 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| U Evropi se gradi čudovište od baterije | 21 Maj 2025 - blic | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
15 Apr 2026 Kako Indija snabdeva strujom 1,4 milijardi ljudi |
||||||||||||
| U istorijskom centru evropske elektroenergetske mreže – švajcarskom Laufenburgu, nedaleko od Bazela – počela je izgradnja do sada najveće baterije na svetu. Projekat švajcarske kompanije Flexbase najavljuje novu eru u skladištenju energije, sa kapacitetom od 1,6 gigavat-sati (GWh) i snagom od 800 megavata – što je četiri puta više od dosad najvećeg svetskog baterijskog skladišta, koje se nalazi u Kini. Što se tiče izbora lokacije, Laufenburg nije odabran slučajno. Upravo je tu 1958. godine osnovano prvo prekogranično energetsko čvorište koje je povezalo mreže Nemačke, Francuske i Švajcarske. To je bio početak današnje evropske elektroenergetske mreže, koja danas snabdeva oko 530 miliona ljudi u 30 zemalja. Američki Institut inženjera elektrotehnike i elektronike (IEEE) proglasio je 2010. godine ovo postrojenje „prekretnicom u istoriji energetike“. Sada će Laufenburg ponovo ući u istoriju – ovoga puta kao lokacija najvećeg baterijskog skladišta električne energije na svetu, piše WiWo. Šta ova baterija može da uradi? Prošle nedelje u Laufenburgu je položen kamen temeljac za izgradnju najvećeg svetskog baterijskog skladišta do sada. Do 2028. godine trebalo bi da bude izgrađena džinovska baterija kapaciteta 1,6 GWh i snage 800 megavata – što je snaga ekvivalentna velikoj termoelektrani ili nuklearnom postrojenju. Kapacitet će biti četiri puta veći od kineskog skladišta koje trenutno drži rekord. Već sada, ova baterija može da obezbedi napajanje celog Bazela i njegove hemijske industrije električnom energijom u trajanju od pet sati. U njenoj neposrednoj blizini gradi se i data centar za veštačku inteligenciju, kao i aerodinamički tunel, dok će se toplota iz data centra koristiti za grejanje grada putem toplotne mreže. Slični projekti već su u toku i u Nemačkoj, poput RWE-ovih baterijskih postrojenja u Kelnu i Hamu, ali su one znatno manjeg kapaciteta – oko 84 MWh. Njihova osnovna funkcija je stabilizacija mreže, odnosno brza regulacija frekvencije. Redox-flow: Tehnologija koja menja pravila igre Ključna inovacija koja omogućava ovako velike sisteme skladištenja energije jeste nova tehnologija poznata kao redox-flow baterije. Umesto tradicionalnih litijum-jonskih ćelija, ove baterije skladište energiju u tečnim elektrolitima unutar velikih rezervoara, što ih čini izuzetno dugovečnim i otpornim. Očekuje se da redox-flow baterije imaju životni vek od 25 do 30 godina, a zahvaljujući niskim troškovima materijala (na primer, korišćenju soli umesto skupih materijala poput litijuma, nikla ili kobalta), omogućena je izgradnja daleko većih sistema po znatno nižoj ceni. Za razliku od litijum-jonskih baterija, čiji trošak proporcionalno raste sa kapacitetom, redox-flow baterije su zapravo jeftinije po jedinici energije – dakle, što su veće, to su isplativije. Potrebni su samo veći čelični rezervoari, a tehnologija ne zavisi od retkih i skupih sirovina. Nemačka sledi ovaj primer U Nemačkoj se sličan projekat priprema u Lausitcu, gde energetska kompanija Leag planira izgradnju baterije kapaciteta 500 MWh, koja bi trebalo da bude operativna od 2027. godine. Na istoj lokaciji biće postavljena i litijum-jonska baterija za stabilizaciju mreže, kao i postrojenje za proizvodnju vodonika, što će omogućiti dugoročno skladištenje energije. Projekat realizuje američka kompanija ESS Tech, koristeći pristupačnu tehnologiju zasnovanu na gvožđevim solima. Time se jasno pokazuje pravac u kojem se energetski sektor kreće – ka fleksibilnim, održivim i sve pristupačnijim rešenjima za skladištenje energije. Bazel trenutno drži svetski rekord, ali to neće dugo trajati – Kina već ima planove za „gigabaterije“ kapaciteta i do 35 GWh. Utrka za dominacijom u oblasti baterijskih sistema velikog kapaciteta je, kako se vidi, u punom jeku, a Evropa ovim projektom jasno pokazuje da ima svog kandidata u toj trci. |
||||||||||||
|
||||||||||||
