 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Da li se i zašto se raspada zelena strategija EU? | 4 Sep 2025.0 - politika | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom |
||||||||||||
| Samo povećanje svesti o značaju klimatskih promena ne menja automatski ponašanje. Iako je svest o klimatskim promenama široko rasprostranjena, ljudi i dalje traže tople domove, pristupačnu energiju i slobodu da voze gde i kada žele. stoji u analizi EU analitičke firme CEPS, a prenosi Agencija za energetiku Srbije AERS. EU i dalje određuje cenu električne energije na osnovu marginalne cene prirodnog gasa, čak i dok obnovljivi izvori energije isporučuju rekordne udele energije. Rezultat toga su visoke cene, nestabilni računi i elektroenergetski sistem koji kažnjava korisnike čiste energije tako što ih veže za troškove fosilnih goriva. U 2022. godini, ovaj dizajn je pomogao da veleprodajne cene porastu iznad 400 evra po megavatsatu nekim tržištima - čak i kada su obnovljivi izvori energije zadovoljavali najveću potražnju. Iluzija efikasnosti tržišta održava se na štetu pristupačnosti, otpornosti i dekarbonizacije. Ovo nije samo loše ekonomsko upravljanje, već i sabotaža politike. Evropska unija više ne proizvodi električnu energiju na način na koji je to činila pre dve decenije, prenosi Euronews. U 2023. godini, obnovljivi izvori energije zahvatali su najveći udeo u proizvodnji električne energije u EU sa 35 odsto, a slede fosilna goriva sa 32 odsto i nuklearna energija sa 23 procenta. Udeo obnovljivih izvora energije u proizvodnji električne energije u EU se više nego udvostručio od 2004. godine, ali se uprkos evropskim klimatskim obavezama, nekoliko zemalja, uključujući Italiju, Nemačku i Veliku Britaniju, i dalje uveliko oslanja na prirodni gas za proizvodnju električne energije. Ranije ove godine, Nemačka je najavila planove za izgradnju novih gasnih elektrana spremnih za vodonik kako bi se pomoglo u postepenom ukidanju uglja do 2030. godine, odluka koja je izazvala kritike nekih organizacija zabrinutih zbog njenih ekoloških implikacija. Međutim, plan je napušten zbog nedostatka političke podrške nakon što se koaliciona vlada raspala, ostavljajući predlog neizglasanim u parlamentu, potvrdio je portparol ministarstva nemačkoj novinskoj agenciji DPA. Nemačka je u aprilu 2023. zatvorila svoja poslednja tri nuklearna reaktora. Davne 2000. godine, nuklearne elektrane su činile 30 odsto proizvodnje električne energije u zemlji. Veleprodajne cene električne energije širom Evrope ostaju više od nivoa pre rata u Ukrajini, čak i kada su značajno pale u odnosu na vrhunac iz 2022. godine kada je sukob poremetio globalna energetska tržišta. Prema Kilijanu O’Donohjuu, direktoru odeljenja politike u Eurelektrik-u, udruženju EU elektroprivrede, neki od trenutnih problema koje sada vidimo rezultat su nedostatka mreže, nedostatka fleksibilnosti i nedostatka skladištenja u sistemu. „Ali vidimo dobar napredak u pogledu cena. Mislim da ćemo u budućnosti, kako budemo dobijali više obnovljivih izvora energije u sistemu, videti daljnja smanjenja cena, a takođe i manje oscilacije u sistemu”, zaključio je on. |
||||||||||||
|
||||||||||||
