 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
|||||||||||
|
VESTI SVET |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Tunis: Struja za Evropu | 17 Nov 2008 - kWh | |||||||||||
Najnovije vesti svet :
11 Nov 2026 Norveška povukla ručnu
Povezane vesti :
11 Nov 2026 Norveška povukla ručnu |
||||||||||||
| Plan vredan dve milijarde evra predviđa izgradnju termoelektrane od 1.200 megavata, koju
bi podmorski kabl povezivao sa Italijom. Program elektrifikacije ispunjen gotovo stopos
totno Za severnoafričke razmere maleni Tunis sa moćnim turizmom, koji opsluži bezmalo sedam miliona gostiju godišnje, strancima je pored sunca, mora i iskopina ponu dio i ogroman energets ki projekat. Vredan dve milijarde evra, projekat ELMED predviđa proiz vodnju struje za domaće i italijansko tržište, a predstavljen je u oktobru u tuniskom ministarstvu industrije, energetike i malih i srednjih predu zeća. Zamisao je da se u Tu nisu podigne termoelekt rana snage 1.200 megavata i poveže sa Italijom pod morskim kablom od 1.000 megavata, dugim 200 kilo metara. Dve trećine kilo vatčasova iz zajedničkog termopostrojenja preuzi mali bi Italijani, dok bi trećinu kapaciteta koristio domaćin, pored ostalog i za podupiranje potreba sve ekspanziv nijeg tuniskog turizma. Ukoliko primami pažnju i novac stranih ulagača, ovaj plan bi se ostvario za pet godina kao deo šireg projekta saradnje Evropske unije i zemalja Mediterana. „Raskrsnica“ u trgovini strujom Kompleksnim planom elektro privredne saradnje u mediteranskom području Tunisu je namenjena uloga takozvane integrisane platforme za međunarodnu trgovinu električnom energijom. Trgovina strujom preko tuniske „raskrsnice“ išla bi hori zontalnom linijom (prema susednim zemljama Alžiru i Libiji) i vertikal nim pravcem – ka Evropi preko Ita lije. Preduslov za to je realizacija projekta ELMED koji bi poboljšao sigurnost snabdevanja električnom energijom u mediteranskom regionu i podmirio rastuće potrebe u samom Tunisu. Povećanu domaću potrošnju struje resorni ministar Afif Čelbi objasnio je dobrim rezul tatima tuniske privrede (lanjski rast 6,3 odsto) i uspešnim nacionalnim programom elektrifi kacije koja je ostvarena sa 99,5 procenata. Neos vetljena su ostala samo neka raštrkana staništa duboko u tuniskoj pus tinji. Tunis za svoje ži telje i turiste zasad ima dovoljno i vode i struje, što je retkost za Afriku. Ogranak planinskog lan ca Atlas na severozapadu zemlje, uz granicu sa Al žirom, izdašan je vodom, ali izvorišta ima i u središnjem delu i na is toku prema mediteranskoj obali. Struja pristiže iz termopostrojenjasa sve većim udelom gasa, mada Tunis paralelno razvija obnovljive izvore i da nas gotovo tri procenta električne energije do bija iz hidropostrojenja i vetroturbina. Tuniska elektroprivreda raspo laže sa bezmalo 3.400 me gavata i godišnje proiz vede gotovo 14 milijardi kilovatsati i potroši 11 milijardi kilovatča sova, tako da hoteli u gra dovima i izdvojenim tu rističkim kompleksima imaju obilje kilovata električne energije i za ce lodnevni rad klimauređaja. Do pre desetak godina Tunisko društvo za struju i gas (STEG) imalo je monopol u proizvodnji, distribuciji i određivanju cena električne ener gije. I sada ta kompanija, sa više od devet hiljada zaposlenih, isporučuje 80 odsto kilovatčasova. STEG opslu žuje gotovo tri miliona potrošača i ima 23 elektrane, uključujući male hidrocentrale ukupne snage 62 me gavata i vetroparkove kapaciteta 19 megavata. Ranije nafta, a sada gas do minira kao pokretač termoelektrana zahvaljujući i lokalnim nalazištima tih sirovina. Domaća eksploatacija podmiruje tri četvrtine potrošnje nafte i polovinu tražnje gasa. Pre šest godina u Tunisu je pušte na u rad prva „nezavisna“ elektrana, sa kombinovanim ciklusom snage 470 megavata, koju su izgradili američka kompanija PSEG i japanski „Marube ni“. Podupirući liberalizaciju tu niskog tržišta energije, nakon godi nu dana van carstva STEGa proradilo je još jedno postrojenje, mala gasna elektrana od 30 megavata. Na pomolu prva nuklearka Uz nove projekte, jer Tunisu u na rednoj deceniji svake godine treba novih 400 megavata, STEG je krenuo i u izradu studije za gradnju prve domaće nuklearne elektrane. Ona bi imala 6001.000 megavata i koštala bi 2,5 milijarde dolara. Studija izvodlji vosti biće gotova kroz tri godine, sa perspektivom da Tunišani prve kilovate iz atoma dobiju do kraja sle deće decenije. Paralelno sa „atomskim snovi ma“, tuniska vlada podstiče razvoj obnovljivih izvora. Odskora je Tunis postao i sedište Mediteranskog cent ra za obnovljivu energiju, koji promo više „čiste kilovate“ širom severne Afrike. Samo u idućoj godini u Tunisu će nići tri nove farme vetrenjača sa ukupno 120 megavata kao prilog cilju da se iz vetra na kraju ove decenije dobije oko četiri procenta električ ne energije. Studije ukazuju da se u toj zemlji mogu podići vetroelektrane sa ukupno 1.000 megavata. Tunišani zasad ne uvoze, niti iz voze struju iako su preko elektropre nosnog sistema sa Alžirom i Marokom povezani sa Evropom. U perspektivi, međutim, Tunis čini važnu kariku projekta spajanja elektroprenosa svih zemalja Magreba i potom njihovog po vezivanja sa Španijom, Italijom i os tatkom Evropske unije. Da bi se uklju čili u sistem, Tunišani prvo treba da ojačaju svoju elektroprenosnu mrežu i u tu svrhu dobijaju i kreditnu podršku Afričke banke za razvoj, Evropske in vesticione banke i kuvajtskog Araps kog fonda. U međuvremenu počeli su i radovi na povezivanju tuniske sa li bijskom visokonaponskom mrežom. Po okončanju tog posla, integrisani se vernoafrički elektroprenosni sis tem protezaće se od Maroka do Egipta i dalje preko Jordana do Sirije, sa sna žnim priključkom na prenosnu mrežu Evropske unije. |
||||||||||||
|
||||||||||||
