 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Šta čeka Srbiju ako EPS bude morao da uvozi energiju? | 11 Okt 2026 - euronews | |||||||||||
| Dok cene električne energije rastu na evropskim tržištima, postavlja se pitanje kako bi to moglo da se odrazi na Srbiju ukoliko tokom zime bude morala da više uvozi struju. Rast cena struje na berzama ne prenosi se automatski na račune za domaćinstva u Srbiji pošto je cena struje regulisana. To bi, međutim, moglo da poveća troškove Elektroprivrede Srbije (EPS), najvećeg snabdevača na domaćem tržištu, što potencijalno nosi fiskalni rizik, prenosi Bloomberg Adria. Kako se približava zima, tržišta električne energije u Evropi šalju snažno upozorenje. Na rast cene struje uticao je skok cene prirodnog gasa koji Evropa pokušava da nabavi pred zimu i popuni zalihe, suočena sa jakom konkurencijom na tržištu koje pokušava da se izbori sa poremećajima od početka rata SAD i Irana. Evropska unija teži da elektrifikuje privredu i smanji zavisnost od uvoznih fosilnih goriva, ali dosta struje proizvodi u gasnim elektranama, što utiče na formiranje cene. Još jedan bitan faktor na koji ukazuje energetski stručnjak Aleksandar Kovačević jeste rast cene električne energije u Francuskoj, koja je najznačajniji izvoznik u Evropi. On smatra da će ključnu ulogu imati spremnost evropskih država da finansiraju povećanje zaliha prirodnog gasa, a da bi dodatna sredstva usmerena na popunu skladišta mogla da podstaknu rast cena gasa, kao što se dogodilo sredinom 2022. godine. Istovremeno, percepcija povećanog rizika po sigurnost snabdevanja čini tržište posebno osetljivim, pa i manja pomeranja cena, najave državnih intervencija ili naznake geopolitičkih događaja mogu izazvati snažne reakcije na tržištu, kaže Kovačević za Bloomberg Adriju i dodaje da, pošto su cene nafte više, prelazak sa gasa na naftu, tamo gde je to moguće, trenutno bi bio relativno skup. Struktura proizvodnje struje u EU U 2025. godini, 47,2 odsto električne energije u EU proizvedeno je iz obnovljivih izvora, dok je udeo fosilnih goriva porastao na 29,6 odsto, sa 28,9 odsto u 2024. godini. Rast proizvodnje iz fosilnih goriva najvećim delom je posledica veće proizvodnje iz gasnih elektrana, koja je povećana za 38,2 teravat-sati (TWh), odnosno za 8,6 odsto. Preostalih 23,2 odsto (651 TWh) proizvedeno je u nuklearnim elektranama, čija se proizvodnja oporavlja od 2023. godine, nakon rekordno niskog nivoa iz 2022. Zapadni Balkan je zbog primene evropske takse na emisije ugljenika CBAM prilično odvojen od evropskog tržišta, pa se u regionu formira drugačija cenovna dinamika, ukazuje Kovačević. Zbog toga je, prema njegovoj oceni, smanjena i uloga regiona u energetskoj sigurnosti Evrope, odnosno njegov potencijal da doprinese evropskom snabdevanju energijom. Takođe, uticaj cena prirodnog gasa zasad nije značajan u regionu kao malom tržištu, navodi on. Loša zima za EPS mogla bi da košta državu S druge strane, u slučaju da se u Srbiji pojave problemi u domaćoj proizvodnji i snabdevanju električnom energijom, to bi, u kombinaciji sa visokim cenama na evropskom tržištu, moglo da se odrazi na budžet. Prema oceni Kovačevića, nepovoljne meteorološke prilike i mogući tehnički kvarovi, kao posledica niza nepovoljnih okolnosti, mogli bi značajno da opterete poslovanje EPS-a i stvore fiskalni rizik. "Država bi verovatno bila prinuđena da finansijski pomogne EPS-u i spreči da se povećani troškovi brzo preliju na domaće cene električne energije. Znatno prinudno smanjenje industrijske potrošnje energije takođe je moguća opcija. Ni jedno ni drugo ne bi bio dobar signal za strane investicije i privredni rast", kaže on. Kada je reč o odnosu cene i kretanjima na berzama, EPS takođe kompanijama nudi više modela ugovora sa tržišno promenljivom cenom, od onih vezanih za satne i prosečne mesečne cene na domaćoj berzi SEEPEX do hibridnih modela, u kojima je deo potrošnje po fiksnoj, a deo po tržišnoj ceni. Takvi ugovori kompanijama omogućavaju da koriste kretanje tržišnih cena kada one padaju, ali ih istovremeno više izlažu njihovim oscilacijama. EPS je prvi ugovor vezan za