 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Do 100 milijardi dolara za nove reaktore | 29 Jun 2026 - telegraf | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
11 Nov 2026 Norveška povukla ručnu
Povezane vesti :
6 Nov 2026 Kazahstan: do 2035. izgradnja dve nuklearne elektrane |
||||||||||||
| Kanada je zvanično pokrenula svoju prvu nacionalnu Strategiju za nuklearnu energiju, ambiciozan plan koji predviđa izgradnju do 10 novih velikih nuklearnih reaktora u narednih 15 godina, uz procenjenu vrednost investicija veću od 100 milijardi dolara. Pored velikih nuklearnih elektrana, Kanada planira i razvoj domaćeg mikro-reaktora do 2035. godine, namenjenog snabdevanju električnom energijom udaljenih i izolovanih zajednica, što bi moglo da predstavlja novu fazu u decentralizaciji energetskog sistema. Novu strategiju predstavio je ministar energetike Tim Hodžson, a njen ključni cilj je udvostručavanje kapaciteta elektroenergetske mreže i dostizanje neto nulte emisije štetnih gasova do 2050. godine. Nuklearna energija trenutno učestvuje sa oko 13 do 15 odsto u ukupnoj proizvodnji električne energije u Kanadi, ali vlasti smatraju da će njena uloga u narednim decenijama značajno porasti. Posebno mesto u kanadskom energetskom sistemu zauzima nuklearna elektrana Bruce u provinciji Ontario. Ovaj kompleks, smešten na obali jezera Hjuron, predstavlja drugi najveći operativni nuklearni objekat na svetu, a sa svojih osam CANDU reaktora najveći je po broju aktivnih reaktora. Elektrana sama proizvodi dovoljno energije za snabdevanje oko 30 odsto celokupne mreže Ontarija. CANDU tehnologija koristi prirodni, neobogaćeni uranijum, čime se smanjuju troškovi proizvodnje i rizici povezani sa nuklearnim gorivom. Vlada procenjuje da će realizacija strategije dovesti do pravog buma zapošljavanja. Broj radnika u nuklearnom sektoru mogao bi da poraste sa sadašnjih 90.000 na više od 180.000 zaposlenih tokom narednih decenija. Iako je Kanada poznata po svom „zelenom“ imidžu, ona raspolaže i sa trećim najvećim dokazanim rezervama nafte na svetu, odmah iza Saudijske Arabije i Venecuele. Čak 97 odsto rezervi nalazi se u naftnom pesku Atabaske u Alberti, gde eksploatacija zahteva velike količine energije i vode zbog specifičnog sastava bitumena. Istovremeno, Kanada je jedan od globalnih lidera u korišćenju čistih izvora energije. Oko 78 odsto električne energije proizvodi se iz izvora koji ne emituju gasove staklene bašte. Hidroenergija je i dalje okosnica sistema sa udelom od oko 55 odsto ukupne proizvodnje struje, što Kanadu svrstava među najveće svetske proizvođače hidroenergije. Provincije poput Kvebeka, Manitobe i Britanske Kolumbije više od 85 odsto električne energije dobijaju iz vode. Pored toga, ubrzano raste proizvodnja iz vetroelektrana, koje već učestvuju sa oko 7 odsto u energetskom miksu, dok solarna energija beleži rekordne rezultate zahvaljujući velikim ulaganjima i subvencijama, posebno u Ontariju. Zanimljivo je da se u Kanadi reč „hydro“ često koristi kao sinonim za električnu energiju, pa građani ne govore da plaćaju račun za struju, već „hydro bill“. Sve ovo omogućava da cena električne energije u Kanadi ostane među najnižima u razvijenom svetu. Kilovat-sat za domaćinstva košta između 7,8 i 10 kanadskih centi, odnosno približno 6,5 do 8 dinara, što predstavlja značajnu konkurentsku prednost za privredu i građane. Pokretanjem nuklearne strategije vredne više od 100 milijardi dolara, Kanada šalje jasnu poruku da želi da spoji energetsku bezbednost, industrijski razvoj i klimatske ciljeve, oslanjajući se istovremeno na nuklearnu energiju, hidroelektrane i obnovljive izvore. |
||||||||||||
|
||||||||||||
