 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Nemački balkoni – muškatle i solarni paneli | 2 Dec 2025 - dw | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
15 Apr 2026 Čak 70 operativnih reaktora do kraja godine
Povezane vesti :
15 Apr 2026 Kako Indija snabdeva strujom 1,4 milijardi ljudi |
||||||||||||
| U Nemačkoj je u poslednje tri godine ugrađeno više od milion malih, priključnih solarnih uređaja. Novost je da sve više njih ima i baterije, pa se proizvedena struja može koristiti i kasnije. Paneli su veliki do dva kvadratna metra, a u jednu mini-instalaciju stanu do četiri komada. Montaža je jednostavna, a uređaji rade pouzdano kao i drugi kućni aparati – samo obrnuto. Struja ide iz solarnog modula preko invertera i utičnice u kućnu mrežu. Jeftina struja sa sopstvenog balkona Cene panela i baterija širom sveta naglo su pale. Zato danas balkonski sistemi sa baterijom koštaju upola manje nego pre dve godine. Manji modeli kreću od oko 200 evra, a veći sa četiri panela i baterijom mogu se naći za manje od 1000 evra. U Nemačkoj proizvode struju po ceni od 7 do 15 centi po kilovat-satu – znatno jeftinije od struje iz mreže koja u proseku košta skoro 40 centi. Prema podacima Visoke škole za tehniku i ekonomiju u Berlinu (HTW), ulaganje se obično isplati za četiri do sedam godina. Posle toga, struja koju sami proizvedete je besplatna. Na sajtu HTW postoji jednostavan kalkulator koji pokazuje koja instalacija odgovara vašem stanu i koliko možete da uštedite. Solarni paneli mogu trajati preko 30 godina i proizvoditi struju. Za baterije se računa na vek od 10 do 15 godina, kaže Folker Kvašning, profesor za obnovljive energetske sisteme na HTW. Sa četiri panela i baterijom u srednjoj Evropi može se pokriti oko polovina potreba za strujom u domaćinstvu od dve osobe. Više sunca – više struje Iako ima mnogo sunčanih regiona u svetu gde bi balkonski solarni sistemi proizvodili više struje nego u Nemačkoj, „najviše priključnih solarnih uređaja i dalje se prodaje u Nemačkoj, i to sa velikom razlikom u odnosu na ostatak sveta“, kaže David Brojer, direktor onlajn prodavnice Juma iz Kelna. Razloga za bum ima više: niže cene, bolja tehnologija i politička podrška. Od 2023. u Nemačkoj se na privatne solarne sisteme ne obračunava PDV. U junu 2024. EU je usvojila smernice za priključne solarne uređaje. A od oktobra 2024. stanari i vlasnici stanova u Nemačkoj mogu sami – bez birokratije i električara – da postave solarne panele na balkon. Dozvoljeni su uređaji snage do 2.000 vati. U većini zemalja EU uređaji mogu u kućnu mrežu direktno da ubace do 800 vati struje. Ta granica štiti instalaciju od preopterećenja i čini korišćenje bezbednim. „Model smo razvili u Nemačkoj, a sada vidimo veliko interesovanje i u drugim zemljama. Nedavno je bila delegacija iz Tokija – žele da uvedu priključne solarne uređaje i informisali su se o tehničkoj bezbednosti“, kaže Tomas Zeltman, ekspert za ove uređaje iz Saveza solarne privrede za DW. Interesovanje raste i u mnogim zemljama EU, kao i u Brazilu i SAD. Energetska tranzicija za svakoga Nemačka želi da do 2045. postane klimatski neutralna. Priključni solarni uređaji mogli bi do tada da pokriju oko dva odsto potreba za strujom, procenjuje profesorka Klaudija Kemfert iz Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW). Za sada najviše solarne energije dolazi sa krovnih sistema, a zatim iz velikih solarnih parkova. Za mnoge kupce balkonski sistem je tek početak. „To je ulaz u druge mere, kao što su veći fotonaponski sistemi ili kupovina električnog automobila ili toplotne pumpe“, kaže Kristof Kost iz Fraunhofer instituta za solarne energetske sisteme (ISE). „Priključni solarni uređaji omogućavaju ljudima da sami učestvuju u energetskoj tranziciji, smanje troškove struje i postanu manje zavisni od oscilacija cena energije“, kaže Kemfert za DW. Tako i ljudi u iznajmljenim stanovima dobijaju jednostavan pristup sopstvenoj solarnoj energiji. Pre kupovine: dobar savet zlata vredi „Pre kupovine sistema važno je dobro se informisati“, kaže Tobijas Oto iz nemačkog Udruženja za promociju solarne energije (Solarförderverein, SFV), koji nezavisno savetuje u solarnoj konsultaciji. Isplativost zavisi od više faktora: koliko panela staje na balkon, terasu ili krov? Kakav je položaj sunca? Pod kojim uglom treba postaviti panele? Bitni su i cena struje i potrošnja. Na osnovu tih podataka može se izračunati koji sistem ima smisla. Kod sistema sa tri do četiri panela često se isplati baterija sa pametnim upravljanjem. Takva baterija meri potrošnju na brojilu ili utičnicama i daje tačno onoliko struje koliko je trenutno potrebno. „Bez tih merača baterija se obično ne može pametno kontrolisati“, naglašava Oto za DW. Neki uređaji sa baterijom imaju i rezervno napajanje za slučaj nestanka struje. Mnoge baterije mogu da stoje i napolju, ali pri ekstremnim temperaturama, malo struje troše i na sopstveno grejanje ili hlađenje. Važan je i kvalitet proizvoda. Stručnjaci savetuju da se izbegavaju jeftini proizvođači i diskonti. „Tamo se nudi svašta“, kaže Zeltman, koji je ranije radio u potrošačkom centru. „Zato preporučujemo kupovinu kod specijalizovanih prodavaca.“ |
||||||||||||
|
||||||||||||
