 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Radioaktivni bauk od Pensilvanije do Fukušime | 6 Sep 2022 - politika | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
23 Apr 2026 Četiri decenije posle Černobilja |
||||||||||||
| U gotovo 70 godina dugoj istoriji dobijanja električne energije iz atomskog jezgra, zabeležena su samo tri akcidenta na nuklearnim elektranama. Do oslobađanja većih količina radioaktivnog materijala došlo je 1986. u Černobilju (bivši SSSR) i 2011. u Fukušimi (Japan), dok havarija koja se 28. marta 1979. dogodila na nuklearnoj elektrani „Ostrvo tri milje” u Pensilvaniji, SAD, nije prouzrokovala tako dramatične posledice. Prema rečima Branka Brajića, pomoćnika direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije i eksperta za nuklearno pravo, uzrok ovog prvog zabeleženog akcidenta bio je relativno mali kvar na sekundarnom sistemu za hlađenje. – To je dovelo do povećanja temperature u primarnom krugu i automatskog gašenja reaktora. Instrumentacija nije registrovala da se jedan ventil nije automatski zatvorio, što je dovelo do curenja primarnog hladioca. Nedostatak instrumentacije u kontrolnoj sobi i neadekvatna obuka za reagovanje u vanrednim situacijama su se pokazali kao osnovni uzroci nesreće. Usled prestanka hlađenja više od jedne trećine reaktorskog jezgra se istopilo – kaže Brajić i napominje da su čitav događaj pratili i problemi u komunikaciji, što je dovelo do kontradiktornih informacija i panike u javnosti. Srećom, u atmosferu je ispuštena mala količina radioaktivnih materija, pa nije bilo zdravstvenih rizika po stanovništvo u okolini elektrane. To je, napominje naš sagovornik, potvrđeno brojnim merenjima i analizama uzoraka tokom akcidenta i nakon njegovog okončanja. – Sigurnosni plašt reaktora je funkcionisao u skladu sa projektom. Uprkos topljenju oko trećine jezgra, reaktorski sud je očuvao svoju funkciju, tako da nije došlo do curenja goriva. U toku akcidenta nije bilo povređenih niti je registrovan negativan uticaj na zdravlje, osim početnog stresa. Ovaj događaj imao je ogroman uticaj na unapređenje sistema sigurnosti na nuklearnim elektranama, koji uključuje i poboljšanje instrumentacije i obuke operatora, posebno za delovanje u vanrednim događajima – ističe Brajić. Međutim, sedam godina kasnije, 26. aprila 1986, odigrao se najveći akcident u istoriji miroljubive primene nuklearne energije. Poprište nesreće koja je duboko urezana u kolektivnu svest čovečanstva bila je nuklearna elektrana „Černobilj”, danas na teritoriji Ukrajine. – Planirani rutinski sigurnosni test eskalirao je u jedini akcident na komercijalnoj nuklearnoj elektrani koji je doveo do smrtnog ishoda usled zračenja. Nekoliko faktora je uticalo na to da taj test izazove dve eksplozije, požar koji je trajao skoro nedelju dana i oslobađanje ogromnih količina radioaktivnih materija u atmosferu. Najvažniji faktori su problemi sa dizajnom samog reaktora, loša sigurnosna kultura i nepostojanje sigurnosnog plašta koji bi sprečio ili bar umanjio emisiju radioaktivnih materija u atmosferu u slučaju akcidenta. Sve ovo je razlog da takav tip reaktora nikada nije bio izgrađen izvan Sovjetskog Saveza – objašnjava Branko Brajić. Tokom akcidenta, usled eksplozija su poginula dva radnika, a 28 vatrogasaca i zaposlenih u elektrani preminuli su od posledica prekomernog ozračivanja, odnosno akutnog radijacionog sindroma – takozvane radijacione bolesti. Prema podacima Svetske nuklearne asocijacije, registrovano je oko 5.000 slučajeva obolevanja od raka tiroidne žlezde, a 15 pacijenata je umrlo. – Mnogi od tih fatalnih ishoda mogli su da budu izbegnuti da su mere prevencije, poput zabrane konzumiranja pojedinih vrsta hrane, prvenstveno mleka, bile primenjene na vreme. Uz to, zakasnilo se sa evakuacijom stanovništva s ugroženog područja, a blagovremeno obaveštavanje međunarodne zajednice je potpuno izostalo – ističe pomoćnik direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije. Neposredno nakon akcidenta preduzeta je obimna akcija čišćenja lokacije elektrane „Černobilj” i okolnog terena, a zatim i izgradnja betonskog sarkofaga iznad oštećenog reaktora. Iznad tog sarkofaga je 2019. napravljena nova zaštitna struktura. Preostala tri neoštećena reaktora nastavila su još neko vreme sa radom. Poslednji blok ugašen je 2000. godine. – Posle tragedije u Černobilju primenjene su opsežne mere radi poboljšanja sigurnosti reaktora tipa RBMK, kakvih je danas u pogonu još osam i svi su na teritoriji Rusije. S druge strane, međunarodna zajednica je usvajanjem niza konvencija uspostavila mehanizam za ranu najavu nuklearnog akcidenta i podrške ugroženim zemljama ukoliko do njega dođe. Mehanizam se ostvaruje preko Međunarodne agencije za atomsku energiju sa sedištem u Beču – kaže Brajić. Sticaj nesrećnih okolnosti umalo nije 2011. doveo do istinske katastrofe u Japanu. Najjači ikada registrovani zemljotres od devet stepeni Rihterove skale pogodio je ovu zemlju 11. marta te godine. Zemljotres i njime prouzrokovan cunami ogromnih razmera duž obale Pacifika odneli su više od 20.000 života i naneli neprocenjivu materijalnu štetu. – Reaktori u blizini epicentra zemljotresa, uključujući i reaktore u elektrani „Fukušima Daiči”, automatski su se ugasili kako je i bilo projektovano. Ali pumpe za vodu kojom se hladi reaktorsko jezgro uništila je poplava, odnosno cunami visok 15 metara, do kojeg je došlo oko sat vremena nakon zemljotresa. Ovo je, tokom naredna tri dana, dovelo do topljenja jezgra u tri reaktora, nekoliko eksplozija vodonika koje su oštetile sigurnosni plašt reaktora, a došlo je i do emisije velike količine radioaktivnih materija u atmosferu – navodi Brajić. Kako ističe, u ovom akcidentu niko nije stradao zbog posledica izlaganja zračenju niti je bilo slučajeva radijacione bolesti. Komitet Ujedinjenih nacija za efekte atomskog zračenja (UNSCEAR) zaključio je da nisu uočeni negativni zdravstveni efekti kod stanovništva usled zračenja. Takođe, emisija radioaktivnih materija u atmosferu bila je višestruko manja nego u slučaju Černobilja. – Posle Fukušime, na nuklearnim elektranama širom sveta izvršeni su „testovi opterećenja”, odnosno analize ponašanja postrojenja u ekstremnim situacijama, kako bi se smanjio rizik od ponavljanja sličnih akcidenata – zaključuje Branko Brajić. |
||||||||||||
|
||||||||||||
