 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SVET
EE
E
SLEDEĆA >
5 Maj 2026 - insajder Evropa pojačava nuklearne kapacitete 5 Maj 2026 - seebiz Usporava gradnja novih solarnih kapaciteta u Njemačkoj 5 Maj 2026 - b92 Belgija preuzima kontrolu: Kupuje sve nuklearke energetskog giganta 29 Apr 2026 - seebiz Kazahstan u velikom projektu vjetroelektrana i skladištenja s TotalEnergiesom 23 Apr 2026 - insajder Četiri decenije posle Černobilja 20 Apr 2026 - kurir Električni auto nikad nije bio isplativiji 20 Apr 2026 - n1 Prva američka država privremeno zabranjuje farme podataka
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 2967 vesti svet |
8 Sep 2008 - danas - Vetrenjače i biodizel kao pogonsko sreds Beograd - Vetrogeneratori u Nemačkoj imaju dva puta veću snagu nego sve vrste elektrana u Srbiji. Kada se tome dodaju i alternativna goriva - biodizel, etanol i biogas, i sve veće korišćenje sunčeve energije, gotovo je sigurno da će ova zemlja uskoro prestići SAD - glavnog takmaca u proizvodnji "zelene" energije, ali i tehnologija za njeno stvaranje. Značajan iskorak Nemačka je učinila pre nekoliko godina u oblasti primene vetrogeneratora, kojih sada ima oko 20.000, sa više od 22.000 megavata instalisane snage. Sudeći prema planovima da se u naredne tri godine investira sedam milijardi dolara u fabrike solarnih uređaja, kao i da učešće u korišćenju energije sunca poraste na šest odsto, cilj ove države da do 2020. godine 30 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora ne izgleda nerealno. "Farme" vetrenjača prekrile su Nemačku u tolikoj meri da se već razmišlja o novim lokacijama na otvorenom moru, utoliko pre što na pučini vetar duže i snažnije duva, tako da bi se procenat korišćenja generatora mogao popeti sa sadašnjih 20 na više od 50 odsto, a za dvadesetak godina Nemačka bi mogla da dobija i do 30 odsto energije iz strujanja vazduha, koliko, inače, sada dobija iz uvoznog gasa. Naravno, ništa od tih ambicioznih planova ne bi moglo da se ostvari da vlada ne garantuje fiksnu i veoma podsticajnu cenu alternativne energije. Ove subvencije pomogle su da u prethodnom periodu zaživi sektor alternativnih i obnovljivih vrsta energija i sada kada je cena nafte na svetskom tržištu visoka, Nemačka ostvaruje dvostruku dobit - od jeftine zelene energije i veoma skupe tehnologije i proizvoda koje izvoze širom sveta. U to su se nedavno, na licu mesta, uverili proizvođači šećerne repe i novinari koje su ugostili Nordcuker, većinski vlasnik novosadskog Sunoka i selekcionarska kuća Štrube. Teško je shvatiti da je ova hladna zemlja postala svetski lider u solarnoj energiji, ali je sigurno da proizvođačima uređaja koji koriste sunce posao cveta, i da ne mogu da ispune sve porudžbine koje stižu iz zemalja koje se mogu pohvaliti velikim brojem sunčanih dana. Dobra ilustracija njihove alternativne energetske inovativnosti je i korišćenje otpadnih ulja (iz restorana, industrije i domaćinstava) za koje su proces recikliranja izmislili Amerikanci, ali su Nemci taj postupak toliko usavršili da već planiraju da otvore svoju fabriku za reciklažu ulja u SAD. Kada je reč o gorivima, biodizel je i dalje hit. Nemci se ne uzbuđuju mnogo zbog povike da se zbog proizvodnje biodizela smanjuju površine pod kulturama za ljudsku i stočnu ishranu. U Nemačkoj je, zapravo, postojao problem hiperprodukcije nekih kultura, zbog čega su se periodično menjale podsticajne mere, ali niko ne sumnja u budućnost biodizela koji se uglavnom proizvodi iz uljane repice. Prilikom posete jednoj fabrici biodizela u Magdeburgu, koja je "slučajno" smeštena odmah pored fabrike vetrogeneratora, gosti iz Srbije mogli su da vide kako se iz tri tone repice dobija tona biodizela, oko dve tone viskovredne i jeftine stočne hrane i veliki broj nusprodukata, poput glicerina i lecitina, veoma traženih u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji. Prošle godine (odmah posle otvaranja) u toj fabrici je proizvedeno 90.000 tona biodizela, a pošto je kapacitet fabrike brzo proširen ove godine se očekuje proizvodnja 290.000 tona biodizela. Cena biodizela je 86 centi za litar, što bi trebalo da donese prihod od gotovo 250 miliona evra. Pošto se biodizel u Nemačkoj koristi već desetak godina dokazano je da se tako smanjuju dim i čađ za 40 odsto, a prisustvo ugljovodonika za 65 odsto (biodizel ne sadrži sumpor, olovo niti azotna jedinjena). Zanimljiv je i podatak da se sagorevanjem biodizela smanjuje zagađenje za čak 300 odsto. Nemački ratari zbog toga zadovoljno trljaju ruke, jer se od uljane repice koja donosi prosečnu zaradu od 800 evra po hektaru može pristojno živeti. Često po isporuci farmeri dobijaju i biodizel, pa tako smanjuju svoje troškove za obradu zemljišta. Nemci su izračunali da im je, u skladu sa Kjoto protokolom, potrebno više od 2,5 miliona tona biodizela godišnje, tako da su proizvodnja i potražnja u stalnom usponu. Stručnjaci u ovoj zemlji koja ima ogromne površine za uzgajanje različitih kultura ipak preporučuju oprez prilikom setve kultura za biogorivo, pri čemu bi prednost trebalo dati neiskorišćenom zemljištu, ali i voditi računa o obaveznom plodoredu i planovima zemlje u vezi sa proizvodnjom prehrambenih proizvoda. Kakva je pozicija Srbije kad je reč o obnovljivim izvorima energije? Plan po kome bi na 200.000 hektara slobodnog zemljišta u Srbiji trebalo zasejati sirovine za proizvodnju 300.000 tona biodizela (ekvivalento proizvodnji oko 40 odsto nafte iz domaćih bušotina) uz 450.000 tona stočne hrane, 36.000 tona glicerina i 180 tona lecitina deluje preambiciozno, pogotovo ako se zna da je cena jestivog ulja stimulativnija. Međutim, ako se planira na duže staze, problema ne bi trebalo da bude. Nemci su na vreme napravili dobre procene, pa sada ubiraju profit, smanjujući istovremeno uvoz gasa i nafte. Zakon o obnovljivim izvorima energije u Nemačkoj donet je još 2001. godine i svake godine se propisi "doteruju" u skladu sa potrebama, tako da se već sada više od 15 odsto ukupne energije zadovoljava iz obnovljivih izvora, a čak 50 odsto struje proizvode iz takvih i drugih izvora koji ne štete čovekovoj okolini. |
VESTI SRBIJA BALKAN Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezane vesti SVET :
5 Maj 2026 insajder |
