 ELEKTROENERGETIKA |
 Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. |
 ENGLISH MOBILNI FACEBOOK
|
||||||||||
|
VESTI SRBIJA |
      |
||||||||||
| NAZAD | ||||||||||||
| Nuklearna energija u Srbiji: Šta nas čeka | 19 Okt 2025 - telegraf | |||||||||||
| Direktor Instituta za nukelarne nauke "Vinča" Slavko Dimović izjavio je danas da su u toku studije razmatranja da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana i ocenio da će se to znati za tri do pet godina. On je objasnio da se trenutno formira pravno-regulatorni okvir i sagledava situacija u tehničkom i kadrovskom pogledu, kako bi se uopšte ušlo u razvoj nuklearnog programa. "Moraju da prođu po metodologiji Atomske agencije zapravo još dve faze te studije. Tako da za tri do pet godina mi ćemo znati da li je Srbiji potrebna nuklearna elektrana. Za to vreme možemo da uradimo neke stvari koje traže vreme, ali ne koštaju toliko mnogo novca, kao što je obuka kadrova i komunikacija sa javnim mnjenjem", rekao je Dimović za Tanjug. Govoreći o tome šta je Srbiji potrebno kako bi bila energetski nezavisna, naveo je da mora da ima nuklearnu elektranu, odnosno dva reaktora snage ukupne snage 2,4 gigavata. "To je jedna stvar. Zatim, da imamo hidropotencijal na nivou oko 25 odsto maksimalno, što sam već rekao, vetroparkovi, solarni paneli do 30 odsto. Stvar je preferencija, načina razmišljanja. Voleo bih da se 50 odsto naše države snabdeva električnom energijom putem nuklearnih elektrana, ali mogu biti zadovoljni i možemo diskutovati o nekom manjem procentu", kazao je Dimović. Na pitanje o tome koliko je potrebno za obuku kadrova da bi ljudi znali da vode nuklearni reaktor, Dimović je kazao da je to pre svega pitanje faznog karaktera, ali da je Institut zauzeo proakitvnu ulogu gde bi putem predavanja, formiranja nuklearnih komisija i stipendiranja srpskih studenata u inostranstvu mogla da se obezbedi baza kadrova za pet godina. "Putem predavanja, držanja tribina, formiranja nuklearne komisije, zatim nuklearne ture, pa i stipendiranjem naših studenata koji žele da nastave master programe u inostranstvu, mi možemo da obezbedimo bazu kadrova za pet godina koja bi bila dovoljna za početak izgradnje nuklearne elektrane", dodao je Dimović. Dimović je istakao da komisiju čine 23 člana, sa mogućnošću proširenja na veći broj, da će ona pisati programe i imati savetodavnu ulogu, kao i da će ona kroz nuklearnu turu u otvorenoj debati, ali i kroz predavanja i razgovore sa građanima pokušati da otkloni pojedine strahove i nedoumice u vezi sa nuklearnim elektranama. Kada je reč o radioaktivnom otpadu, dodao je da bi za to trebalo da se uđe u razgovore sa kompanijama koje bi ga preuzimale, odnosno vraćale u zemlju porekla gde bi ga reciklirale. "Time se vrši zaštita životne sredine, vrši se ušteda smanjivanje potrošnje nuklearnog goriva, tako da radioaktivni otpad nastao radom i funkcionisanjem nuklearne elektrane će biti briga zemlje dobavljača", rekao je Dimović. |
Najnovije vesti Srbija :
31 Jan 2026 Elektrane na gas, solar i vetar u fokusu energetske tranzicije
Povezane vesti :
25 Jan 2026 Srbija dobija gasnu elektranu |
|||||||||||
|
||||||||||||
