 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kvantne baterije postaju stvarnost | 22 Mar 2926 - nedeljnik | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
15 Apr 2026 Čak 70 operativnih reaktora do kraja godine
Povezane vesti :
15 Apr 2026 Kako Indija snabdeva strujom 1,4 milijardi ljudi |
||||||||||||
| Naučnici su ostvarili jedan od najvažnijih prodora u modernoj fizici i tehnologiji skladištenja energije. Do sada su kvantne baterije postojale isključivo u teoriji i složenim matematičkim proračunima, ali je međunarodni tim istraživača uspeo da napravi prvi funkcionalni eksperimentalni uređaj. PROTOTIPSKI OKVIR Oslanjajući se na neobična pravila kvantne mehanike, oni su konstruisali sistem koji energiju svetlosti direktno pretvara u električnu struju i uspešno je isporučuje u spoljni svet. Džejms Kuak, vodeći istraživač iz australijske nacionalne naučne agencije, potvrdio je da je njihov tim napravio prototipski okvir za praktične kvantne baterije, piše Gardijan. Uređaj je jedinstven jer uspeva da obavi ceo ciklus, od prikupljanja do isporuke energije, u standardnim uslovima na sobnoj temperaturi. KAKO FUNKCIONIŠE TEHNOLOGIJA ZAROBLJENE SVETLOSTI Za razliku od klasičnih baterija koje se oslanjaju na relativno spore hemijske reakcije, nova tehnologija koristi snagu svetlosti i ponašanje materije na mikroskopskom nivou. Uređaj je napravljen od izuzetno tankih slojeva materijala unutar kojih se nalaze specifični molekuli. Kada svetlost udari u te molekule, oni ne reaguju pojedinačno, već zahvaljujući takozvanim kvantnim efektima počinju da deluju zajednički, kao jedna celina. Zbog te kolektivne reakcije, baterija se puni neverovatnom brzinom. Što je sistem veći i što ima više molekula, to se proces punjenja odvija brže, što je pojava koja potpuno prkosi pravilima klasične fizike. Da bi se sprečilo da tako brzo prikupljena energija odmah nestane, naučnici su dizajnirali sistem koji je momentalno zarobljava u stabilno stanje. Zahvaljujući tome, izuzetno brza energija ostaje sačuvana unutar uređaja, otvarajući „obećavajući put ka značajno poboljšanoj konverziji fotona u naboj, dopunjujući i proširujući konvencionalne strategije optimizacije materijala“, stoji u studiji koju je objavio čuveni časopis Nature. KOLIKO DO SVAKODNEVNE UPOTREBE? Mogućnosti za primenu ove tehnologije su ogromne, ali stručnjaci upozoravaju da smo i dalje udaljeni od njene svakodnevne komercijalne upotrebe. Trenutni laboratorijski uređaji su minijaturni i energiju zadržavaju veoma kratko, pa je glavni zadatak naučne zajednice da u narednim godinama poveća njihov kapacitet i drastično produži vreme čuvanja energije. Ipak, vizija onoga što nas čeka kada se ove prepreke savladaju deluje transformativno. „Kada tehnologija sazri, više nećete morati da zaustavljate automobil na benzinskoj pumpi da biste ga napunili; moći ćete da ga punite u pokretu“, izjavio je Kuak za Gardijan . Ista logika važi i za bespilotne letelice, kao što su dronovi. U izjavi za australijski portal posvećen električnim vozilima Driven, vodeći istraživač je dodatno precizirao pravac u kom se kreću njihova istraživanja. On je naglasio da je njegova „konačna ambicija budućnost u kojoj možemo da punimo električne automobile mnogo brže nego automobile na benzin, ili da punimo uređaje na velikim udaljenostima bežično“. Kada je reč o primeni u širokoj energetskoj mreži, američki stručni portal Bateri tek onlajn procenjuje da „istraživanje može da se primeni na buduće fuzione elektrane, koje zahtevaju da se velike količine energije napune i isprazne u trenu“. Ukratko, umesto da čekamo da se klasične baterije postepeno pune energijom sa solarnih panela, kvantne verzije bi mogle momentalno da upiju svaki dostupni foton svetlosti, neuporedivo brže nego dosadašnji sistemi. |
||||||||||||
|
||||||||||||
