 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Srbija spremna za spajanje sa energetskim tržištem EU | 16 Maj 2025 - politika,vreme | |||||||||||
| Treći Beogradski energetski forum okupio je danas lidere energetske tranzicije kako bi podelili svoja znanja i iskustva i zajednički usmerili razvoj sektora energetike, a ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović istakla je da je Srbija ispunila sve ciljeve iz reformske agende kada je u pitanju sektor energetike čime su stvoreni preduslovi za spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije. „Ostaje da evropski partneri urade svoj deo posla, nakon čega počinje tehnički proces spajanja naših tržišta koji će se završiti u narednih 18 meseci i to će za nas biti istorijski događaj, koji će doneti koristi i građanima i privredi”, rekla je Đedović Handanović u Kraun Plazi. Cilj svih reformi, kako kaže, jeste sigurnije snabdevanje, odnosno veća energetska sigurnost. „Institucije EU proglasile su našu zemlju liderom u reformama u energetskom sektoru. To će nas učiniti ravnopravnim članom u regionu, ali i u okviru zemalja EU u oblasti energetike”, navela je Đedović Handanović, prenosi Tanjug. Ministarka ističe da će Elektroprivreda Srbije ove godine imati novih 76 megavata na mreži iz obnovljivih izvora energije. „Oni će se proizvesti iz energije vetra i sunca u Kostolcu i to je pravi znak naše energetske tranzicije, ali i procesa dekarbonizacije”, istakla je i dodala da radovi na Transbalkanskom koridoru počinju ubrzo. Prema njenim rečima, novi dalekovodi između Obrenovca i Bajine Bašte povećaće prenosne kapacitete koji će obezbediti bolju povezanost sa Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom, a ultimativno i sa Italijom. „Sve u cilju boljeg prenosa električne energije i veće sigurnost”, naglasila je Đedović Handanović. Ministarka navodi da se radi na ažuriranju polaznih osnova razvoja energetske infrastrukture. „To je dokument koji će vlada uskoro usvojiti, cilj je pre kraja maja, koji će izlistati pre svega prioritete u energetskom sektoru. Ulaganja u naš energetski sektor u narednih 10 godina vredeće između 14 i 15 milijardi evra, od čega će sedam milijardi evra biti namenjeno obnovljivim izvorima energije i novim hidropotencijalima, dok će u prenosnu i distributivnu mrežu uložiti više od dve milijarde evra”, rekla je. Đedović Handanović ističe da će država nastaviti gasno povezivanje sa regionom. „Bitne su nam nove gasne interkonkecije sa Rumunijom i Severnom Makedonijom. U prenosnom sistemu, dupliraćemo naše kapacitete prenosa električne energije sa Mađarskom, dok ćemo ih sa Bugarskom povećati u budućnosti”, rekla je Đedović Handanović. Srbija će, kako kaže, nastaviti odgovorno da vodi energetsku politiku. „Kroz ovakve forume moramo da razgovaramo i razmenjujemo mišljenja kako bismo došli do dugoročno održivih rešenja”, navela je ona. Direktor Sekretarijata Energetske zajednice Artur Lorkovski istakao je da je današnji forum jedan od važnijih događaja kada je u pitanju razvoj energetike u Jugoistočnoj Evropi. Zapadni Balkan se, prema njegovim rečima, nalazi pred izazovima procesa dekarbonizacije, a ubrzana integracija u EU nikad nije bila bitnija. „Veoma je bitno postepno približavanje standardima EU koje je u toku, ali je za ubraznu integraciju potrebna veća koordinacija između zemalja članica. Srbija je vodeća kada je reč o transpoziciji zakonske regulative”, rekao je Lorkovski. Dodao je da je evropski komitet obezbedio okvir za zemlje Zapadnog Balkana kada je u pitanju integracija u energestko tržište EU. Beogradski energetski forum predstavlja priliku za povezivanje učesnika sa industrijskim asocijacijama, elektroprivredama, berzama, prenosnim i distributivnim sistemima, investitorima, softverskim kompanijama, trgovcima električne