 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Nuklearna energija na putu da dobije „zelenu etiketu” | 14 Okt 2021 - politika | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
23 Apr 2026 Četiri decenije posle Černobilja |
||||||||||||
| Sa dolazećom zimom i pretnjama nestašicom struje i gasa na Starom kontinentu, električna energija koja se u Evropskoj uniji dobija iz nuklearki mogla bi uskoro da dobije „zelenu etiketu”. Grupa od deset zemalja EU, predvođena Francuskom, zatražila je od Evropske komisije da prizna nuklearnu energiju kao niskougljenični izvor energije, koja bi trebalo da bude uključena u ambiciozne klimatske ciljeve kako bi evroblok do kraja ove decenije prepolovio emisiju štetnih glasova, a do 2050. godine ih potpuno eliminisao. Inicijativu Francuske, upućenu „evropskoj vladi”, potpisalo je još devet članica EU koje električnu energiju delom obezbeđuju iz atomskih centrala: Bugarska, Hrvatska, Slovenija, Češka, Slovačka, Mađarska, Poljska, Finska i Rumunija. Uprkos hitnosti borbe protiv klimatskih promena, članice EU još ne mogu da postignu konsenzus o tome da li je nuklearna energija zeleni ili „prljavi” izvor energije. Prema izveštaju Svetske nuklearne asocijacije, u 13 članica EU radi 106 nuklearnih reaktora koji daju 104 gigavata električne energije, što je 26 odsto ukupno proizvedene struje u uniji. A više od polovine električne energije dobijene iz atomskih centrala u EU proizvodi samo jedna zemlja – Francuska. Iskorišćavajući energetsku krizu, a naročito vrtoglavi skok cena gasa, Pariz kao glavni zagovornik nuklearne energije pokušava da atomske centrale ugura u isti tabor sa solarnim i vetroelektranama, koje obezbeđuju čiste obnovljive vidove energije. U obrazloženju podnosioca inicijative kaže se da je atomska energija „ključan, pristupačan, stabilan i nezavisan izvor energije” koji bi mogao da zaštiti evropske potrošače od skoka cene struje. „Rast cena energije pokazao je koliko je važno smanjiti našu energetsku zavisnost od trećih zemalja što je brže moguće”, prenosi „Juronjuz”, koji je imao uvid u zahtev 10 članica EU upućen Evropskoj komisiji. Više od 90 odsto prirodnog gasa koji koristi u EU dolazi iz drugih zemalja, a Rusija je glavni snabdevač. Ovako velika zavisnost evropske privrede i domaćinstava od uvoznog gasa smatra se jednim od glavnih faktora rasta cena energije na evropskom tržištu. „Napetosti u snabdevanju biće sve učestalije i nemamo izbora nego da diversifikujemo svoju ponudu. Stoga treba da obratimo pažnju da ne povećamo svoju zavisnost od uvoza energije iz Evrope”, poručuju zemlje zagovornice atomske energije. Potpisnici zahteva pozivaju evropsku komisiju da nuklearnu energiju uvrsti u zelenu taksonomiju EU, tehnički vodič koji pomaže vladama i investitorima da identifikuju koji projekti poštuju glavni cilj Pariskog klimatskog sporazuma iz 2015. godine koji zagovara ograničenje povećanje globalne temperature za 1,5 stepeni Celzijusa. Evropska komisija je u aprilu u ovaj tehnički vodič kao obnovljive energije svrstala: solarnu energiju, geotermalnu energiju, vodonik, energiju vetra, hidroenergiju i bioenergiju. Donošenje odluke o gasu i nuklearnoj energiji, kao najspornijima, odložila je za kasnije. Nasuprot Francuskoj je Nemačka, koja planira da do 2022. godine zatvori sve atomske centrale. Berlin, zajedno s Austrijom, Danskom, Španijom i Luksemburgom, predvodi „antinuklearni lobi” u EU. Ove zemlje još u julu su pisale Evropskoj komisiji: „Zabrinuti smo da bi uključivanje nuklearne energije u taksonomiju trajno narušilo njen integritet, kredibilitet, a samim tim i korisnost”. Glavni adut u rukama Pariza je činjenica da obnovljivi vidovi energije ne mogu proizvesti dovoljne količine električne energije u EU. U pokušaju da pridobiju Brisel na svoju stranu, zemlje zagovornice atomskih centrala u svom zahtevu opisuju nuklearnu energiju kao „sigurnu i inovativnu” i sektor s potencijalom da u bliskoj budućnosti obezbedi milion radnih mesta za visokokvalifikovane. Izveštaj istraživačke jedinice EK ukazuje da bi Brisel na kraju mogao stati na stranu pronuklearnog lobija. U dokumentu koji je ranije objavljen kaže se da su emisije gasova staklene bašte iz nuklearnih elektrana „uporedive” s onima koje ispuštaju hidroenergija i vetar. Ovu procenu dele i Međunarodna agencija za energiju (IEA) i Ministarstvo energetike SAD. Protivnici nuklearnih elektrana podsećaju na radioaktivni otpad koji šteti zdravlju ljudi i životnoj okolini i čije sigurno odlaganje nije jeftino. Upozoravaju i na mogućnost potencijalnih nuklearnih katastrofa, sličnih onima u Černobilju 1986. i Fukušimi 2011. godine. A „Grinpis” podseća da je atomska energija veoma skupa, opasna i da se nuklearke sporo grade. Iz Evropske komisije stižu nagoveštaji da bi odluka o nuklearnoj energiji mogla biti doneta do kraja godine, mada zbog oštro suprotstavljenih stavova nije isključeno da se ona odloži za 2022. Od januara iduće godine Francuska preuzima rotirajuće predsedavanje Evropskom savetom, što bi omogućilo Parizu da ovu temu progura na dnevni red Brisela. |
||||||||||||
|
||||||||||||
