 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Nikola Tesla – čovek koji je verovao da nauka mora da služi čoveku | 7 Jan 2026 - rts,N1 | |||||||||||
| Nikola Tesla je preminuo 7. januara 1943. godine u 87. godini života od posledica koronarne tromboze. Preminuo je u snu, u svom apartmanu na 33. spratu hotela „Njujorker“ u kome je proveo poslednjih deset godina života. Komemoracija povodom njegove smrti je održana 10. januara 1943. godine i prenosio ju je Radio Njujork. Gradonačelnik Njujorka, Fiorelo La Gvardija, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, eseista i prevodilac. Hrvatski violinista Zlatko Baloković i hor „Slovan” su za vreme komemoracije pevali rodoljubivu pesmu „Tamo daleko”. „Otkrio sam dugotrajan kamen filozofa. Moje otkriće je toliko revolucionarno da će gotovo sve društvene vrednosti i odnosi među ljudima biti duboko izmenjeni“, napisao je 1901. Nikola Tesla u pismu svom najvećem finansijeru, Džonu Morganu, posle otkrića rezonantnih frekvencija planete Zemlje. Verovao je da je pronašao mehanizam kojim je moguće uspostaviti svetski prenos energije i signala. Verovao je i u kulturu koja se bavi ljudskim vrednostima, istinsko obrazovanje i obnovljive izvore energije. Naučnici danas smatraju da su u životu Nikole Tesle bila tri odlučujuća uticaja. Kultura i sistem vrednosti porodice, obrazovanje u evropskim naučnim institucijama i američka pragmatična atmosfera koja mu je omogućila ne samo da ostvari svoje rane revolucionarne pronalaske, već i da obavlja složena i skupa istraživanja. „To je ta misterija koja je zapravo bio Tesla. Kako je on uspevao da uradi to što je uradio, de tajna te njegove kreativnosti. I za mene je bilo ovako interesantno to da pojedini autori, posledno u Americi, stalno za Teslu govore da je on došao sa Marsa ili sa Venere. Znači prosto njima je nepojmljivo da takav jedan čovek kao što je i postojao, on mora da nije ovozemaljski“, navodi Branimir Jovanović, nekadašnji direktor Muzeja Nikole Tesle. Zvali su ga gospodarom munja, pesnikom elektriciteta, čovekom koji je izumeo 20. vek. Iza sebe je ostavio 700 patenata i pronalazaka i oko 40.000 dokumenata nemerljive naučne vrednosti. „Taj raniji Teslin naučni rad koji je imao globalni karakter, uticao je na njega da stvori jednu sliku, tako da kažem, stanja i nekakve potencijale globalnog društva, cele planete Zemlje. I to krajem 19. veka, početkom 20. veka, to je bila totalna avangarda, to niko nije ni razumeo“, dodaje Jovanović. U to vreme Nikola Tesla je razmišljao i o održivosti sveta i smatrao je da treba rešavati socijalne, moralne i duhovne probleme. Pred kraj života je izjavio: „Veliki čovek je onaj koji prikuplja znanje kao što pčela prikuplja med i koristi ga da pomogne drugim ljudima da izađu iz teškoća kojih ih pritiskaju gladi, neznanja, bolesti.“ Tesla je umro na Božić 1943: Besedu čitao gradonačelnik Njujorka, na komemoraciji 2.000 ljudi Jedan od najvećih svetskih umova Nikola Tesla, čijim je izumima postavljen temelj i pravac naučno-tehničkog razvoja čovečanstva u 20. veku, umro je sam na Božić 1943. u Njujorku, gde je živeo šest decenija, a nekoliko dana kasnije komemoraciji u Katedrali St. John the Devine prisustvovalo je 2.000 ljudi. Jedan od dvojice najuticajnijih Teslinih biografa u svetu Mark Sajfer rekao je za Tanjug da je Teslina smrt bila tužna vest i za prvu damu Elenor Ruzvelt - suprugu 32. predsednika Frenklina Ruzvelta koji je na čelu SAD bio najduže u istoriji - od 1933. do smrti 1945. Katedrala posvećena Svetom Jovanu, smeštena na istočnoj strani Menhetna sedamdesetak blokova od hotela “Njujorker”, gde je Tesla preminuo, jedna je od najvećih i najimpresivnijih crkvenih građevina na svetu, iako njena gradnja započeta krajem 19. veka i nikada nije završena. Čuvena je i po impozantnom gotskom enterijeru i velikim vitražima, kao i po biblijskom vrtu sa biljkama pominjanim u bibliji i veličanstvenoj fontani Mira. “Nakon što je Tesla umro, oko 2.000 ljudi prisustvovalo je njegovoj komemoraciji i sahrani. Bilo je mnogo dobitnika Nobelove nagrade koji