prosečnu mesečnu tržišnu cenu zaključio u maju 2025. godine, a potom je uveo i modele sa satnim cenama i hibridne ugovore. Ovakvi modeli su pogodniji za kompanije koje imaju razvijen energetski menadžment i mogu da prilagođavaju potrošnju promenama na tržištu, objasnio je ranije ove godine Vojkan Vučković, direktor sektora za razvoj slobodnog tržišta EPS-a. Upitan o tome šta takve kompanije mogu očekivati, Kovačević kaže da je cena električne energije za industriju u Srbiji viša nego u nekim industrijski razvijenim zemljama EU, da cene mogu dalje rasti, i da mogu biti uvedene restrikcije raspoloživih količina. "Investicije u sopstvene izvore energije i energetsku efikasnost nisu ni blizu onakve kakve bi se mogle očekivati. Regulatorno okruženje u Srbiji ne pogoduje ovim investicijama. Čak ni EPS zasad ne nudi industrijskim potrošačima kompleksnije energetske usluge mimo proste prodaje električne energije", navodi on. Više kompanija u Srbiji ima status kupca-proizvođa, odnosno razvilo je sopstvene kapacitete za proizvodnju struje iz obnovljivih izvora energije. Među njima su japanski Toyo Tyres, nemački Henkel i Naftna industrija Srbija, a solarne elektrane takvim firmama uglavnom donose milionske uštede. Sa kakvim se rizicima suočava EPS Srbija većinu struje proizvodi u termoelektranama i hidroelektranama, ali se i na tom planu suočava sa izazovima, uključujući klimatske promene. Zbog dugotrajne suše i niskog vodostaja Dunava proizvodnja u hidroelektranama "Đerdap" u maju, junu i julu bila je najniža od kada su puštene u rad, a Kovačević ocenjuje da se nivo jezera relativno sporo oporavlja. Ovaj energetski stručnjak ukazuje da su termoelektrane tokom leta radile više nego što je bilo planirano kako bi nadoknadile manjak hidroenergije i da takav intenzivniji rad termoelektrana povećava rizik od tehničkih kvarova tokom zime. Rizik tehničkog otkazivanja u termoelektranama je veliki i može dovesti do toga da znatno porastu potrebe za uvozom električne energije upravo u periodima kada je cena na evropskom tržištu visoka. To bi bila situacija slična onoj iz 2022. godine kada je tehničko otkazivanje u obrenovačkim elektranama uzrokovao potrebu za uvozom u vreme visokih cena na evropskom tržištu, podseća on. Kovačević, međutim, ističe da ovaj rizik donekle ublažavaju sposobnosti EPS-ovog trgovinskog sektora, kao i izuzetne mogućnosti reverzibilne hidroelektrane "Bajina Bašta". Uvođenje i neadekvatna primena CBAM-a, kako kaže, smanjila je prihode od prekogranične trgovine, pa EPS raspolaže manjim finansijskim rezervama nego prethodnih godina. Takođe, poslovanje kompanije dodatno otežava zastarela energetska politika, koja, prema njegovoj oceni, ograničava mogućnost komercijalnog planiranja investicija. Istovremeno, znatno više cene ogrevnog drveta mogle bi da podstaknu domaćinstva da se više oslanjaju na električnu energiju za grejanje, što bi dodatno povećalo potrošnju. Od eksternih rizika Kovačević navodi moguće prekide isporuka gasa cevovodima koji prolaze kroz područja zahvaćena ratnim dejstvima i eventualne probleme u transportu uvoznog uglja kroz Suecki kanal. Pored geopolitičkih i tehničkih rizika koji su nepredvidivi, tu su i meteorološke prilike koje se mogu pratiti, ukazuje on. "Periodi hladnog vremena su ozbiljan izazov, dok bi periodi povećanih padavina uz relativno blage spoljne temperature dobro došli." On upozorava da na duži rok ova situacija ograničava razvojne sposobnosti EPS-a i šalje zabrinjavajuće signale za investicije i ekonomski razvoj u narednom periodu. Veći troškovi nabavke EPS-a u prvoj polovini godine Elektroprivreda Srbije (EPS) je u prvom polugodištu 2026. godine, koje je završila sa neto dobitkom od 17,5 milijardi dinara, zabeležila rast troškova nabavke električne energije i pristupa prenosnom i distributivnom sistemu. Ovi troškovi su dostigli 106,34 milijarde dinara, što je devet odsto više od planiranog iznosa. U odnosu na isti period prethodne godine ovi troškovi su porasli za 21 odsto, pokazuju podaci iz izveštaja o poslovanju EPS-a za prvih šest meseci ove godine. Ovi troškovi obuhvataju nabavku