 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Najave su ostvarive i imamo stručne kadrove za to | 18 Nov 2025 - e | |||||||||||
| Regionalni lideri sve češće ističu potrebu za razvojem kapaciteta za nuklearnu energiju, a Beograd aktivno vodi razgovore sa više potencijalnih partnera. Tokom nedavne posete predsednika Srbije Aleksandra Vučića Parizu, u fokusu razgovora sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom bila je upravo gradnja nuklearne elektrane. O tome koliko je realno da Srbija i druge zemlje regiona rade na razvoju nuklearne energije, za Euronews Srbija govorio je Dalibor Arbutina, vršilac dužnosti direktora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije. "Najave su realno ostvarive, pre svega zato što imamo potrebu za novom električnom energijom. I region i ceo svet traže stabilan i čist izvor energije zbog sve veće potrošnje, novih elektronskih uređaja, veštačke inteligencije i klimatskih promena. Zato ulazimo u program razvoja nuklearne energije. Sada smo u fazi ispitivanja da li nam je ona u ovom trenutku potrebna, a sve prikupljene informacije i studije poslužiće da donesemo optimalnu odluku", objašnjava Arbutina. On ističe prednosti nuklearne energije u odnosu na druge izvore. "Nuklearna energija je stabilan izvor koji ne zavisi od vremenskih prilika, za razliku od vetra ili sunca. Pritom je i ekološki prihvatljiva jer ne emituje ugljen-dioksid, i može postati baza energetske stabilnosti Srbije". Kada je reč o stručnim kadrovima, Arbutina naglašava da Srbija raspolaže ekspertima koji su sposobni da učestvuju u prvoj fazi razvoja nuklearne energije. "Javno preduzeće Nuklearni objekti Srbije nastalo je iz Instituta za nuklearne nauke Vinča i Instituta za transfer nuklearnih materijala. Tu su sačuvani stručnjaci potrebni za analizu preliminarnih studija i prikupljanje podataka. Za buduću izgradnju elektrane, koja se planira za narednih 15 godina, imamo dovoljno vremena da školujemo i nove kadrove." On dodaje da je obrazovni sistem u Srbiji već postavljen za baznu obuku. "Mašinski i Elektrotehnički fakultet mogu obezbediti početnu obuku inženjera, dok će dalje školovanje zavisiti od izabrane tehnologije. Deo edukacije može biti i u inostranstvu, ali imamo dovoljno vremena da to realizujemo", ističe Arbutina i objašnjava finansijske aspekte: "Investicija u nuklearnu elektranu od oko 20 milijardi evra je velika, ali se kroz nekoliko godina isplati jer proizvodnja električne energije postaje izuzetno jeftina. Primer Finske pokazuje da se ovakvi projekti dugoročno isplate". Srbija, kako kaže, prati i regionalne inicijative. Rumunija, Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Slovenija već imaju nuklearne kapacitete, a Mađarska širi Pakš. "Srbija je učestvovala i kroz davanje mišljenja na studije uticaja na životnu sredinu za Pakš, što pokazuje koliko je proces transparentan. Naša odluka o eventualnom učešću ili samostalnoj izgradnji elektrane zavisiće od studija i pregovora". Takođe, on ukazuje na razvoj malih modularnih reaktora, koji su brži i fleksibilniji za gradnju, posebno pogodni za industrijske komplekse i data centre. "S obzirom na rast potrošnje, na primer u Kragujevcu, potrebna nam je dodatna stabilna energija. Male modularne elektrane mogle bi biti rešenje za takve potrebe". Arbutina zaključuje da su kapaciteti Srbije i regiona realno spremni da razvijaju nuklearnu energiju. "Studije će pokazati da li je bolje samostalno ili zajednički razvijati kapacitete. Energetska bezbednost i cena ukazuju da bi možda bilo bolje da Srbija ima sopstvenu elektranu, ali sve opcije su u razmatranju", rekao je on. |
Najnovije vesti Srbija :
17 Jan 2026 Paneli osvajaju krovove, broj solarnih elektrana prešao 6.000
Povezane vesti :
26 Dec 2025 Koliko smo blizu izgradnje prve elektrane |
|||||||||||
|
||||||||||||
