 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kina gradi najmoćniju hidroelektranu na svetu! | 21 Dec 2025 - blic | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
26 Mar 2026 Brana koja nadmašuje sve dosad |
||||||||||||
| U srcu Himalaja Kina gradi ogromno hidroenergetsko postrojenje procenjene vrednosti 168 milijardi dolara na reci Jarlung Cangpo u Tibetu, koje bi, prema navodima, moglo da postane najmoćnije na svetu. Kako prenosi CNN, Peking ovaj projekat predstavlja kao ključan za zelenu tranziciju i energetsku bezbednost, u trenutku kada se kineska ekonomija sve više oslanja na elektrifikaciju i rast potražnje za strujom, uključujući sektor električnih vozila i energetski intenzivne modele veštačke inteligencije. Si Đinping traži ubrzanje radova U tekstu se navodi da je kineski predsednik Si Đinping, tokom retke posete Tibetu ranije ove godine, pozvao da se projekat gura napred „dinamično, sistematski i efikasno“, u regionu u kome Peking, prema oceni CNN, pojačava kontrolu pod obrazloženjem ekonomskog razvoja i stabilnosti. Inženjerski zahvat bez presedana i pad od 2.000 metara Prema procenama stručnjaka koje citira CNN, sistem bi trebalo da se gradi u donjim delovima toka reke Jarlung Cangpo u Tibetu i da iskoristi veliku visinsku razliku od oko 2.000 metara, između ostalog i kroz bušenje tunela kroz planinski masiv. U središtu planiranog iskorišćenja nalazi se deo reke poznat kao Velika krivina, gde reka na relativno kratkoj deonici gubi veliki deo nadmorske visine. CNN navodi procene da bi ova visinska razlika mogla da omogući proizvodnju oko 300 milijardi kilovat sati električne energije godišnje, što bi bilo gotovo tri puta više od proizvodnje brane Tri klisure, trenutno najjače na svetu. Ekološki rizici i strah od narušavanja netaknutog područja Istovremeno, projekat izaziva zabrinutost zbog mogućih posledica po retko i osetljivo prirodno okruženje. CNN piše da se Velika krivina nalazi u području dubokog kanjona i netaknutih šuma koje je u Kini označeno kao nacionalni prirodni rezervat, sa ranjivim i ugroženim vrstama, dok naučnici i organizacije za zaštitu prava godinama upozoravaju na rizike izgradnje infrastrukture takvih razmera. U tekstu se navodi i da su istraživači Pekinškog univerziteta u studiji objavljenoj prošle godine pozvali na hitna i obimna istraživanja biodiverziteta pre početka radova, kako bi se adekvatno procenili uticaji. CNN dodaje da autori te studije nisu odgovorili na zahtev za komentar. Preseljenja lokalnih zajednica i kulturni potresi CNN navodi da su kineski zvaničnici priznali da će projekat zahtevati preseljenje lokalnih zajednica u Tibetu, uz planiranje novih verskih objekata u blizini novih stambenih zona, što ukazuje na duboke promene u svakodnevnom i kulturnom životu stanovništva. U pogođenim oblastima žive i autohtone zajednice, među kojima se pominju Monpa i Loba, dve od manjih zvanično priznatih etničkih manjina. U tekstu se opisuju i snimci sa društvenih mreža koji prikazuju kolone vozila i kamiona tokom preseljenja stanovnika, uz poruke da se ljudi sele zbog hidroenergetskog projekta. Indija i Bangladeš strahuju od posledica nizvodno Posebno osetljiv deo priče su države nizvodno. Desetine miliona ljudi u Indiji i Bangladešu zavise od toka reke, koja je u Indiji poznata kao Bramaputra, za ribarstvo, poljoprivredu i snabdevanje vodom. CNN prenosi ocene stručnjaka da potencijalni uticaji na ekosistem nizvodno, uključujući ribarstvo i poljoprivredu, nisu dovoljno istraženi. U Indiji su pojedini mediji projekat već nazvali mogućom „vodenom bombom“, a dodatnu tenziju stvara to što se projekat nalazi u blizini sporne granice Kine i Indije, što bi ga moglo pretvoriti u novu tačku geopolitičkog rizika između dve nuklearne sile. Projekat obavijen tajnom i spor oko transparentnosti CNN navodi da projekat prati visoki stepen tajnosti, što pojačava pitanja o transparentnosti i proceni posledica. Prema informacijama iz otvorenih izvora koje je CNN prikupio, pominju se radovi na putevima i mostovima, skladištima eksploziva, proširenju mobilne mreže i preseljenjima stanovništva, kao pripremne aktivnosti za izgradnju koja je, prema tekstu, zvanično počela u julu. U zvaničnim dokumentima projekat se, prema CNN, često označava skraćenicom YX, a državni mediji u Kini su navodili da se zasniva na metodi usmeravanja i preusmeravanja reke kroz tunele i da uključuje pet uzastopnih hidroelektrana, uz ograničen broj javno dostupnih detalja. Peking tvrdi da neće biti štete nizvodno Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je, prema CNN, saopštilo da je projekat proučavan decenijama i da su primenjene opsežne mere za bezbednost inženjerske gradnje i ekološku zaštitu, kako ne bi bilo negativnih uticaja na nizvodne regione. Ministarstvo takođe navodi da Kina drži otvorene kanale komunikacije sa državama nizvodno i da će deliti potrebne informacije kako projekat bude napredovao. Stručnjaci upozoravaju na seizmičke i klimatske rizike U tekstu se posebno naglašava da je oblast seizmički aktivna i geološki dinamična, uz rizike od klizišta, bujičnih tokova i iznenadnih poplava iz glacijalnih jezera, koji postaju sve nepredvidiviji usled klimatskih promena. CNN prenosi ocene stručnjaka da je tehnički moguće graditi u takvim uslovima, ali da bez više javnih informacija ostaje teško nezavisno proceniti ukupne posledice i nivo rizika. |
||||||||||||
|
||||||||||||
