 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Kinezi hoće da „hlade“ internet potapanjem data-centara u more | 6 Okt 2025 - rts | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
12 Jun 2026 EU želi da afričko sunce pokreće evropsku električnu revoluciju
Povezane vesti :
12 Jun 2026 EU želi da afričko sunce pokreće evropsku električnu revoluciju |
||||||||||||
| Kako globalni bum veštačke inteligencije podstiče potražnju za računarskom moći, data-centri troše ogromne količine energije i glad za njom će se vremenom samo povećavati, a veliki deo te energije odlazi na hlađenje. Najnovije kinesko rešenje za smanjenje potrošnje energije namenjene hlađenju jeste potapanje data-centara u more. Pored obale Šangaja, inženjeri se spremaju da u more spuste ogromnu čeličnu kapsulu punu servera. Na prvi pogled zvuči apsurdno, ali ovo rešenje rešava jedan od najvećih problema u industriji – smanjenje ogromnih računa za struju. Zbog velike potrošnje energije, data-centri se vrlo brzo zagrevaju, a kako se ne bi pregrejali skoro 40 odsto ukupne potrošnje energije troši se na njihovo hlađenje. Pod vodom, okean taj posao obavlja besplatno. Kompanija „Hajlender“ (Highlander – Gorštak), pomorska tehnološka firma koja stoji iza projekta, tvrdi da ovakvi podvodni objekti mogu uštedeti do 90 odsto energije namenjene hlađenju, što objašnjava zašto je Kina odjednom veoma zainteresovana za ovakve projekte. Ideja nije sasvim nova. „Majkrosoft“ je još 2018. godine testirao podvodni data-centar pored obale Škotske. Projekat je bio uspešan kao eksperiment, ali nikada nije komercijalizovan. Kina, međutim, ne pristupa tako bojažljivo – kapsula kod Šangaja, koja bi trebalo da bude potopljena sredinom oktobra, biće jedan od prvih funkcionalnih podvodnih data-centara na svetu koji opslužuju stvarne klijente. Ekološke prednosti idu i dalje od samog hlađenja. Očekuje se da kapsula radi na više od 95 odsto obnovljive energije, koju će dobijati iz obližnjih vetroparkova na moru. Projekat je delimično finansirala i država – „Hajlender“ je ranije dobio 5,6 miliona dolara (40 miliona juana) za izradu prethodnog prototipa na ostrvu Hajnan, koji i dalje funkcioniše. Centar će opsluživati klijente poput „Čajna telekoma“ i jedne državne kompanije za veštačku inteligenciju, u okviru šireg vladinog plana za smanjenje ugljeničnog otiska data-centara. „Podvodni objekti mogu uštedeti oko 90 odsto energije namenjene hlađenju“, rekao je za AFP potpredsednik „Hajlendera“. Projekti poput ovog trenutno su usmereni na dokazivanje „tehnološke izvodljivosti“, kaže stručnjak Šaolej Ren sa Univerziteta Kalifornije u Riversajdu. „Majkrosoft“ nikada nije nastavio komercijalni razvoj svog projekta, već je 2020. godine, nakon izvlačenja kapsule iz mora, objavio da je eksperiment uspešno završen. Ren napominje da će biti potrebno prevazići značajne građevinske izazove i ekološke rizike pre nego što se podvodni data centri budu mogli masovno primenjivati. Tehnološki izazovi i ekološke nepoznanice Naravno, izgradnja računarskog centra pod morem nije jednostavna. Slana voda brzo izaziva koroziju, pa je čelična školjka kapsule premazana zaštitnim slojem od staklenih pahuljica. Održavanje se ne vrši ronjenjem – lift povezuje potopljeni modul sa površinskom platformom, čime se eliminiše potreba za timovima ronilaca. Ipak, inženjeri upozoravaju da je polaganje podvodnih internet kablova daleko složenije od izgradnje na kopnu. Neki istraživači ukazuju i na druge rizike. Teoretski, ovakvi sistemi mogli bi biti ranjivi na sabotaže putem zvučnih talasa koji se prenose kroz vodu. Tu je i veliko ekološko pitanje: Kako će emitovanje toplote u okean uticati na morski ekosistem? Podataka o tome još uvek nema mnogo, ali raniji test „Hajlendera“ pokazao je da su temperature ostale u bezbednim granicama. Ipak, ekolozi upozoravaju da bi veći broj ovakvih postrojenja mogao privući pojedine vrste, dok bi druge mogao oterati. Ako Kina jednog dana izgradi velike podvodne farme koje troše megavate energije, njihov toplotni trag mogao bi postati prevelik da bi se ignorisao. Uprkos svemu, stručnjaci smatraju da podvodni data centri za sada neće zameniti tradicionalne – bar ne za sada. |
||||||||||||
|
||||||||||||
