 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Evropska energetska mreža pod pritiskom: | 1 Maj 2025 - nin | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom |
||||||||||||
| Dugo zapostavljena mreža kablova, prekidača i transformatora, koja svakodnevno omogućava Evropi da ima struju, dospela je u žižu javnost, ali iz pogrešnih razloga. Nakon što je Evropska unija posle ruske invazije na Ukrajinu počela da prelazi s fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, glavno pitanje je bilo od koga kupovati struju: od prijateljskih ili neprijateljskih zemalja, iz čistih ili prljavih izvora. Manje se razmišljalo o samoj mreži kojom ta struja stiže do utičnica. To se promenilo u ponedeljak, kada je veliki nestanak struje paralizovao Španiju i Portugaliju. Vozovi su stali, bolnice su radile na agregatima. Dan kasnije, vlasti su saopštile da je u pitanju bio tehnički kvar, a ne sajber-napad. U Španiji je odmah počelo političko prepucavanje. Vlada i opozicija optužuju jedni druge, dok stručnjaci upozoravaju da su mnogo važnija sledeća pitanja: šta je pošlo po zlu, i kako to sprečiti ubuduće? Evropa računa na struju više nego ikad, a do 2050. planira da skoro u potpunosti pređe na nju. Šta se desilo? Elektro-mreža je poput vodovodnih cevi. Na jednom kraju su izvori — elektrane, na drugom potrošači — od punjača za mobilni telefon do fabrika. Ako u cevi uđe previše struje, sistem može da pukne. Ako je premalo, ne može da snabdeva sve. Balans se mora održavati neprekidno, dan i noć. U tome pomažu brojni uređaji koji poput ventila regulišu protok. Uglavnom sve funkcioniše kako treba. Ali kada dođe do naglog disbalansa, sistem se automatski gasi, a sve kako bi se zaštitio. U ponedeljak, u 12:33, više od pola proizvodnje struje u Španiji je nestalo. To je bio prvi udar. Zatim je usledio drugi, duži prekid, koji je doveo do potpunog pada sistema, navodi nacionalni operater Red Elektrika. Iako je snabdevanje brzo obnovljeno, uzrok još nije potpuno jasan. Stručnjaci sumnjaju da je problem potekao iz regiona Ekstremadura, gde se nalaze nuklearna centrala, hidrocentrale i brojni solarni parkovi. Neki stručnjaci nagađaju da je kvar povezan sa solarnom energijom. Ipak, zvaničnici izbegavaju da optuže obnovljive izvore, ali ih krajnja desnica u Španiji koristi kao povod da napadne energetsku tranziciju vlade. S druge strane, Španija i Portugalija imaju jedinstvenu mrežu. Kada je pala španska mreža, povukla je i portugalsku. Ali čim je otkriven nestabilan protok, automatski je isključena veza sa Francuskom, što je sprečilo širenje krize na ostatak kontinenta. Ipak, ovakva situacija može da se dogodi u bilo kojoj drugoj državi. Iako evropska mreža ima zaštitne mehanizme, ovakve situacije nisu bez presedana. Godine 2006. veliki deo Evrope ostao je bez struje zbog pogrešno isključene linije u Nemačkoj. Prošlog leta, toplotni talas izazvao je nestanke u više balkanskih zemalja. Ključ stabilnosti je međusobno povezivanje mreža među državama, što omogućava preusmeravanje viškova i prevenciju ozbiljnih kvarova. Šta nosi budućnost? Evropski zvaničnici znaju da trenutne mreže nisu dovoljno efikasne. Naime, mreže su stare, ulaganja su bila slaba, a klimatske promene, naročito toplotni talasi, dodatno ih opterećuju. Evropska komisija procenjuje da je do 2030. potrebno uložiti skoro 600 milijardi evra kako bi mreža bila spremna za nove izazove. S druge strane, zbog toga što potrošnja struje ubrzano raste, i već sada je mnogo veća nego pre samo par godina, neophodna je jača elektro-mreža. Električni automobili, toplotne pumpe, data-centri, veštačka inteligencija, klima uređaji... sve to zahteva jaku, stabilnu i prilagodljivu mrežu. EU predviđa da će do 2030. potražnja porasti za čak 60 odsto. Bez širenja i modernizacije mreže, budućnost, u tom smislu, nije preterano svetla. Po evropskim propisima, Španija mora u roku od tri meseca da objavi tehnički izveštaj o incidentu. Paralelno, EU pokreće sopstvenu nezavisnu istragu. Takvi izveštaji često dovode do jačanja sistema, kao što se dogodilo posle velikog nestanka struje u Italiji 2003. Do tada, ova tema će ostati na tome da posluži političarima u Španiji da se obračunaju jedni s drugima. A u Briselu će se sve češće čuti pitanje: da li je evropska mreža spremna za ono što dolazi? |
||||||||||||
|
||||||||||||
