 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Do 2030. Srbija treba da dobije oko 1.500 megavata iz novih kapaciteta | 12 Mar 2026 - forbes | |||||||||||
| Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da bi prema projekcijama, do 2030. godine Srbija mogla da dobije oko 1.500 megavata novih kapaciteta električne energije u državnom vlasništvu, što je oko 20 odsto trenutnih kapaciteta. „Nastupa era električne energije i ono što mi moramo da uradimo jeste da povećamo naše proizvodne kapacitete“, rekla je ona za RTS. Kako je objasnila, plan podrazumeva izgradnju novih gasnih elektrana, ali i snažniji razvoj obnovljivih izvora energije, a poseban projekat predstavlja gasna elektrana u Nišu koja bi trebalo da bude realizovana u saradnji sa azerbejdžanskom kompanijom. Istovremeno, država planira da dodatno ulaže u solarne elektrane i vetroparkove, a značajnu ulogu u tome imaće Elektroprivreda Srbije (EPS). „Svedoci smo da se određene vetroelektrane nalaze na tržištu na prodaju, ali i projekti koji su u razvoju. Očekujem da će EPS učestvovati u nekim od tih transakcija“, istakla je ministarka. Jedan od najvažnijih projekata u narednom periodu jeste izgradnja Reverzibilne hidroelektrane Bistrica, koja bi trebalo da omogući veći udeo obnovljive energije u elektroenergetskom sistemu. „Bistrica je najkompleksniji projekat koji razvijamo i koji ćemo graditi u veoma bliskoj budućnosti“, rekla je Đedović Handanović i dodala da taj projekat je zahtevan zbog velikog broja procedura i dozvola koje je potrebno pribaviti. „Veoma je kompleksno ishodovati sve neophodne dozvole – od lokacijskih uslova do građevinske dozvole“, rekla je ona. U proces su uključene brojne institucije, od lokalnih samouprava do institucija zaduženih za zaštitu prirode i kulturnog nasleđa. Građevinska dozvola za glavni objekat očekuje se do kraja godine. U realizaciji projekta značajnu ulogu ima i Japanska agencija za međunarodnu saradnju, koja već duže vreme procenjuje projekat. „Japanski konsultanti su više puta dolazili u Srbiju i postavili na stotine pitanja kako bi analizirali razvoj projekta. Očekujemo da početkom 2027. budemo spremni za početak radova“, rekla je ministarka. Ministarka je govorila i o kritikama na račun poslovanja EPS-a. „Moramo da imamo više proizvodnje u državnim kapacitetima jer proizvodnja električne energije najviše košta“, rekla je ona i podsetila da je u poslednjih godinu i po dana EPS povećao svoje kapacitete za 426 megavata, što se nije desilo još od 1991. godine. Srbija se, kako je istakla, suočava i sa obavezama prema Evropskoj uniji kada je reč o smanjenju emisija ugljen-dioksida. Imamo problem takozvanog karbon taksa – poreza na emisije ugljen-dioksida“, rekla je ministarka. Najveći emiter je upravo EPS zbog oslanjanja na termoelektrane na ugalj. „Naše termoelektrane su i dalje veoma važne jer obezbeđuju baznu energiju“, kazala je Đedović Handanović i dodala da obnovljivi izvori energije poput vetra i sunca ne mogu sami da obezbede stabilnost sistema. Zbog toga, kako je navela, Srbija razmatra i razvoj nuklearnog programa. „Očekujemo da do 2035. godine započne izgradnja prve nuklearne elektrane“, rekla je Đedović Handanović. |
Najnovije vesti Srbija :
12 Jun 2026 Struja iz domaćih izvora zbog CBAM skuplja za 60 odsto
Povezane vesti :
12 Jun 2026 Skladištenje električne energije postaje novo investiciono polje u Srbiji |
|||||||||||
|
||||||||||||
