 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Japanci ne bi nuklearke, ali cena ih "ubi" | 12 Maj 2015 - mondo | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
23 Apr 2026 Četiri decenije posle Černobilja |
||||||||||||
| Veći deo javnosti u Japanu je protiv ponpovnog pokretanja nukleanih elektrana ali vlada radi suprotno. Razlog je jednostavan – cene struje cepanjem atoma jeftinija je tri puta od one iz vetrenjača. Nuklearne centrale ostaju i dalje najjeftiniji izvor energije u Japanu, iako su troškovi za njihovu bezbednost porasli posle nesreće u Fukušimi, navodi se u današnjem izveštaju panela eksperata, koji je usvojila vlada. Vlada nastoji da poveća učešće električne energije, dobijene iz nuklearki, sa 20 na 22 odsto do 2030. godine, iako se veći deo javnosti protivi ponovnom pokretanju nukleranih elektrana, prenosi agencija Kjodo. Prema poslednjim procenama Ministarstva industrije, proizvodnja energije u nuklearkama će koštati najmanje 10,3 jena (7,7 evrocenti) po kilovat satu, što je jeftinije od drugih izvora, kao što su fosilna goriva, prorodni gas, vetar i sunce. Ministarstvo procenjuje da će proizvodnja struje na ugalj koštati 12,9 jena (9,6 evrocenti) po kilovat satu, od prirodnog gasa 13,4 jena (10 evrocenti) u poređenju sa ranijim projekcijama od 10,3 i 10,9 jena, respektivno. Kilovatsat dobijen iz vetra će koštati do 34,7 jena (26 evrocenti), solarne energije 16,4 (12 evrocenti), geotermalne 16,8 (12,6 evrocenti) i hidrocentrala 27,1 jena (20 evrocenti), navodi se u izveštaju. U nacionalnoj energetskoj politici koja je usvojena prošle godine, premijer Šinzo Abe je obećao da će smanjti oslanjanje na nuklearnu energiju i da će pomovisati obnovljive izvore energije, što je više moguće. Istovremeno, Abe je postavio nukleranu energiju kao ključni izvor napajanja, pozivajući se na važnost stabilne isporuke energije za ekonomski rast. Za sada, svi japanski komercijalni nuklearni reaktori ostaju na mreži, dok se regulatorni proces bezbednosti zasniva na setu novih strožijih propisa. Vlada planira da ponovo pokrene reaktore koji su ispunili sigurnosne zahteve, postavljene posle Fukušime. Troškovi bezbednosti Cena nuklearne energije je podignuta sa 8,9 jena u 2011. godini, na osnovu projekcije koliko košta stavljanje van pogona i naknada plaćanja u slučaju teške nesreće. Ukupni troškovi bi bili povećani na 9,6 triliona jena (68 biliona evra) sa 5,5 triliona (41 bilion evra), koliko je procenjeno i 2011. godini, uzimajući u obzir nesreću u Fukušimi. Ministarstvo je dodalo da dodatne mere bezbednosti za rad nukleranog reaktora, koštaju 60,1 milijardu jena (450 miliona evra). |
||||||||||||
|
||||||||||||