energije, bankarima, ali i osiguravajućim kućama. Institucionalni partneri foruma su Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije, Ministarstvo energetike i rudarstva Republike Srpske, Confindustrija Serbia i PKS. Treći Beogradski energetski forum trajaće i sutra, a organizuje ga energetski portal Balkan Grin Enerdži Njuz. Konferencija će imati osam panela sa više od 50 govornika o najvažnijim temama i izazovima u sektoru energetike. Beogradski energetski forum je na prethodnim konferencijama 2023. i 2024. učestvovalo skoro 1.000 učesnika iz više od 30 zemalja, uključujući pet ministara energetike iz regiona Jugoistočne Evrope i više od 120 govornika i energetskih eksperata iz regiona, Evrope i sveta. Direktor EPS-a: Zemlje sa nuklearnim elektranama su visoko energetski sigurne „Kvalitetan energetski miks omogućava privredi da bude konkurentna, što je izuzetno važno“, kaže generalni direktor EPS Dušan Živković Generalni direktor Elektroprivrede Srbije (EPS) Dušan Živković izjavio je na Beogradskom energetskom forumu da je energetski kolaps u Evropi pokazao nužnost velikih skladišta koja treba da podrže rastuće količine električne energije iz obnovljivih izvora. „U tom smislu, dve pumpne elektrane RHE Bistrica i Đerdap 3 stvorile bi uslove da se ne samo Srbija, već i region osećaju energetski sigurnije“, istakao je danas Živković, a saopštio EPS. On je rekao da su prošlogodišnji kolaps i nedavni kolaps u jednom delu Evrope kao ključnu temu nametnuli energetsku bezbednost i suverenost i da je to potvrda opredeljenja EPS da sprovede energetsku tranziciju i svoje ciljeve, ali tako da nijednog trenutka ne dovede u pitanje energetsku sigurnost i snabdevanje građana i privrede. Na pitanje da li bi za Srbiju nuklearna energija bila rešenje za baznu energiju u budućnosti, Živković je podsetio da je Zakonom o energetici ukinut moratorijum i da je u toku izrada studije o korišćenju nuklearne energije. „Zemlje koje imaju nuklearne elektrane ostvaruju visok nivo energetske sigurnosti i imaju kvalitetan energetski miks koji omogućava privredi da bude konkurentna, što je izuzetno važno“, naveo je Živković. Cena struje iz vetra i sunca pada: Skladišta energije ključna za uspeh elektrana na obnovljive izvore Investitori koji žele da izgrade neke od elektrana koje rade na obnovljive izvore energije (OIE) kao što su solar ili vetroelektrane, trebalo bi da obrate pažnju na izgradnju energetskih skladišta, smatra Aleksandar Latinović iz Akcionarskog društva Elektroprivrede Srbije. On je na Međunarodnom naučno-stručnom forumu „Zapadni Balkan u energetskoj tranziciji” koji je organizovao specijalizovani portal Energija Balkana, kazao da investitori mogu da imaju problem kada je u pitanju kreditiranje elektrana na obnovljive izvore energije. „Svi investitori u solar će imati izazov oko finansiranja projekata i povraćaja tih kredita koje uzimaju za projekte. Mi smo te probleme i izazove integracije obnovljivih izvora energije sveli na balansiranje i bilansiranje proizvodnje iz obnovljivih izvora“, rekao je on. Kako je objasnio, takvi projekti su za banke problematični jer obično investitori žele da električnu energiju prodaju na berzi. „To banci nije baš prihvatljivo jer kada pogleda berzu, cene većinom padaju u momentima kada se solar proizvodi, a drugo je pitanje kako će investitori predvideti svoju proizvodnju i ko će da balansira na tržištu proizvodnju? To tržište nije predvidivo i suštinski to su dva najveća problema aplikacije obnovljivih izvora energije. Investitori moraju da reše problem balansiranja i bilansiranja, odnosno da nemamo više veliku varijaciju cena električne energije. To se u Srbiji rešava tako što EPS uzima, u većini slučajeva, balansiranje po nekoj fiksnoj ceni“, kazao je Latinović. Kako je napomenuo, balansiranje