 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
14 Jun 2026 - nova U pustinji izgradili najveću solarnu elektranu na svetu 12 Jun 2026 - N1 EU želi da afričko sunce pokreće evropsku električnu revoluciju 12 Jun 2026 - autoblog Novi punjači bi mogli da promene pravila igre 12 Jun 2026 - biznis Veliki američki projekat solarne energije obezbedio 3,5 milijardi dolara 12 Jun 2026 - blic Revolucija u nuklearnoj energiji do 2034. godine 12 Jun 2026 - nova Evropljani poludeli za jeftinim sistemom 9 Jun 2026 - euronews EK zabranjuju kineske solarne sisteme
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2986 vesti svet |
26 Apr 2011 - enovine - Černobil upozorava i 25 godina posle Ukrajina u utorak obeleževa 25 godina od najgore svetske nuklearne katastrofe u elektrani Černobil. Eksplozija u jednom od reaktora poslala je oblak radijacije širom Evrope. Najmanje 30 ljudi je umrlo od neposrednih posledica te katastrofe dok je nepoznat broj onih koji su kasnije umrli od bolesti uzrokovanih radijacijom. Godišnjica pada u trenutku sve većih protesta širom sveta protiv nuklearne energije dok se Japan bori da zadrži curenje radijacije iz teško oštećene elektrane Fukušima. Bio je 26. april 1986. kada je eksplodirao reaktor broj četiri u Černobilu, koji se tada nalazio u Sovjetskom Savezu. Eksplozija je oslobodila radijaciju oko 400 puta veću od one izazvane atomskom bačenom bombom na Hirošimu. Nesreća je naterala na evakuaciju stotine hiljada ljudi iz svojih domova u Ukrajini, zapadnoj Rusiji i Belorusiji. Radioaktivnoj prašini bila je izložena, pored teritorije bivšeg SSSR-a, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, posledice nuklearnog akcidenta osetile su se i u Finskoj, bivšoj Jugoslaviji, Rumuniji, Austriji, a prašina je zahvatila i istočni deo SAD. Sovjetski zvaničnici su pak izvestili javnost o nesreći tek nekoliko dana nakon što se ona desila. Švedska je prva uzbunila svet dva dana nakon nesreće, 28. aprila 1986. godine. Količina ispuštene radioaktivnosti bila je tolika da je i danas na snazi zona zabrane obitavanja u krugu oko nekadašnje nuklearne elektrane. Žicom je ograđena zona prečnika 30 kilometara, u 13 naselja živi oko 400, uglavnom, starijih ljudi koji odbijaju da napuste svoje kuće, a u avetinjskom Pripjatu, u kome je nekada živelo 50.000 ljudi, sada samo stoje, pre 20 godina ispražnjeni, stanovi i napuštene ozračene uspomene. Lekari smatraju da milioni ljudi još pate od zdravstvenih problema vezanih za ovu katastrofu. Ukrajinske vlasti ocenjuju da je ukupno oko pet miliona ljudi - Ukrajinaca, Belorusa i Rusa - pogođeno ovom nesrećom. Veliki broj njih i dalje živi na kontaminiranom području. Organizacija Greenpeace ocenjuje da će između 100.000 i 400.000 ljudi u te tri bivše sovjestske repubilike umreti od posledica radioaktivne kontaminacije (od malignih obolenja, poremećaja imunog sistema, srčanih bolesti). Ova cifra se ne slaže sa onom koju daju Ujedinjene nacije koje su 2005. godine procenile da je 4000 ljudi umrlo od posledica radijacije izazvane ovom nesrećom. Naučni komitet UN o efektima atomske radijacije (UNSCEAR) navodi da je 31 osoba, spasioci i vatrogasci, direktno umrla od efekata radijacije u Černobilu, neposredno posle nesreće, i još 19 drugih koji su umrli pre 2006. iz "raznih razloga". Sovjetski inžinjeri su obložili oštećeni reaktor privremenom betonskom oblogom kako bi limitirali emitovanje radijaciju ali je novi štit danas više nego neophodan. Na donatorskoj konferenciji u Kijevu prošle nedelje prikupljeno je 550 milina evra od 740 miliona evra potrebnih za izgradnju novog skloništa i skladišta za potrošeno gorivo. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je rekao u ponedeljak da mora postojati jasna transparentnost prilikom nuklearnih uzbuna. "Glavna lekcija koju smo naučili je potreba da se ljudima kaže istina, jer svet je tako krhak i mi smo tako zavisni jedni o drugima da se svaki pokušaj skrivanja istine završi tragedijom", istakao je ruski predsednik Medvedev na sastanku u Kremlju sa preživelim radnicima koji ušli u Černobil nakon katastrofe. Medvedev je u ponedeljak najavio će posetiti Černobil u utorak kao i ukrajinski premijer Viktor Janukovič. U ponedeljak je na hiljade ljudi u Francuskoj i Nemačkoj marširalo pozivajući na prekid upotrebe nuklearne energije. Demonstracije su održane na nekoliko mostova na reci Rajni na granici Francuske i Nemačke kao i u blizini nemačkih nuklearnih centrala. Jedan od glavnih protesta u Evropi se održao kod mosta Pont de l'Europe, koji povezuje Francusku i Nemačku preko Rajne između francuskog grada Strazbur i nemačkog Klela. Demonstranti su mahali banerima sa anti-nuklearnim sloganima i skandirali: “Černobil i Fukušima nikad više”. Na jednom od transparenata pisalo je: "Ne možemo zaustaviti cunamije, ali možemo nuklearne elektrane.". Dok su sirene trubile, demonstranti su bacili cveće u Rajnu a potom su legli na trotoar mosta simbolizujući umiranje. U međuvremenu u Indiji, bezbednost je povećana oko Jaitapura, gde demonstranti planiraju marš na mesti planirane nuklearne elektrane sa šest reaktora. Kampanja protiv izgradnji nuklearnih elektrana na zapadoj obali Indije je počela da dobija sve više pristalica nakon katastrofe u Fukušimi. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
14 Jun 2026 nova |
