 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| EPS profitabilan i u 2025. godini | 14 Dec 2025 - politika | |||||||||||
| U zimsku sezonu „Elektroprivreda Srbije” ušla je spremna. Proizvodnja uglja i električne energije je stabilna i u 2025. godini najveća energetska kompanija u zemlji ostvariće dobit, kaže u razgovoru za „Politiku” Dušan Živković, generalni direktor EPS-a, odgovarajući na pitanja o budućim projektima, uvozu uglja, struje... „EPS je siguran oslonac i građani i privreda mogu biti mirni. Proizvodni kapaciteti EPS-a obezbeđuju sigurno snabdevanje. Na deponijama termoelektrana je skoro dva miliona tona uglja. Podižu se rezerve u akumulacijama. U ovoj godini dobili smo i 76 novih zelenih megavata, tako da u odnosu na period od pre tri ili četiri godine EPS je snažniji za 426 megavata i sa novim projektima želimo to dodatno da unapredimo”, kaže Živković. Proglašeni ste najuspešnijim preduzećem u 2024. Kakvi su izgledi da isti uspeh ponovite i u 2025. i koliko je ova godina bila izazovnija od prethodne? EPS je bio uspešan ne samo 2024, već i 2023. godine. I 2025. godina dokazuje da nastavljamo putem kontinuirane finansijske stabilnosti i profitabilnosti. Devetomesečna dobit dostigla je 34,4 milijarde dinara, što je za nešto više od pet milijardi dinara bolji rezultat nego u prošloj godini. I ova godina biće godina u kojoj se EPS neće dodatno kreditno zadužiti. To su jasni finansijski rezultati, ali ponosni smo i na poslovne rezultate, koji se ogledaju pre svega u završetku novih proizvodnih kapaciteta, od termoelektrane B3 u Kostolcu, preko male solarne elektrane „Petka”, do vetroparka „Kostolac”, koji je započeo probni rad. Uspešno privodimo kraju i najveći projekat u oblasti zaštite životne sredine, izgradnju sistema za odsumporavanje u TENT-u B. Testiranja su pokazala da će postrojenje ispuniti očekivanja i smanjiti emisije za čak 30 puta, što je dokazano i na takvom postrojenju u TENT-u A. Kakav je trend u rudarskom sektoru? Takođe, nastavljen je i pozitivan trend u rudarskom sektoru, proizvodnja uglja je za 10 odsto veća nego 2024. godine. U isto vreme, montažni placevi u Kolubari predstavljaju gradilište za ponos, jer je u toku montaža čak 10 sprava osnovne rudarske mehanizacije ukupne težine 16.000 tona, kao i 23 pogonske stanice sa ukupno 40 kilometara transportera. To je ujedno i najveća montaža rudarske opreme u istoriji tog rudarskog basena. Uveli ste novine i kroz digitalizaciju, odnosno plaćanje računa? Nastavili smo i aktivan rad na digitalizaciji usluga, naš portal i aplikaciju sada koristi više od milion građana, dok se za uslugu elektronskog računa opredelilo više od 400.000. Sve te rezultate i finansijske i poslovne ostvarili smo u godini koju je obeležila istorijski loša hidrologija, kada su nedostajuće količine električne energije obezbeđene intenzivnijim radom termosektora i na regionalnom tržištu. Svakako ne smemo zaboraviti i intenzivne aktivnosti na transformaciji kompanije, organizacionim promenama i sistematizaciji koja je to pratila kako bi efikasnijim poslovanjem i uštedama unapredili poslovanje kompanije. Da li smo i dalje među retkim zemljama gde se domaćinstva i dalje greju na struju iako poslednji podaci Evrostata potvrđuju da nismo uopšte među onima koji imaju najnižu cenu struje? Građani u evropskim zemljama koriste razne druge energente za grejanje, a Srbija je nažalost, jedna od retkih zemalja u Evropi u kojima se domaćinstva i dalje greju na struju. To znači samo da im