 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
1 Jun 2026 - dw Mnogo „zelene“ struje – malo kapaciteta za skladištenje 1 Jun 2026 - politika Negativna cena struje prilika za mešetarenje 1 Jun 2026 - ekapija Da li će Španija odustati od plana za gašenje nuklearnih elektrana? 1 Jun 2026 - b92 Električni automobili dobijaće struju preko ulične rasvete 1 Jun 2026 - blic Cene električne energije u Evropi u minusu 7 Maj 2026 - novaekonomija Obnovljivi izvori električne energije po prvi put prestigli ugalj na globalnom nivou 7 Maj 2026 - dnevnik Baterija radi 16 godina bez pada snage, a jeftinija od litijuma
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2974 vesti svet |
1 Jun 2026 - politika - Negativna cena struje prilika za mešetarenje Uporno insistiranja da se fosilna goriva zamene zelenom energijom, zbog čega su se naveliko gradile vetro i solarne elektrane, vraća se Evropi ovih dana kao bumerang kroz negativnu cenu struje. Rešenje problema nije na vidiku, a procene ukazuju da bi u narednim mesecima evropske zemlje mogle da zbog ovog fenomena „izgube” 40 teravat-sati električne energije, što odgovara godišnjoj potrošnji šire oblasti Londona, preneo je Blumberg. Na pitanje da li je od zelenih kilovata danas veća dara nego mera, Slobodan Ružić, doktor elektrotehničkih nauka i bivši savetnik ministra energetike, kaže za „Politiku” da je neplansko podsticanje izgradnje elektrana na neupravljive obnovljive izvore energije već uzelo danak. – Zelene elektrane nemaju dispečerske centre i ne mogu lako da smanje svoju proizvodnju struje, tako da je ovo još jedna prilika za bogaćenje spekulanata na berzi, a cenu toga će kao i uvek platiti potrošači. To je bila jedna riskantna geopolitička strategija zapadne civilizacije iz koje zemlje EU još uvek ne vide izlaz i nerazumno produžavaju sa istom, tehno-ekonomski neopravdanom, logikom čak i kada su im geopolitički planovi propali – kaže Ružić, savetniku „Enerdži sejvig grup”. Zašto se sve češće govori o negativnoj ceni električne energije? U Evropskoj uniji se o tome govori zato što ovih dana postoji ogromna proizvodnja iz solarnih elektrana, koja izaziva ovu, već dobro poznatu anomaliju, slobodnog tržišta električne energije. Ja mislim da to u suštini i nije nikakva anomalija, nego nužan produkt jednog katastrofalno pogrešnog koncepta zvanog slobodno tržište električne energije. Kod nas se o tome govori zato što je naša berza električne energije, negde početkom ovog meseca, uvela mogućnost negativnih cena koje na tržištu za dan unapred mogu da idu i do -500 evra za megavat-sat, a na unutardnevnom tržištu i mnogo više. Odakle toliki viškovi zbog proizvodnje iz obnovljivih izvora energije OIE koji ne mogu da se kontrolišu? Proizvodnja električne energije je mogla biti veća od potrošnje i u vertikalno integrisanim elektroprivredama. To se kod nas dešavalo u periodima velikih voda kada su hidroelektrane mogle da proizvedu mnogo više od svoje uobičajene proizvodnje u tim periodima godine. To se rešavalo dobrim planiranjem rada hidro i termoelektrana. Uprošćeno rečeno, proizvodilo se iz HE koliko god je bilo moguće dok se proizvodnja iz termoelektrana smanjivala na nivo da elektroenergetski sistem pokrije potrošnju i eventualni izvoz ukoliko je bio ugovoren. Time se štedeo ugalj, a favorizovala proizvodnja iz izvora koji imaju minimalne operativne troškove, odnosno kod kojih je cena goriva jednaka nuli. To je uvek bio zahtevan zadatak, ali ga je bilo moguće rešiti jer su i HE i TE pripadale istoj elektroprivredi pa se tražio zajednički plan rada koji je optimalan, odnosno koji pokriva potrebe potrošača uz minimalne ukupne troškove u sistemu. Osim toga, mada HE koriste obnovljiv izvor energije, one su ipak upravljivi izvori i moguće je u jednom sasvim respektabilnom delu planirati njihov rad kroz vreme. Danas u mnogim elektroenergetskim sistemima u EU postoje ogromni kapaciteti u elektranama koje koriste solarnu i energiju vetra. Energija koju oni proizvode je skoro potpuno neupravljiva. Ako ima sunca i/ili vetra ima i proizvodnje, ako ovi resursi zakažu u svojoj izdašnosti nema ni električne energije iz njih. Osim toga, oni su sistematski građeni kao nezavisni proizvođači električne energije koji na tržištu imaju svoje interese nezavisno od bilo kakvih opštih interesa. Ove elektrane uglavnom nemaju