 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Ekonomija nuklearne fuzije | 25 Avg 2026 - nedeljnik | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
25 Avg 2026 Ekonomija nuklearne fuzije
Povezane vesti :
9 Jul 2026 Trka za razvoj nuklearne fuzije – gde je tu Nemačka? |
||||||||||||
| Nakon decenija istraživanja u okviru fizike, nuklearnom fuzijom sve više se bave ekonomisti. Rast ulaganja u taj sektor, tehnološki napredak i interesovanje kompanija poput Microsofta i Googlea konačno je dovelo do toga da istraživači ponude odgovor na pitanje pod kojim uslovima fuzijska nuklearna elektrana može da bude ekonomski održiva. Upravo se time bavi novi naučni rad objavljen u Journal of Fusion Energy. Autori sa čuvenog američkog univerziteta MIT predlažu opšti ekonomski okvir, dokazujući da sama proizvodnja viška energije nije dovoljna za komercijalni uspeh. Novi ekonomski kriterijum Da bi objasnili ekonomsku održivost fuzijskih elektrana, naučnici su kreirali novi model inspirisan Losonovim kriterijumom iz fizike. Naime, umesto da posmatra samo količinu stvorene energije u plazmi, ovaj model uvođenjem faktora ekonomske dobiti poredi očekivane prihode elektrane sa njenim ukupnim troškovima izgradnje, finansiranja i održavanja. Kada je ovaj faktor jednak jedinici, elektrana se nalazi na finansijskoj nuli, dok veće vrednosti označavaju profitabilnost. Autori naglašavaju da je finansijska nula samo neophodan prvi prag, ali da stvarni komercijalni uspeh zahteva znatno veći dobitak kako bi se opravdali poslovni rizici. značaj „gustine snage“ U njihovom proračunu najvažniju ulogu igra gustina snage, odnosno količina fuzione energije koja prođe kroz svaki kvadratni metar unutrašnje površine reaktora. Ako je ta gustina preniska, reaktor mora imati ogromne dimenzije da bi proizveo dovoljnu količinu električne energije, što enormno povećava troškove izgradnje i čini elektranu neisplativom. Zbog toga model pokazuje da elektrana mora ostvariti gustinu od najmanje dva do tri megavata po kvadratnom metru kako bi izbegla finansijski gubitak. Međutim, visoka gustina snage brže oštećuje unutrašnje zidove usled jakog zračenja, pa elektrana ostaje ekonomski održiva jedino ako je projektovana tako da se njeni najopterećeniji delovi mogu zameniti brzo i jeftino, u roku od 10 do 13 nedelja. Finansijska računica takođe zavisi od cene kapitala, jer više kamatne stope („skuplji novac“ za investiranje) povećavaju neophodnu gustinu snage elektrane. Zbog toga autori ističu značaj državnih garancija za kredite kako bi se smanjili troškovi finansiranja prve generacije elektrana. sektor vredan 40 milijardi dolara? Prema izveštaju Fusion Industry Association (FIA) za 2026. godinu, privatni sektor fuzije prikupio je 4,48 milijardi dolara tokom prethodnih 12 meseci (rast od 69%), čime je ukupan iznos privatnih ulaganja od 2021. dostigao 14,24 milijarde dolara. Industrija obuhvata 56 kompanija i podržava više od 16.000 radnih mesta. Američki Commonwealth Fusion Systems (CFS) prikupio je više od dve milijarde dolara do sredine 2026. godine, a u julu je objavio novu rundu finansiranja od još milijardu dolara. U Evropi se izdvojila Proxima Fusion koja je u julu 2026. prikupila 411 miliona evra, odnosno oko 468 miliona dolara, postavši najbolje finansirana fuzijska kompanija na Starom kontinentu. Velike tehnološke kompanije takođe ulaze u sektor. Microsoft je 2023. godine potpisao ugovor sa Helion Energyjem za kupovinu 50 megavata energije do 2028. godine, dok je Google 2025. ugovorio preuzimanje 200 megavata iz prvog komercijalnog postrojenja kompanije CFS u Virdžiniji. Pored toga, Bloomberg Intelligence je izneo hipotetički scenario prema kojem bi fuzijski sektor mogao dostići valuaciju od 40 milijardi dolara. |
||||||||||||
|
||||||||||||