se isplati, ali i da je paritet energenata takav da nije motivišući za iznalaženje drugih efikasnijih i ekološki prihvatljivijih rešenja. Srbija nema ugovor za nabavku gasa, kako će se to odraziti na rad postrojenja EPS-a koja troše gas, a kako na potrošnju struje? EPS generalno kao kompanija nije u značajnoj meri izložena zavisnosti od gasa. Potrebne količine ugovorene su sa našim dugogodišnjim partnerom „Srbijagasom”. Svakako je važno naglasiti i da smo mirni kada je reč o mazutu, kojeg imamo dovoljno za godišnju potrošnju. Trenutno bolju hidrološku situaciju iskoristićemo da podignemo nivo akumulacija na bilansne vrednosti, dok deponije uglja držimo na najvećem mogućem nivou. Osim toga, finansijska situacija nam omogućava da i dodatne potencijalne rizike prevaziđemo i u svakom trenutku obezbedimo stabilno snabdevanje električnom energijom. Koliko EPS procentualno uvozi ugalj tokom godine i koliko su troškovi uvoza? Da li kada se podvuče crta uvoz uglja iz Indonezije preko luke Bar do TENT-a košta manje ili više od eksploatacije domaćeg uglja i za koliko? Kada govorimo o uglju moramo da imamo u vidu dve bitne činjenice. Prva je da je uvoz uglja manji u odnosu na 2022. i 2023. za skoro 50 odsto. Druga činjenica je da je kalorijska vrednost našeg uglja takva da je potrebno nadomestiti kvalitet kako bismo maksimalno iskoristili, pre svega blokove u TENT-u B, i ostvarili najveću moguću proizvodnju električne energije. U isto vreme, povećanjem nivoa sagorevanja u bloku smanjuje se emisija ugljen-dioksida, što će za posledicu imati i manje troškove za ugljen-dioksid taksu. Dakle, veća snaga i energija uz manje emisije i troškove ugljen-dioksida, ali i diversifikovano snabdevanje energentima kako bismo obezbedili dodatnu energetsku sigurnost tokom procesa energetske tranzicije. Zašto se potrošači masovno žale na loš kvalitet uglja u Lazarevcu, koliko će realno s tih kopova moći da se dobije kvalitetniji ugalj? Nije nikakva tajna da je ugalj iz Kolubare znatno niže kalorijske vrednosti nego nekada pre. Moramo prihvatiti da je to maksimalan kvalitet koji imamo. Ugalj će neminovno biti tranzicioni energent, potrošači uglja treba da razmišljaju u tom pravcu i traže neka ekološki prihvatljivija rešenja. Svima je jasno da će ugalj u nekom trenutku biti zamenjen obnovljivim izvorima energije. I energetska tranzicija treba da se doživi kao prilika da svako do nas, ne samo energetske kompanije, da svoj doprinos zaštiti životne sredine. Merama energetske efikasnosti i postavljanjem solarnih panela građani mogu da doprinesu energetskoj sigurnosti. Koliko EPS uvozi struje i od koga kupuje? I koliko nam ta struja pomaže u pikovima tokom zime? Kao i kod teme uglja, i ovde moramo da u potpunosti promenimo paradigmu gledanja na izvoz/uvoz električne energije. Ceo energetski svet danas ima potpuno drugačiji oblik i suštinu. To je svet u kojem imamo mnogo učesnika, od malih proizvođača, preko nezavisnih velikih proizvođača, državnih energetskih kompanija, trgovaca, berzi…. U tom svetu svako traži svoje mesto. I EPS kao dominantan igrač na tržištu posluje sa ciljem da ostvari maksimalne poslovne rezultate kroz optimizaciju energetskog miksa i prihoda. Na godišnjem nivou EPS obezbeđuje na tržištu između 2.000 i 3.000 gigavat-sati, i naš princip je da upravo korišćenjem raspoloživog energetskog miksa stvorimo dodatnu korist za kompaniju, ali i za potrošače. Koliko je ukupno veća potrošnja električne energije, budući da se sada i leti mnogo troši struja