nikakve dispečerske centre i ne mogu lako čak ni da smanje svoju proizvodnju. Suočeni sa proizvodnjom koju nisu prodali unapred i sa pretnjom da će morati operateru sistema da plate značajne penale ako u mrežu budu uneli energiju koju nisu nikom prodali, oni nude potrošačima ili trgovcima na tržištu da u kritičnim satima preuzmu njihovu energiju i još da im za to plate. Šta onda sa tim energetskim viškovima? Da li mogu sve količine da se isporuče a da ne zaguše regionalnu mrežu? To se pogrešno povezuje sa zagušenjem mreže. Do zagušenja mreže može doći, ali uglavnom iz drugih razloga. Energija koja se proizvede će biti ili odmah potrošena kod potrošača ili potrošena u reverzibilnim HE za pumpanje vode ili uskladištena u baterijskim sistemima. Operator sistema će angažovati regulacione elektrane na kojima će smanjiti proizvodnju da bi se obezbedio balans u sistemu. Naravno, za to će vlasnici tih elektrana koje pružaju sistemske usluge biti plaćeni. Šta može da se uradi da nema tolikih viškova i negativne cene električne energije? Na ovako koncipiranom tržištu električne energije – malo šta. Neplansko podsticanje izgradnje elektrana na neupravljive OIE je već uzelo svoj danak. Po mom mišljenju, to je bila jedna riskantna geopolitička strategija zapadne civilizacije iz koje zemlje EU još uvek ne vide izlaz i nerazumno produžavaju sa istom, tehno-ekonomski neopravdanom, logikom čak i kada su im geopolitički planovi propali. Zelena energija se decenijama predstavlja kao stabilna i dugoročno isplativa investicija. Sad imamo negativnu cenu i sve su češći prekidi proizvodnje jer ova situacija menja računicu. Kako to odjednom? Nije odjednom, mane slobodnog tržišta električne energije se bar čitavu deceniju, a verovatno i duže, sistematski guraju pod tepih. Elektrane na neupravljive OIE sve do velikog energetskog poremećaja izazvanog rusko-ukrajinskim ratom nisu bile isplative. EU je sistematski davala subvencije za rad takvih elektrana, a primoravala je i sve zemlje kandidate, uključujući i Srbiju, da je u tome slede. Te subvencije su se ogledale u garantovanoj otkupnoj ceni dok im se investicija ne otplati kako bi investitori bili privučeni da ulažu bez ikakvog rizika. Sve negde do 2015. godine energija iz solarnih elektrana je bila najskuplja u poređenju sa svim drugim tipovima elektrana, mada je masovni prodor kineskih solarnih panela negde oko 2010. godine četvorostruko smanjio potrebne investicione troškove. Tek u poslednjih četiri do pet godina, kada su cene energije značajno porasle, možemo da tvrdimo da su solarne elektrane isplative bez ikakvih subvencija. Dakle, šeta je već učinjena? Šteta je već učinjena neplanskom izgradnjom i besmislenom idejom o konkurenciji između raznih proizvođača električne energije. Zato sada imamo negativne cene na tržištu struje. Ima li Srbija negativnu cenu struje i ko to plaća na kraju? Da, od početka ovog meseca i na našem malom slobodnom tržištu električne energije moguća je pojava negativnih cena električne energije. Svi koji misle da je to nešto dobro, grdno se varaju. To je samo još jedna prilika za mešetarenje trgovinom električne energije i za bogaćenje spekulanata na berzi, a cenu toga će kao i uvek platiti obični potrošači. Da bi se izbegle ili makar minimizirale štete po obične potrošače i našu elektroprivredu u sadašnjem trenutku, EPS treba pažljivo i vrlo stručno da planira rad svojih kapaciteta svakog dana. Takođe, treba da prati situaciju na berzama kako našoj, tako i u regionu, i da pokuša da na njima ostvari neku dobit trgujući prodajući isključivo viškove električne energije. Bilo kakva sistematska prodaja velikih količina energije na berzama dugoročno bi za Srbiju veoma štetna. A šta može da radi EPS? EPS takođe treba da kupuje energiju na tržištu kada joj je cena veoma niska, što znači onda kada je ona manja od troškova goriva na termoelektranama i to pod uslovom da ništa od naših obnovljivih resursa neće zbog toga biti potisnuto iz proizvodnje. I konačno, da bi se umanjili budući negativni efekti slobodnog tržišta električne energije, EPS treba da uloži mnogo više napora u stručno i naučno zasnovano optimalno planiranje razvoja našeg elektroenergetskog sistema i izgradnju različitih tipova elektrana koje su nam potrebne. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
1 Jun 2026 dw |