su tada ili objavljivali članke o Tesli, ili su prisustvovali njegovoj sahrani”, kazao je Sajfer koji je decenije proučavanja Teslinog života pretočio u doktorsku disertaciju i brojne knjige među kojima je "Čarobnjak", koja je objavljena i u Srbiji. "Postojalo je i divno pismo Eleonore Ruzvelt, supruge predsednika SAD”, naveo je Sajfer. Kovčeg nosio pronalazač AM i FM radija Prema njegovim rečima, pronalazač AM i FM radija, Edvin Armstrong bio je jedan od onih koji su nosili Teslin kovčeg na sahrani kojoj su prisustvovali mnogi poznati ljudi. Tu je, kako kaže, bio i Dejvid Sarnof čelnik NBC televizije. Gradonačelnik Njujorka Fiorelo la Gvardija na radiju je pročitao posmrtnu besedu koju je napisao Luj Adamič - slovenački pisac, esejista i prevodilac, dodao je biograf. “Luj Adamič, bio je zaljubljenik u Teslu - Tesla je za njega bio ogroman heroj. To je divna beseda i može se na internetu poslušati u celosti”, rekao je Sajfer. Kaže da je, iako je to bilo tužno vreme, beseda koju je pročitao gradonačelnik Njujorka učinila taj trenutak zaista veličanstvenim u istoriji. “Ovde u Njujorku, prošle srede u svojoj hotelskoj sobi preminuo je jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikada živeli. Njegova su dostignuća ogromna, a kako vreme prolazi postaće sve veća“, pročitao je La Gvardija na radiju. Dodao je da je Tesla mogao da postane najbogatiji čovek u Americi, ali da to jednostavno nije želeo. "Želeo je uspeh, koji je namenio drugima. Voleo je ljude, bio je genije, pesnik nauke. Novac ga nije zanimao i sve što je učinio, učinio je u skladu sa svoim prirodnim darom, koji mu je u rodnoj zemlji podarila majka”, pročitao je Adamičeve reči jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji SAD, po kome je i nazvan njujorški aerodrom “La Gvardija”. Sajfer naglašava da se i tada videlo da je i dalje postojao veliki broj ljudi koji su shvatali koliko je Tesla bio važan. I ove godine, prve subote posle Božića u hotelu “Njujorker” u organizaciji Tesline naučne fondacije iz Filadelfije biće održana međunarodna konferencija “U duhu Tesle”. Čovek budućnosti Tesla je preminuo u hotelu “Njujorker”, u kojem je živeo poslednjih 10 godina života. Prema rečima Marka Sajfera, u godinama pred kraj života Tesla je razgovarao i sa najvišim američkim i britanskim zvaničnicima. “Iako ga mnogi u to vreme vide kao starog čoveka koji hrani golubove, važno je da se zna da je Tesla poslednjih godina života razgovarao sa najmoćnijim Čerčilovim i Ruzveltovim ljudima o završetku Drugog svetskog rata", rekao je za Tanjug Sajfer. On kaže da, proučavajući Teslu, stalno uči nešto novo. "Već 50 godina proučavam Teslu i još otkrivam nove stvari, jer on je čovek budućnosti”, rekao je Sajfer. Komemoracija o kojoj je pisao i Njujork tajms održana je 10. januara, a prenosio ju je Radio Njujork. Prijatelji Tesle bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. Karijeru je počeo 1878. godine u Mariboru, kao pomoćni inženjer, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi mu ispunio želju, upisao fakultet. Nakon studija počeo je da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu. Dve godine kasnije stigao je i do samog Edisona, tada najznačajnije ličnosti na polju tehnike u Americi. Prvi patent podneo je 1884. godine posle odlaska iz Edisonove kompanije i osnivanja "Tesla Electric Light & Manufacturing". Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićeno u 27 zemalja na pet kontinenata, a među onima koje nikada nije pokušao da zaštiti je i primena visokofrekventnih struja u medicinske svrhe. Tesla se već pola veka nalazi u Kući slavnih pronalazača u Aleksandriji, rame uz rame sa Tomasom Edisonom i predsednikom SAD Abrahamom Linkolnom. Njegova dostignuća predstavljena su i u Vašingtonu u najvećem muzejsko-obrazovnom i istraživačkom kompleksu na svetu - Smitsonijanu. |
Najnovije vesti Srbija :
17 Jan 2026 Paneli osvajaju krovove, broj solarnih elektrana prešao 6.000
Povezane vesti :
7 Jan 2026 Nikola Tesla – čovek koji je verovao da nauka mora da služi čoveku |
|||||||||||
|
||||||||||||
