 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Energija od otpada | 6 Feb 2012 - akter | |||||||||||
| U Srbiji se godišnje sakupi preko 2,2 miliona tona otpada, a predviđa se da će 2020. godine ako nešto ne preduzmemo biti 3,4 miliona tona otpada. Otpad ima nepovoljne uticaje na životnu sredinu. Jedan od njih je emisija u vazduh, što utiče na zdravlje. Drugo su neprijatnosti poput prašine, neprijatnih mirisa, buke, štetočina i smeća. On utiče i na saobraćaj, vodene resurse, vizuelno ometanje i smanjuje potencijal iskorišćenja resursa. S obzirom na to da se procenjuje da će rezerve uglja koje Srbija poseduje biti istrošene u periodu od 2030. do 2050. godine, a da nas u narednih 20 godina očekuje rast potrošnje električne energije od preko 60 odsto, Srbija mora da nađe alternativne izvore snabdevanja energijom.
„Dosadašnji nivo energetske efikasnosti prestonice je veoma nizak. Srbija nema ni izvore gasa, ni nafte, ni hidropotencijale. Električnu energiju proizvodimo iz uglja“, kaže Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije Uprave grada Beograda. Prema podacima Uprave u glavnom gradu živi dva miliona stanovnika uz veliki dnevni priliv ljudi koji tu ne žive. Beograd potroši 33 odsto električne energije u celoj Srbiji. Šević jedno od rešenja vidi u neiskorišćenim potencijalima komunalnog otpada, biomase, energije sunca, geotermalne i energije vetra. Komunalni otpad mogao bi da se koristi kao obnovljivi izvor energije i da predstavlja jedno od rešenja problema sigurnog snabdevanja i racionalne potrošnje energije. Time bi se rešio i problem otpada. Komunalni otpad kao energent smanjuje zavisnost od fosilnih goriva, smanjuje neophodne kapacitete deponija za više od 95 odsto i omogućava prihode od prodate energije proizvedene na taj način. Nemačka, na primer, ima 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, dok je u Srbiji izgrađeno samo nekoliko objekata koji imaju tu namenu, čime je taj vid dobijanja energije tek u povoju. “U klasičnim termoelektranama samo se od 25 do 35 odsto energije iz goriva iskoristi za dobijanje električne energije”, kaže magistar Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost. Teškoće Nacionalna strategija upravljanja otpadom dozvoljava termički tretman otpada. Međutim, kako kaže Aleksandar Jovović, profesor sa Mašinskog fakulteta u Beogradu, oko ideje za izgradnju postrojenja koje bi prerađivalo ambalažu u energiju svi se slažu, ali niko to ne želi u svojoj državi i u svoje izborno vreme. Drugo, objekti za termičku obradu moraju i raditi u saglasnosti sa svim standardima i propisima iz oblasti zaštite životne sredine. Zahvaljujući tim standardima većina takvih postrojenja u Evropi ima manje dioksina i furana. Lokalni plan upravljanja otpadom od 2011. do 2020. godine predviđa postrojenja u okviru deponije Vinča za pripremu čvrstog goriva sa kogenerativnim postrojenjem kao i postrojenja za sakupljanje deponijskog gasa i njegovo sagorevanje. U planu je da se obradom godišnje dobije 125.000 tona recikliranih materijala, 170.000 tona čvrstog goriva i 21.900.000 metara kubnih deponijskog gasa. Problem su velika ulaganja za koja je potrebno od 130 do 160 miliona evra, a mnogo košta i povezivanje sistema sa toplovodnim i elektromrežama. Prema rečima Kovačića, konverzija otpada u energiju nameće tri važna pitanja. „Pre svega bitan je regulatorno-pravni okvir, tržišni uslovi i pitanja koja se odnose na javno