. Razlika je veoma važna. Dok je ITER pre svega eksperimentalni reaktor koji treba da dokaže da je proizvodnja energije fuzijom tehnički moguća, Kina želi da njen reaktor napravi korak dalje i pokaže da se dobijena energija može isporučivati elektroenergetskoj mreži. Ako taj cilj bude ostvaren, Peking bi mogao da stekne ogromnu tehnološku prednost u oblasti koja će odrediti energetiku XXI veka. Gorivo koje bi trajalo milijardama godina Glavni razlog zbog koga naučnici decenijama ulažu ogromne napore u razvoj fuzije jeste gotovo neverovatna količina potencijalnog goriva. Deuterijum, teški izotop vodonika koji se nalazi u morskoj vodi, praktično je neiscrpan resurs. Procene pokazuju da bi raspoložive rezerve mogle da obezbede energiju čovečanstvu desetinama milijardi godina pri sadašnjoj potrošnji. Za razliku od klasičnih nuklearnih elektrana, fuzioni reaktori ne koriste uranijum niti proizvode velike količine dugotrajnog radioaktivnog otpada. Ipak, put do komercijalne fuzione energije još nije završen. Većina današnjih projekata, uključujući CFETR i ITER, koristi smešu deuterijuma i tricijuma. Problem je što se tricijum praktično ne nalazi u prirodi, već mora veštački da se proizvodi, što značajno povećava cenu buduće proizvodnje električne energije. Zbog toga naučnici razvijaju tehnologije koje bi omogućile da se tricijum proizvodi direktno unutar reaktora iz litijuma, dok se paralelno istražuju i reakcije koje uopšte ne koriste tricijum, poput fuzije deuterijuma ili reakcija deuterijuma i helijuma-3. Međutim, takvi procesi zahtevaju još više temperature i daleko snažnija magnetna polja, što predstavlja novi veliki tehnološki izazov. Borba za energetsku dominaciju U razvoju fuzione energije učestvuju najveće svetske sile – SAD, Kina, Evropska unija, Rusija, Indija, Japan, Južna Koreja i druge države. Onaj ko prvi uspešno komercijalizuje ovu tehnologiju mogao bi da stekne ogromnu ekonomsku i geopolitičku prednost, jer bi raspolagao praktično neiscrpnim i čistim izvorom energije. Zbog toga se uspešno testiranje kineskih superprovodnih magneta ne posmatra samo kao naučni uspeh, već i kao signal da je trka za energiju budućnosti ušla u novu, mnogo ozbiljniju fazu. |
||||||||||||
|
||||||||||||
