 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Najveća gasna turbina u probnom radu | 19 Maj 2008 - kWh | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
19 Sep 2026 OIE proizveli 54,1 odsto struje u EU u drugom kvartalu
Povezane vesti :
19 Sep 2026 OIE proizveli 54,1 odsto struje u EU u drugom kvartalu |
||||||||||||
| E.ON i „Simens“, koji je proizveo turbinu, u taj projekt su ulo
žili, kao deo renesanse gasnih elektrana, više od pola milijar
de evra. - Efektivnost povećana na šezdeset odsto, a godišnje će
se u atmosferu ispustiti manje oko 40.000 tona ugljen-dioksida U Termoelektrani „Iršing“, kod Ingolštata u Nemackoj, nedavno je puštena u probni rad najveća gasna turbina na svetu, snage 530 megavata. Ova gasna turbina nove generacije istovremeno je i znatno efikasnija od sadašnjih u upotrebi, sa stepenom iskorišćenosti goriva od šezdeset odsto. Narucilac - nemacki energetski koncern E.ON, drugi po velicini evro pski proizvođac elektricne energije, preuzeće 2011. godine turbinu koja će sve dotle biti u probnom radu. E.ON i „Simens“, koji je proizveo turbinu, u taj projekt su investirali više od pola milijarde evra. Takvo ulaganje deo je renesanse gasnih elek trana koje postaju sve atraktivnije i isplativije zbog svoje veće ekologic nosti i jevtinije gradnje, kao i usled iscrpljenosti nalazišta kvalitet nog uglja za termoelektrane u Evro pi. Kolos od 444 tone prva je, znaci, turbina nove generacije, sa izuzetno visokim ucinkom za dva procentna poena iznad dosad najvišeg dostignu tog stepena iskorišćenosti gasa. Parogasna centrala takve sna ge može da snabdeva elektricnom energijom grad od oko tri miliona stanovnika. Zahvaljujući višoj efek tivnosti, godišnje će se u atmosfe ru ispustiti manje oko 40.000 tona ugljen-dioksida. Povećanje efektiv nosti u radu, uz istovremeno smanjenje ekološkog opterećenja, inace su dva temeljna polazišta investicionog programa E.ON od šezdeset milijar di evra, a koji se realizuje do 2010. godine. U parogasnom sistemu, prema obja šnjenju strucnjaka, kljuc povećane efektivnosti jesu visoke temperatu- re. U slucaju ove turbine, temperatura dostiže cak 1.500 stepeni Celzijuso vih. Zato su konstruktori morali da ispitaju i pronađu materijale sa naj- većom otpornošću prema ekstremno visokim temperaturama i sa veoma velikom cvrstinom. U radu je ova gas- na turbina veoma fleksibilna i omo gućuje brzu promenu opterećenja, sa njenim brzim ukljucivanjem i isklju civanjem. A to je moguće zahvaljujući novom rešenju sistema za hlađenje na bazi vazduha. Time se još više po većava ova znacajna prednost elekt rana na gas u eksploataciji. Proizvodnja nove turbine traja la je u pogonima „Simensa“ u Berlinu 22 meseca. Turbina je duga trinaest metara, visoka pet, a široka, takođe, pet. Do Ingolštata, u Bavarskoj, tras nportovana je brodom rekama Havela, Majna, kanalom Majna-Dunav a na kraju i Dunavom. U poslednjoj etapi preve zena je specijalnim vozilom, brzine petnaest kilometara na sat. Zbog ovog vangabaritnog i izuzetno teškog tere ta preduzimane su i specijalne pri preme i mere u transportu, pa su se, na primer, neki mostovi i ojacavali. Na poslovima konstrukcije ove turbine bilo je angažovano više od petsto ljudi. Od pocetka marta tes tira se u realnim uslovima, to jest u okviru proširenja kapaciteta elek trane, što će trajati osamnaest me seci, posle cega bi, od pocetka 2011. godine E.ON trebalo da je preuzme u redovan rad. Elektrana „Iršing“ ima dimnjak visok 200 metara. Za Novu 1987. go dinu u ovoj centrali došlo je do ha varije, koja se i danas pamti, kada se prilikom starta na hladno turbina raspala. Deo, težine 1.300 kilograma, odleteo je i nađen je na daljini od 1,3 kilometra od centrale. Niko u hava riji, što je bilo pravo cudo, nije bio povređen. |
||||||||||||
|
||||||||||||
