 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Koji je najjeftiniji način dobijanja električne energije | 13 Okt 2025 - euronews | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
15 Apr 2026 Čak 70 operativnih reaktora do kraja godine
Povezane vesti :
15 Apr 2026 Kako Indija snabdeva strujom 1,4 milijardi ljudi |
||||||||||||
| Novo istraživanje britanskog Univerziteta u Sariju utvrdilo je da je solarna energija trenutno najjeftiniji izvor struje – ispred vetroenergije, uglja i gasa. Sada je toliko jeftina da proizvodnja jedne jedinice energije košta svega 0,023 evra, pokazuje novo istraživanje. Čak i u Velikoj Britaniji, koja se nalazi 50 stepeni severno od ekvatora i poznata je po tmurnom vremenu, solarna energija se pokazala kao najpovoljnija opcija za "velike sisteme proizvodnje električne energije". Zahvaljujući izuzetno niskoj ceni, solarna energija nazvana je "ključnim pokretačem" globalnog prelaska na čistu, obnovljivu energiju. Zahvaljujući padu cene litijum-jonskih baterija od čak 89 procenata od 2010. godine, istraživanje je takođe pokazalo da su sistemi koji kombinuju solarne panele i skladištenje energije danas jednako isplativi kao i elektrane na gas. "Ovi hibridni sistemi, koji spajaju solarne panele sa baterijama, sada su uobičajeni u mnogim regionima i omogućavaju da se energija skladišti i koristi po potrebi, čineći je pouzdanijim i fleksibilnijim izvorom koji pomaže u balansiranju potražnje u elektro-mreži", navodi se u studiji. Najveći izazovi solarne energije Uprkos povoljnosti, dr Ehsan Rezaei, koautor studije sa Univerziteta u Sariju, kaže da je povezivanje sve većih količina solarne energije na postojeće elektro-mreže i dalje jedan od "najvećih izazova" sa kojima se industrija suočava, prenosi Euronews. "Pametne mreže, veštačka inteligencija za predviđanje potrošnje i snažnije veze između regiona biće ključni za stabilnost energetskih sistema kako se udeo obnovljivih izvora bude povećavao", dodaje on. Inovacije u materijalima, poput perovskitnih solarnih ćelija, mogle bi povećati proizvodnju energije i do 50 posto bez dodatne upotrebe zemljišta. Ova tehnologija zahteva znatno manje energije za proizvodnju u poređenju sa silicijumskim ćelijama, što znači da se sa manje prostora može dobiti više struje. Takođe se mogu primenjivati na različite površine – zgrade, pa čak i vozila – jer su tanje i fleksibilnije od silicijumskih ćelija, čime se smanjuje potreba za izgradnjom velikih solarnih farmi. Međutim, profesor Ravi Silva, koautor studije i direktor ATI instituta na Univerzitetu u Sari, naglašava da ovaj napredak zavisi od "dosledne i dugoročne podrške javnih politika". Koliko solarne energije proizvodi Evropa? Podaci Eurostata pokazuju da su obnovljivi izvori energije između aprila i juna ove godine dostigli udeo od 54 procenta, što je porast od 1,3 posto u odnosu na isti period 2024. godine. Ovaj skok prvenstveno se duguje naglom rastu solarne energije, koja je u drugom kvartalu proizvela impresivnih 122.317 gigavat-sati (GWh) – dovoljno da napaja oko tri miliona domaćinstava. Juna 2025. godine solarna energija po prvi put u istoriji postala je glavni izvor električne energije u Evropskoj uniji, zauzimajući 22 psto ukupnog energetskog miksa. Rob Stejt iz kompanije "Alight", jednog od vodećih evropskih solarnih developera, objašnjava da solarna energija beleži procvat zato što je "jeftina, jednostavna za instalaciju i brzo se može proširiti". "Solarna farma može biti izgrađena za godinu dana – u poređenju sa najmanje pet godina za vetropark i najmanje deset za nuklearnu elektranu", rekao je za Euronews. Stejt dodaje da solarna energija predstavlja ključnu priliku da se "drastično smanji zavisnost Evrope od nafte i gasa", koji i dalje ostaju nestabilni zbog ruske invazije na Ukrajinu. |
||||||||||||
|
||||||||||||
