 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Postrojenje „Kolubara B” bačeno u zapećak | 20 Feb 2025 - politika | |||||||||||
| Izgradnja toplovoda između Termoelektrane „Nikola Tesla” i Novog Beograda je u toku i posao se sada obavlja na tri lokacije. Kada budu završeni radovi, Novi Beograd bi trebalo da se greje toplotom od 600 megavata. Realizacija ovog projekta počela je posle više godina, iako je ideja za ovaj način grejanja začeta pre više decenija. Ali nije to bio i jedini plan da se pitanje grejanja s druge strane reke reši. Na tekst koji je nedavno objavljen u našem listu o izgradnji ovog toplovoda reagovao je i mašinski inženjer Mioljub Stanković, koji je radio u Kolubari B, a sada je u penziji. On je istakao da je projekat za grejanje ovog dela grada postojao još pre nego je predloženo da se krene u izgradnju toplovoda od obrenovačke elektrane. – Prvi projekat grejanja Novog Beograda definisan je pre 45 godina kada je odlučeno da se na lokaciji Kalenić na Zapadnom polju, na obodu Tamnave, gradi termoelektrana i toplana (TE TO) Kolubara B. Planirano je da ona bude elektrosnage dva puta 350 megavata i toplotne snage dva puta 380 megavata. Ta toplotna snaga koristila bi se za grejanje Beograda i prenosila bi se toplovodom do Novog Beograda u dužini od oko 40 kilometara – priča Stanković. Realizacija ovog plana počela je 1983. godine. Urađeni su idejni projekti, raspisani tenderi, ugovorena nabavka kotlovskog i turbinskog postrojenja, izvedeni građevinski radovi, nabavljena čelična konstrukcija, dva kotla, blok trafo, ogroman kran za montažu… – U realizaciji ovog projekta angažovane su svetske firme, švajcarsko-švedska firma ABB, kanadski „Kombašn”, koji je proizveo opremu za kotlove, dok je turbine trebalo da izgradi hrvatska „Jugoturbina”. U ceo posao uloženo je 350 miliona dolara i bilo je predviđeno da sve bude završeno do 1989. godine – ističe on. Ali već tada je u nekadašnjoj Jugoslaviji došlo do prvih razmimoilaženja, a uskoro je na našim prostorima počeo rat. Zbog toga su zastale, pa i prestale redovne aktivnosti na izgradnji ovog postrojenja. – Stručnjaci TE TO Kolubara B uzalud su nastojali da se nastave radovi, ali je projekat bačen u zapećak. Smatram, ipak, da treba razmotriti mogućnost završetka TE TO Kolubara B jer bi to rešilo grejanje Novog Beograda i stabilizovalo snabdevanje strujom dok se ne ustali proizvodnja struje od sunca i vetra. Jer, dva specijalna kotla sa unutrašnjim ožlebljenjem isparivača čekaju na montažu 30 godina. Ti kotlovi mogu da koriste ugalj bez mazuta toplotne moći do 5,4 megadžula po kilogramu. Prednost TE TO Kolubara B je i u tome što se odmaklo sa gradnjom, nalazi se pored kopa, ugalj se do nje doprema transporterom dužine 300 metara, koristi 70 odsto energije uglja, a pepeo se vraća u kop, zatrpava jalovinom i rekultiviše. Za razliku od Kolubare, do TENT-a se ugalj sa 50 odsto vode i 20 odsto pepela prevozi vagonima, dok se pepeo hidraulički odlaže pored Save pa zagađene vode odlaze u podzemlje i reku Savu – naglašava Stanković. On kaže da je početkom 1990. godine započet novi projekat grejanja Novog Beograda iz TENT-a. – Definisan je projekat, nabavljene su cevi, kompenzatori… potrošeno deset miliona maraka i odustalo se. Smatram da je oživljavanje ovog projekta neizvesno jer se oslanja na blokove koji su pušteni u pogon pre 1985. godine, koji su stari više od 40 godina, a toliki im je i radni vek. Može se za izvesno vreme očekivati češće ispadanje iz pogona, duži zastoji, što je nepoželjno za funkciju urbanog grejanja. Oduzimanje 600 megavata toplote za grejanje sa turbina A tri, četiri, pet i šest smanjiće elektrosnagu za 20 do 25 odsto jer će deo pare odlaziti na zagrejače vode za grejanje, a ne kroz turbinu niskog pritiska – smatra on. Biomasa može biti zamena za ugalj Kako naglašava Mioljub Stanković, „Elektroprivreda Srbije” može u okviru rekultivacije deponija pepela i rudničkih jalovišta da organizuje proizvodnju biomase. To bi se radilo gajenjem energetskih biljaka kao miskantus, čičoka, silažni kukuruz. Te biljke bi se mogle koristiti za proizvodnju biomase i pouzdane domaće zelene energije. – Biomasa može biti zamena za ugalj u postojećim ili novim kotlovima, a može se koristiti za proizvodnju peleta i biogasa. To je posebna tehnologija koju mogu da osvajaju radnici EPS-a koji će ostati bez posla kad se ugalj ne bude koristio. Ova tehnologija može se proširiti regionalno i na zaparloženom zemljištu mogu se graditi regionalne energane za proizvodnju struje i toplote – ističe Stanković. |
Najnovije vesti Srbija :
15 Apr 2025 Transformacija EPS održivo rešenje za dekarbonizaciju
Povezane vesti :
15 Apr 2025 EPS ni ove godine ne planira poskupljenje struje za domaćinstva |
|||||||||||
|
||||||||||||