je veliki problem jer u toku dana kada region ima dosta vetra, cene padaju na nulu. „To možemo da rešimo tako što moramo da izgradimo energetska skladišta. Dosta pažnje treba da obratimo na elektrifikaciju industrije. Prema poslednjem izveštaju Agencije za energetiku, u 2023. godini Srbija je potrošila 27 teravata energije prirodnog gasa. Od tog broja je 18 teravat-sati potrošeno u industriji. Prema nekim analizama koje smo radili, u momentima kada je cena solara jednaka nuli, industrija troši ogromne količine gasa“, kazao je on. Dodao je da EPS radi na povećanju obnovljivih izvora energije u energetskom sistemu. Pa tako gradi solarne elektrane, vetroelektrane na zgarištima termoelektrana, ali i obnavlja hidroelektrane i produžava im radni vek. EBRD podržava projekte energetskih skladišta Upravo projekte koji se tiču energetskih skladišta novčano podržava Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD). „Dokaz koliko su takva skladišta bitna jeste to što se na njih daje 30 odsto investicionog granta“, rekao je specijalista za energetsku efikasnost i zelene zgrade iz Evropske banke a obnovu i razvoj (EBRD) Bojan Bogdanović. Podsetio je da je Evropska unija prepoznala i kreirala plan rasta za Zapadni Balkan, kao i da su za namene energetske tranzicije izdvojena sredstva u iznosu od 1,6 milijardi evra. Dodao je da je velika podrška EBRD-a u pogledu energetske efikasnosti kao i da svest građana u ovom pogledu mora da se podigne, ali i to da je interesovanje za obnovljive izvore energije mnogo veće, kao i da EBRD ima više zahteva za projekte nego što ima grantova koji mogu da ih „finansijski pokriju“. Solar i vetar „pojeftinili“ Kada je u pitanju vodonik i energija koja se može proizvesti iz ovog izvora energije, profesor sa Univerziteta u Zagrebu Goran Krajačić smatra da treba biti oprezan. Naime, prema direktivi Evropske unije koja se bavi tržištem vodonika, oko 2050. godine bi trebalo da udeo vodonika kao obnovljivog izvora energije u finalnoj potrošnji bude 11 odsto. „Do sada se vodonik nije razmatrao kao izvor energije jer ga nije bilo u prirodnim izvorištima. Mi smo ga koristili kao Trojanskog konja kod obnovljivih izvora. Vetar I solar su pojeftinili a njegova cena je ostala visoka“, rekao je on. Svest građana o energetskoj tranziciji i dalje niska Maja Todorović, profesorka na Mašinskom fakultetu u Beogradu, kaže da sektor potrošnje energije u zgradama treba da doprinese strateškim ciljevima kada je u pitanju Srbija. Međutim, kako je rekla, iako se radi na edukaciji građana o energetskoj efikasnosti na podiznju svesti po ovom pitanju, svest o energetskim uštedama, stabilnosti i neizvesnosti još uvek nije dovoljno razvijena. „Možda se mi inženjeri time bavimo, ali običan građanin malo o tome zna. Dosta značajno za sektor zgradarstva je centralizovano snabdevanje strujom i toplotnom energijom. Srbija ima jako dobro razvijen sistem daljinskog grejanja. Neke od zemalja EU žele da podele sa nama primere dobre prakse, pa tako mislim da smo na dobrom putu da dođemo do dobrih rešenja“, rekla je Todorović. Prema njenim rečima, Srbiji nedostaje samo podzakonska regulativa koja će ovo pitanje dovesti u red. Pored nje, što se pokazalo kao dobra praksa u zemljama EU, a što je doprinelo sektoru zgradarstva kada je u pitanju ušteda energije, jeste postojanje kancelarija za savetovanje građana. Kancelarije koje služe kao savetovališta o potrošnji energije daju informacije i upućuju na firme na finansijsku pomoć oko kredita, grejs perioda, „što je sve ono što ljudima nedostaje kada žele da se odluče ka smeru energetske tranzicije“. |
Najnovije vesti Srbija :
31 Jan 2026 Elektrane na gas, solar i vetar u fokusu energetske tranzicije
Povezane vesti :
25 Jan 2026 Srbija dobija gasnu elektranu |
|||||||||||
|
||||||||||||
