 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
26 Okt 2025 - politika Izvoz električne energije iz Srbije u EU bi dodatno koštao 60 evra 22 Okt 2025 - ekapija Do kraja 2026. milion pametnih brojila u mreži EDS 22 Okt 2025 - biznis Sajmovi energetike i ekologije sa fokusom na OIE i razmenu znanja 21 Okt 2025 - rtv EPS predstavio ugovore koje nudi komercijalnim kupcima 21 Okt 2025 - biznis Međunarodna konferencija SEE ENERGY 2025 sledeće nedelje u Novom Sadu 21 Okt 2025 - ekapija Beograd dobio još jednu stambenu zajednicu upisanu u registar prozjumera 19 Okt 2025 - telegraf Nuklearna energija u Srbiji: Šta nas čeka
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5305 vesti Srbija 
|
26 Okt 2025 - politika - Izvoz električne energije iz Srbije u EU bi dodatno koštao 60 evra Uvođenje CBAM-a (finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika na način koji trenutno predviđa EU) znatno bi otežalo poslovanje „Elektroprivrede Srbije” (EPS) i to od naredne godine, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje tokom 2026–2034, pri čemu bi se puna cena dostigla tek u 2034. godini. Dodatni problem je to što je zbog dominantne upotrebe lignita karbonski otisak domaće proizvodnje čak tri do četiri puta veći u odnosu na prosek EU. Nijedan drugi obuhvaćeni sektor ne beleži toliko veliku razliku u emisiji ugljen-dioksida (CO2) u odnosu na EU. – Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavat-sata električne energije iz Srbije u EU imao bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra po megavat-satu, jasno je da bi ovoliki namet ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije – upozoravaju iz Fiskalnog saveta u analizi „Klimatsko-energetske tranzicije – Hoće li CBAM biti okidač promena”. Protekle dve decenije zemlje EU intenzivno su sprovodile mere koje su rezultirale znatnim smanjenjem emisija gasova s efektom staklene bašte, kao i pratećih zagađujućih materija. Srbija, međutim, na ovom polju nije napravila iskorak, iako se na to obavezala Pariskim sporazumom. Štaviše, gotovo je izvesno da se cilj smanjenja emisija iz sporazuma neće ispuniti u predviđenom roku, do 2030. godine. EU je definisala uslove pod kojima Srbija ne bi morala da plaća CBAM u sektoru električne energije – ali to otvara još veće izazove. Srbija bi mogla da izbegne plaćanje CBAM-a na električnu energiju, a glavni uslov za to je da se do kraja 2026. završi započeti proces tržišnog spajanja s Mađarskom i Bugarskom. Čak i ako zanemarimo pitanje da li je tehnički izvodljiv završetak tržišnog spajanja u predviđenom roku, suštinski problem je koliki bi bili troškovi za EPS nakon 2030. godine. Ukoliko bi za EPS važila ista pravila kao za proizvođače iz EU, on bi iznosio oko tri milijarde evra godišnje. To bi onda dovelo do barem dupliranja cene struje za domaćinstva, uz gubitak konkurentnosti EPS-a na domaćem komercijalnom tržištu (potencijalni konkurenti iz EU koji ne proizvode električnu energiju iz uglja mogli bi da ponude znatno bolju cenu domaćoj privredi). U tom slučaju, za Srbiju bolja opcija ipak bi bio CBAM – jer je njegov trošak reda veličine 200–300 miliona evra godišnje, navodi Fiskalni savet. Srbija će biti u nepovoljnijem položaju od konkurenata iz EU, između ostalog, i zbog dugogodišnjeg zapostavljanja energetskih i klimatskih politika. Iako uvođenje CBAM-a znači da će svi učesnici na EU tržištu plaćati istu cenu ugljenika – srpske proizvode će to u stvari opteretiti više od konkurenata iz EU. Naime, privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje unije. U Srbiji se, međutim, sve uglavnom svelo na usvajanje nekoliko strategija i regulativa „na papiru” (s velikim kašnjenjem i upitne kredibilnosti). Posledično, od 2010. do 2023. emisije zemalja centralne i istočne Evrope smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto. Ključnu ulogu u ovoj tranziciji morala bi da ima fiskalna politika, što je praksa i u zemljama EU. Na strani javnih prihoda, potrebno je uvesti naplatu emisija ugljen-dioksida (CO2), čime bi se privreda podstakla da ubrza ulaganja u modernije i čistije tehnologije i efikasnije korišćenje energije. Uvođenje ove naknade ima i praktičnu korist – EU ne bi prilikom uvoza naplaćivala ono što je već obračunato u Srbiji (a taj novac bi ostao u domaćem budžetu). Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu EU (usled primene novih klimatskih propisa skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto. Od 2026, međutim, stupa na snagu važna novina u sprovođenju klimatske regulative EU koja će imati uticaj na njene ekonomske odnose sa Srbijom. Tad će zemlje EU početi da primenjuju finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika – CBAM. Predviđeni način naplate CBAM-a mogao bi delom biti kontraproduktivan – jer obeshrabruje ulaganja u proizvodnju iz obnovljivih izvora u Srbiji. Obračun CBAM-a na električnu energiju zasniva se na prosečnoj emisiji cele zemlje u ovom sektoru, a ne na stvarnim emisijama pojedinačnih proizvođača. Zbog toga bi prilikom izvoza u EU velikim troškom ugljenika bilo opterećeno i svako postrojenje iz obnovljivih izvora – što u praksi destimuliše ove investicije i šalje suprotnu poruku od ciljeva EU klimatske politike. Povezano s prethodnim, obračun CBAM-a za električnu energiju vršio bi se na osnovu prosečnih emisija zemlje u petogodišnjem periodu (s dve godine kašnjenja). To konkretno znači da bi se u 2026. za Srbiju primenjivao istorijski emisioni faktor proizvodnje električne energije iz perioda 2019–2023. godine. – Srbija nije dobijala bespovratna sredstva od EU u istoj meri kao zemlje članice kako bi modernizovala proizvodnju električne energije. Za razliku od Srbije, siromašnije zemlje EU (čiji BDP po stanovniku je ispod 75 odsto EU proseka) imaju od 2021. na raspolaganju tzv. modernizacijski fond koji mogu da koriste za unapređenje svojih elektroenergetskih sistema i energetsku tranziciju. Kroz ovaj fond dodeljeno je do sredine 2025. skoro 20 milijardi evra, a sredstva su dobijale Poljska, Rumunija, Mađarska, Hrvatska, Litvanija – koje su sve znatno smanjile emisije CO2 u proizvodnji struje u poslednjim godinama. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
26 Okt 2025 politika |
