 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Vodonik – prava perspektiva? | 6 Jun 2011 - kWh | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom
Povezane vesti :
29 Apr 2026 Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom |
||||||||||||
| Do pre samo nekoliko meseci evropski ekološki i klimatski stručnjaci iscrpljivali su se u diskusijama koliko nove tehnologije i obnovljivi izvori mogu pomoći u borbi protiv klimatskih promena. Takva
razmišljanja sada, uglavnom, nisu više aktuelna. U prvi plan, kako se videlo na velikom skupu evropskih ekologa, koji je nedavno organizovala mađarska vlada kao predsedavajući EU, stupa pragmatičniji pogled na sve to.Većina naučnika i eksperata je, naime, na toj konferenciji u Budimpešti
zastupala novi pristup klimatskim promenama. I kad bi se odustalo od nastojanja da se smanje emisije CO2, one će opadati – jednostavno, fosilna goriva su na izmaku i stalno ih je sve manje. Drugim rečima, dosta je baviti se time kako smanjiti štetne emisije iz fosilnih goriva, jer tih goriva neće više biti i to u doglednim vremenskom horizontu, nego čime ih zameniti... Ova goriva postojaće sve skuplja tako da će postati isplativa orijentacija na neka druga, za koje se smatralo da su preskupa. U svakom slučaju, ključni cilj evropske energetske politike jeste – smanjiti zavisnost od uvoza nafte i gasa, istakao je Artur Runge-Mecer, šef Odeljenja za klimatsku strategiju i međunarodne pregovore u Evropskoj komisiji. Evropska komisija je, inače, već sastavila predlog „Mapu puta 2050“ – kako da se u narednih 40 godina ograniči emisija SO2 za 80 odsto u odnosu na 1990. godinu. Predviđa se smanjivanje uvoza nafte i gasa za polovinu. A šta će ta goriva zameniti? Računa se s širenjem upotrebe elektromobila (napajali bi se iz obnovljivih izvora) i auta na pogon vodonikom, razvoj tzv. smart distributivnih mreža, snižavanjem ener- getske zahtevnosti industrije i aparata u domaćinstvu. „Sada ne možemo bez nuklearne energije. Ali, celi taj problem s nedostatkom goriva neće moći da se reši samo s oživljavanjem nuklearne energetike“, istakao je Remko Jubema iz holandskog Centra za energetska istraživanja. Da bi se sa tom mapom došlo do cilja svake godine u Uniji, kako je procenjeno, treba investirati oko 270 milijardi evra, pre svega u podršku novim tehnologijama, utopljavanje kuća i stanova i druge slične projekte. „Suma jeste na prvi pogled dosta visoka ali, ipak, radi se o samo 1,5 procenta bruto produkta Evropske unije kao celine“, ukazuje Jubema. No, investicije bi se bogato isplatile, jer bi najdirektnije i najbrže doprinele smanjivanju evropske zavisnosti od uvoza sve skupljih i deficitarnih energenata. A te nove tehnologije znače, na primer, korišćenje vodonika koji kad nafta poskupi preko 120 dolara već sada, u ovoj fazi tehnološkog razvoja, postaje konkurentni izvor. Prema minimalističkim procenama, 2050. godine u svetu će živeti devet milijardi ljudi, to jest bar trećina više nego sada. A pri tome ekonomike najmnogoljudnijih zemalja (Kina, Indija, Brazil...) tražiće sve više energije i sirovina. Povećana tražnja, a zaoštrena konkurencija, dizaće visoko cene energenata. I to čak uz pretpostavku da se raširi eksploatacija gasa nafte iz škriljaca i usavrše postojeće njihove tehnologije iskorišćavanja iz mora. Ukratko, Evropa mora insistirati na smanjivanju uvozne zavisnosti fosilnih goriva, s jedne strane, a s druge strane okrenuti se razvoju novih izvora. Ekolozi i ekonomisti počinju da nalaze zajednički jezik, a to je veoma dobro. Jer, njihovi pristupi dosad su se drastično razilazi i izazivali su nepremostive političke sporove. Taj evropski plan nije nerealistički, ocenio je na ovoj konferenciji Stefan Singer, direktor za globalnu energetsku politiku u Svetskom fondu za zaštitu prirode (WWF). Ali, po njemu, podrška obnovljivim izvorima ubuduće bi morala da bude više diverzifikovana. To znači da bi na jugu Evrope prednost dobili solarni paneli, na severu – vetrenjače, u nekim srednjoevropskim zemljama prerada biomase... A da bi se ta nova politika ostvarila neophodna su i krupna ulaganja u nove generacije prenosne mreže, bez čega bi moglo dolaziti do black out i raspada sistema. I to je preokret u razmišljanjima. Dosad su, ekolozi, naime bili, može se reći, alergični na gradnju novih prenosnih mreža. „Ukoliko hoćemo da održimo životni standard moramo se pomiriti sa gradnjom novih elektroenergetskih mreža visokog napona“, realistički je zaključio Singer. A na drugoj strani očigledan je trend da u solarnu energiju i druge obnovljive izvore sve više investiraju velike firme, naravno, uz podršku države dotiranjem cena iz ove energije. Ali, investiraju i to daje efekta – poboljšava se tehnologija koja je za samo poslednjih pet godina postala efektivnija za skoro 40 odsto... |
||||||||||||
|
||||||||||||
