 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Struja i toplota iz silaže | 11 Jun 2023 - dnevnik | |||||||||||
| Bio-gasna elektrana u Botošu jedna je od tri na teritoriji Zrenjanina, a u Srbiji ih je ukupno 35, potvrdio je zrenjaninski gradonačelnik Simo Salapura, prilikom posete ovom postrojenju. On je dodao da je elektrana, ukupne snage 960 kilovata, koja proizvodi električnu i toplotnu energiju iz biomase, dokaz da i ova sredina i te kako ima mogućnosti i potencijala da učestvuje u energetskom bilansu Republike Srbije. - U ovu investiciju je do sada uloženo 25 miliona evra i ukupno je zaposleno oko 30 radnika - istakao je gradonačelnik Salapura, nakon obilaska preduzeća „Bioelektra”. Bioelektrana u Botošu počela je da radi 2016. godine, kao četvrta po redu u Srbiji i prva na teritoriji Zrenjanina. Od početne snage 600 kilovata proširena je za još 360 kilovata, a kao sirovinu koristi silažu raži i kukuruza i stajsko đubrivo. U procesu razlaganja biomase nastaju električna i toplotna energija, a urađena je studija na osnovu koje bi se u ovom selu moglo snabdevati sedam javnih objekata: obdanište, osnovna škola, dom zdravlja, policijska stanica, vatrogasni dom, sportska sala i hotel. Na trasi toplovoda dužine 1.300 metara, od postrojenja do centra sela, i privatna domaćinstva bi se mogla snabdevati toplotnom energijom. Krsta Ćorić, vlasnik preduzeća „Ćorić Agrar”, kom pripada i bioelektrana u Botošu, kaže da je tokom prethodne tri godine, od kada je njen vlasnik, izgradio još jednu elektranu, uz neke dodatne investicije. - Obe elektrane su u funkciji. Radili smo i revitalizaciju zalivnog sistema, izgradili nov silos, nabavili novu mehanizaciju i svakodnevno ulažemo u ovaj kompleks. Proizvedenu električnu energiju, inače, isporučujemo sistemu Elektroprivrede Srbije – objašnjava Ćorić. Prema njegovim rečima, mogućnosti za dalje unapređenje proizvodnje su široke. -Topla voda koja, nažalost, sada nema nikakvu primenu, mogla bi se koristiti za zagrevanje sela. Takođe, mogao bi da se izgradi i neki plastenik, a razmišljamo i o mogućnosti da obnovimo farmu svinja, udaljenu jedan i po kilometar, i sprovedemo grejanje do nje. Time bi se dobio jeftiniji proizvod, jer bi učešće energije u proizvodnji bilo, praktično, besplatno – ističe Krsta Ćorić. |
Najnovije vesti Srbija :
31 Jan 2026 Elektrane na gas, solar i vetar u fokusu energetske tranzicije
Povezane vesti :
13 Jan 2026 Korak ka novim količinama biogasa u Vojvodini |
|||||||||||
|
||||||||||||
