 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| U EU prvi put dobijeno više struje iz vetra i sunca nego iz fosilnih goriva | 25 Jan 2026 - novaekonomija | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom |
||||||||||||
| Proizvodnja električne energije iz vetra i sunca u Evropskoj uniji je prošle godine prvi put prestigla proizvodnju iz svih fosilnih goriva, saopštio je danas istraživački centar Ember. Analitičarka Embera i autorka izveštaja Beatris Petrovič istakla je da EU mora da nastavi da ulaže u obnovljive izvore, baterije i mreže da bi stabilizovala cene i smanjila zavisnost od uvoza skupog gasa. Iz energije vetra i sunca je 2025. proizvedeno rekordnih 30 odsto struje, dok je iz uglja, nafte i gasa dobijeno 29 odsto, piše Beta. Tome je najviše doprineo rast solarne energije koja je dostigla 13 odsto udela u energetskom miksu, premašivši udeo uglja i hidroenergije. U solarnim elektranama proizvedeno je rekordnih 369 teravat-sati, što je 20 odsto više nego 2024. Rast solarne energije zabeležen je u svim zemljama EU, a 2025. godine je u Mađarskoj, Kipru, Grčkoj, Španiji i Holandiji obezbedila više od petine električne energije. U 14 od 27 članica je proizvedeno više struje iz vetra i sunca nego iz fosilnih goriva. Svi obnovljivi izvori proizveli su 48 odsto električne energije, mada je zbog vremenskih prilika proizvodnja iz hidroenergije smanjena za 12 odsto, a iz vetra za dva odsto, dok je proizvodnja iz gasa povećana za osam odsto, pa je njegov udeo u energetskom miksu bio 16,7 odsto. Uprkos tome, vetroenergija je ostala drugi najveći pojedinačni izvor električne energije u EU, sa 17 odsto udela, posle nuklearne energije (23,4 odsto). Proizvodnja iz uglja je pala na istorijski minimum od 9,2 odsto, a u 19 zemalja EU bila je manja od pet odsto. „Međutim, EU je i dalje značajno zavisna od gasa. Povećanje proizvodnje gasa zbog pada hidroenergije 2025. godine povećalo je troškove uvoza fosilnog gasa u EU za 16 odsto i dovelo do skokova cena na tržištima električne energije“, saopštio je Ember. Tink-tenk upozorava da EU, u vreme geopolitičke destabilizacije, mora da investira u domaće obnovljive izvore energije da bi smanjila rizike od „energetske ucene izvoznika fosilnih goriva“. U saopštenju se podseća da je EU u decembru najavila zabranu uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine, ali da se pojavila opasnost nove fosilne zavisnosti zbog porasta uvoza američkog tečnog prirodnog gasa. „Veliko oslanjanje na jednog dobavljača ugrožava bezbednost EU i slabi pregovaračku moć u geopolitičkim pregovorima i trgovinskim sporovima“, ocenio je Ember. Ulaganje u baterije, unapređenje mreže i povećanje fleksibilnosti potražnje, istakao je Ember, omogući će veći udeo solarne i energije vetra u energetskom miksu, poboljšaće bezbednost i obezbediti predvidljive i stabilne cene. |
||||||||||||
|
||||||||||||