zbog hlađenja, a i zimi se grejemo? Da li ste od smanjenja crvene zone sa 1.600 na 1.200 kilovat-sati primetili da je manje onih koji su u ovoj najskupljoj zoni? Prošlo leto je pokazalo da se brišu razlike između letnje i zimske potrošnje, ali sada je prisutna još jedna realnost. Cena električne energije na tržištu tokom noći je ista ili premašuje dnevne cene. I to je moglo da se očekuje ako znamo da naročito tokom sunčanih dana solarne elektrane potiskuju termoblokove i baznu energiju, koji, s druge strane, koriste svoju priliku proizvodnjom tokom noći. Primetan je efekat smanjenja granice crvene zone, i u narednom periodu očekujemo još veće efekte jer je isključivi cilj ove mere podizanje svesti o značaju energetske efikasnosti, a verujem da smo svesni da je neophodnost smanjenja emisija štetnih gasova zadatak za sve nas. Uz malo pažnje i promena u svakodnevnom životu, svako može da da svoj doprinos unapređenju kvaliteta životne sredine, uz očuvanje sopstvenog komfora. Kako teku pregovori s Japancima oko reverzibilne HE „Bistrica”, kada će taj kapacitet biti na mreži? Ona će služiti za balansiranje, ali kako u budućnosti nadoknaditi energiju iz termoelektrana „Kolubara”, „Morava”? Reverzibilna HE „Bistrica” je svakako jedna od najznačajnijih investicija, strateški projekat u energetskom sektoru koji će obezbediti skladištenje energije, bržu integraciju obnovljivih izvora energije i bolje balansiranje elektroenergetskim sistemom. Dakle, sa snagom od oko 650 megavata obezbediće stabilan rad elektroenergetskog sistema u budućnosti, ne samo Srbije već i regiona. Naredne godine trebalo bi da u maksimalnoj mogućoj meri pokrenemo građevinske, pripremne, radove na infrastrukturnim projektima poput izmeštanja puteva, vodovodne mreže…. Plan je da se tokom 2027. završe sve pripremne aktivnosti za zaključenje ugovora o finansiranju i finalizacija tenderske dokumentacije. Obnovljivi izvori energije i projekti poput jednog gigavata solara sa svojom energijom i balansiranjem baterijskim skladištima daće svoj doprinos u sigurnosti sistema. Za razliku od uglja, energija sunca nam je večno dostupna. Naravno, i manji kapaciteti poput solarnih elektrana „Morava” i „Kolubara” imaće svoju ulogu i ovo su najspremniji zamenski proizvodni kapaciteti za izgradnju i verujemo da ćemo sa ovim novim projektima nastaviti započeti proces dekarbonizacije. Kako će se najavljeno uvođenje CBAM-a odraziti na cenu struju kod nas? CBAM je mehanizam koji daje podršku energetskoj tranziciji. Uloga te takse bi trebalo da bude podrška izgradnji obnovljivih izvora energije. Pitanje je samo kako će biti implementirana i koje su finansijske posledice. Taksa kao taksa se neće odraziti na cenu električne energije za građane, ali put podizanja energetske efikasnosti i smanjenje emisija sa efektom staklene bašte zarad poboljšanja kvaliteta života svakog od nas, možda će u perspektivi imati uticaj. Svi želimo da imamo zdraviji vazduh i svako od nas, ne samo proizvođači električne energije, mora dati doprinos i zaista iskreno očekujem od svih građana da posvećeno i istrajno doprinesu štednji, efikasnije koriste električnu energiju, ali i generacijama pred nam ostave Srbiju ekološki čistiju, a mi kao kompanija ćemo svojim aktivnostima istrajavati u ovim procesima. |
Najnovije vesti Srbija :
17 Jan 2026 Paneli osvajaju krovove, broj solarnih elektrana prešao 6.000
Povezane vesti :
14 Jan 2026 EPS planira izgradnju šest solarnih elektrana snage 1GW |
|||||||||||
|
||||||||||||
