 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kinezi spremaju novi energetski sistem | 31 Dec 2025 - dnevnik | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
15 Apr 2026 Čak 70 operativnih reaktora do kraja godine
Povezane vesti :
15 Apr 2026 Kako Indija snabdeva strujom 1,4 milijardi ljudi |
||||||||||||
| U pustinji Gobi, u severozapadnoj provinciji Ćinghaj, završena je izgradnja najveće super-hladne vazdušne baterije na planeti, sistema koji skladišti energiju tako što vazduh pretvara u tečnost. Postrojenje se nalazi u blizini grada Golmud i sastoji se od velikih belih rezervoara u kojima se vazduh komprimuje i hladi na čak minus 194 stepena Celzijusa. Na toj temperaturi vazduh prelazi u tečno stanje, a kada se ponovo oslobodi, njegov zapreminski rast je ogroman, više od 750 puta, što omogućava proizvodnju električne energije. Ovaj projekat, poznat kao Super Air Power Bank, izgradila je kompanija China Green Development Investment Group u saradnji sa Tehničkim institutom za fiziku i hemiju Kineske akademije nauka. Prema podacima koje prenose kineski mediji, sistem je praktično spreman za komercijalni rad i već je proglašen najvećim postrojenjem za skladištenje energije u tečnom vazduhu na svetu. Kako funkcioniše najveća vazdušna baterija na svetu? Kapacitet ove baterije je impresivan. Može da isporuči do 600.000 kilovat-sati električne energije po jednom ciklusu, i to u kontinuitetu od deset sati. Na godišnjem nivou očekuje se proizvodnja od oko 180 miliona kilovat-sati, što je dovoljno za napajanje približno 30.000 domaćinstava. Ideja je jednostavna, ali tehnološki zahtevna. Kada ima viška energije iz obnovljivih izvora, pre svega vetra i sunca, ona se koristi za pokretanje kompresora koji prečišćavaju vazduh, hlade ga i pretvaraju u tečnost. Taj tečni vazduh se zatim skladišti u rezervoarima. Kada potražnja za strujom poraste, tečnost se zagreva, ponovo prelazi u gasovito stanje i svojim širenjem pokreće turbine koje proizvode električnu energiju, piše Telegraf. Kako je objasnio Vang Džundže, istraživač iz Kineske akademije nauka, ovakvi sistemi su ključni jer solarne i vetroelektrane imaju problem nestabilne proizvodnje, sa velikim oscilacijama između viškova i manjkova energije, što direktno utiče na stabilnost elektroenergetske mreže. Postrojenje u pustinji Gobi povezano je sa ogromnom solarnom elektranom snage 250.000 kilovata, a efikasnost hladnog skladištenja prelazi 95 odsto. Ukupna efikasnost celog ciklusa, od skladištenja do ponovne proizvodnje struje, iznosi više od 55 odsto, što znači da se maksimalno koristi energija koja bi inače bila izgubljena. Kina nije jedina zemlja koja eksperimentiše sa skladištenjem energije u tečnom vazduhu, ali je trenutno daleko najambicioznija. Južna Koreja je nedavno pokrenula prvo veliko postrojenje ovog tipa, dok se u Velikoj Britaniji gradi sličan sistem u Mančesteru, sa planiranim početkom rada 2027. godine. Ipak, po kapacitetu i obimu, kineski projekat trenutno nema konkurenciju. |
||||||||||||
|
||||||||||||