električne energije na domaćoj berzi SEEPEX i regionalnim berzama električne energije, nabavku od licenciranih snabdevača, Elektroprivrede Republike Srpske, povlašćenih proizvođača električne energije van EPS-a, od PD EPS Trgovanje, kao i troškove pristupa, prekograničnih prenosnih kapaciteta i balansne energije. Na rast ovih troškova je pre svega uticao rast troškova nabavke električne energije, koji su dostigli 42,2 milijarde dinara. To je 24 odsto više od planiranih 33,98 milijardi i 32 odsto više nego u prvom polugodištu 2025. godine. EPS je ostvario bolji neto dobitak u odnosu na planirani za taj period, koji je projektovan na 13,9 milijardi dinara, ali je bio niži nego u istom periodu prošle godine, kada je iznosio 22,5 milijarde dinara. Na bolji ukupan finansijski rezultat u odnosu na plan uticali su manji operativni troškovi i rashodi finansiranja. Lošiji rezultat u odnosu na uporedni period prethodne godine posledica je drugačijeg kretanja deviznih kurseva, navodi se u izveštaju. Kako je EPS prošle godine trgovao na berzama EPS je tokom 2025. godine na SEEPEX-u i regionalnim berzama kupio ukupno oko 2,75 TWh električne energije, što odgovara približno devet odsto njegove godišnje proizvodnje u toj godini od 30,55 TWh, navodi se u Tehničkom godišnjaku EPS-a za 2025. Reč je o komercijalnim transakcijama koje ne moraju nužno da služe uvozu, već mogu služiti za trgovanje i optimizaciju portfelja. Ukupna prodaja EPS-a na SEEPEX-u iznosila je u 2025. 132 GWh, a ukupna kupovina 1.233 GWh, pri čemu je obim trgovine na unutardnevnom tržištu iznosio oko 74 GWh. Prodaja preko EPS Trgovanja na berzama u Mađarskoj (HUPX), Hrvatskoj (CROPEX) i Sloveniji (BSP SouthPool) iznosila je 146 GWh, dok je ukupna kupovina na ovim berzama iznosila 1.519 GWh Do kraja godine struja poskupljuje, najavljena i reforma tarifnih blokova U Srbiji se ipak očekuje da struja do kraja godine poskupi za domaćinstva, ali u skladu sa ranijim planovima. Naime, do kraja 2026. očekuje se da bude predloženo, u dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF), novo usklađivanje ovih cena, kao i da budu predstavljene opcije za reformu tarifnih blokova, odnosno da se, kako se očekuje, spusti granica za ulazak u neku od skupljih zona. Prvobitno je bilo planirano da opcije reforme tarifa budu predstavljene do kraja avgusta 2026. Zasad je i dalje na snazi odluka o regulisanoj ceni koja važi od 1. oktobra 2025. godine. MMF od Srbije traži da regulisane cene električne energije postepeno dostignu nivo koji pokriva troškove poslovanja i funkcionisanja sistema. Srbija se obavezala i na redovno usklađivanje tarifa sa inflacijom, što bi trebalo da doprinese finansijskoj održivosti državnih energetskih preduzeća. Pored cena, da bi se ostvarila finansijska održivost, ključno je i restrukturiranje EPS-a koje, kako navodi MMF, napreduje, ali sporo. Od vlasti se očekuje da što pre usvoje i sprovedu vremenski ograničen plan za racionalizaciju broja zaposlenih i angažovanja spoljnih izvođača. Sličan plan priprema se i za Elektrodistribuciju Srbije (EDS). "Pravovremeno sprovođenje ovih mera potrebno je kako bi se poboljšala operativna efikasnost, ograničili potencijalni finansijski rizici i podržala održivost elektroenergetskog sektora", navodi se u izveštaju o trećoj reviziji MMF-ovog Instrumenta za koordinaciju politika (PCI) iz juna. MMF posebnu pažnju posvećuje i naplati potraživanja državnih energetskih kompanija. Kako se navodi, vlasti su počele dva puta godišnje da objavljuju spisak najvećih dužnika za struju i gas, dok se očekuje da radna grupa Vlade kasnije tokom 2026. izvesti o preprekama za naplatu dugova i mogućnostima za njeno poboljšanje. Istovremeno, MMF ocenjuje da domaći kapaciteti za proizvodnju struje iz uglja i hidroenergije pružaju Srbiji određenu zaštitu od promena na globalnim energetskim tržištima, dok su dosadašnje reforme povećale otpornost sektora. |
Najnovije vesti Srbija :
11 Okt 2026 Šta čeka Srbiju ako EPS bude morao da uvozi energiju?
Povezane vesti :
11 Okt 2026 Šta čeka Srbiju ako EPS bude morao da uvozi energiju? |
|||||||||||
|
||||||||||||