mnjenje. Otvara se mogućnost korišćenja fondova Evropske unije. Recimo, Poljska planira izgradnju 11 ?waste to energy? postrojenja finansiranih iz fondova EU. Još jedan način finansiranja je mogućnost javno-privatnog partnerstva“, naglasio je Kovačić, i naveo primer Stokholma koji iskorišćava celokupan otpad iz domaćinstava. Dobre strane Kako je objasnio profesor Jovović, komunalni otpad se sortira, usitnjava i suši i iz toga se dobija gorivo SRF (Solid Recovered Fuels) ili RDF (Refuse derived fuel). Korišćenje SRF-a smanjuje potrebu za uvoznim energentima i dovodi do smanjenja emisija ugljen-dioksida. Takođe predstavlja značajan obnovljivi izvor energije i rešenje je za tretman onih frakcija otpada koje se ne mogu lako i isplativo reciklirati. Jedan takav primer je „Energana Celje“ u Sloveniji, izgrađena 2009. godine. Ona proizvodi toplotu za grejanje i električnu energiju za uvod u mrežu po potrebi. Sagoreva papir, karton, les, plastiku, folije, tekstil, pa čak i mulj iz komunalnog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. „Jedno takvo potencijalno postrojenje za Beograd moglo bi da bude pušteno u pogon za oko pet godina. Masa otpada na ulazu bila bi 150.000 tona godišnje, snage 90 megavata. Investicije bi bile oko 100 miliona evra sa godišnjim troškovima od 10 do 20 odsto od investicije“, kaže Jovović, i dodaje da je mana jedino leteći pepeo koji se tretira kao opasan otpad. Srbija nema mesto za odlaganje, pa bi morali da ga izvozimo, što dodatno košta. „?Global Intercontinental Utilities BGD d.o.o?, jedna od članica grupacije ?Global Financial Holdings Ltd.? sa 138 postrojenja za preradu komunalnog otpada u svetu, dolaskom u Srbiju ima za cilj da reši problem otpada na regionalnom i globalnom nivou. Izgradnja jednog njihovog postrojenja u Beogradu koštala bi oko 200 miliona evra, kojim bi se električnom i toplotnom energijom mogla snabdeti većina stanovništva Novog Beograda, ali bi se i zaposlilo lokalno stanovništvo i industrija. Postrojenje bi ujedno prerađivalo i medicinski i opasan otpad, čime bi postalo prvo takvo u Srbiji“, istakao je Nenad Dograjić, direktor te kompanije. On se nada da će uspostaviti dogovor sa vlastima, pošto planiraju investicije u Srbiju oko milijardu evra. Za sada se najozbiljniji pregovori za izgradnju postrojenja vode sa Nišom, Sremskom Mitrovicom, Šapcom i Vranjem. „Svugde u Evropi zabranjene su deponije. Srbija u rešavanju otpada kaska za svetom više desetina godina. Sanitarne deponije postoje već 30 godina, ali su i one prevaziđene. Hoćemo u Srbiji travnatu površinu sa izvodima“, kaže Dograjić, i dodaje da su emisije štetnih gasova u njihovim postrojenjima i 50 puta manje od preporuka EU. Uz dobru volju i sredstva koje nam engleska kompanija nudi, nadamo se samo da će naša Vlada imati dovoljno sluha da se u ovoj izbornoj godini ipak odluči na izgradnju ovog višestruko korisnog postrojenja. Poražavajući podaci Prema rečima Srećka Ševića, na teritoriji grada Beograda dnevno se proizvede preko 1.800 tona komunalnog otpada, odnosno svaki stanovnik glavnog grada u proseku produkuje 1,4 kilograma dnevno tog potencijalnog izvora energije. On predviđa da će se 2020. godine sakupiti oko 589.000 tona komunalnog otpada samo u Beogradu. |
Najnovije vesti Srbija :
9 Jun 2026 Uprkos CBAM taksi, investicije neće biti ugrožene
Povezane vesti :
9 Jun 2026 Uprkos CBAM taksi, investicije neće biti ugrožene |
|||||||||||
|
||||||||||||
