 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
11 Nov 2026 - EE 20 GODINA SAJTA WWW.ELEKTROENERGETIKA.INFO 10 Nov 2026 - snm Za 289 zelenih projekata u Srbiji mobilisano 45,5 miliona evra 9 Nov 2026 - rts Šta Srbiju očekuje tokom grejne sezone 6 Nov 2026 - blic U Srbiji skoro 10.000 električnih automobila 6 Nov 2026 - snm Srbija nije iskoristila sve potencijale OIE 4 Nov 2026 - blic Srbija ja od Hrvatske kupila srušeni dalekovod za 125.000 evra 4 Nov 2026 - politika Javni uvid u plan za izgradnju gasne elektrane kod Niša do 10. novembra
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5588 vesti Srbija 
|
4 Dec 2012 - kWh - „Biser“ stabilizuje sistem U prethodne tri decenije rada, Reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“ višestruko je potvrdila opravdanost izgradnje. To se naročito pokazalo za vreme nestašica električne energije, kada je ova elektrana, sa rezervom struje deponovanom u akumulaciji na Tari, „uskakala“ u sistem i time doprinosila otklanjanju teškoća u snabdevanju potrošača. Ova RHE je po mnogo čemu jedinstvena u svetu. Ima jednu od najvećih akumulacija, kapaciteta oko 150 miliona kubnih metara vode na Tari, kao i jedan od najvećih neto padova vode u svetu, od 610 metara. Realizacija obimnog i smelog poduhvata da se višak vode iz reke Drine, dovodno-odvodnim cevovodima popne uz planinu i uskladišti u novu akumulaciju na Tari, na području Zaovina, počela je 1976. godine. Akumulacija RHE “Bajina Bašta” formirana je u koritu reke Beli Rzav, izgradnjom dve nasute brane u kanjonu reke i na prevoju sa leve strane reke. Veza između gornje i donje akumulacije ostvarena je dovodno-odvodnim sistemom u čijem sklopu je mašinska zgrada sa dve jednostepene pumpe turbine, koje mogu da rade i kao pumpe i kao turbine. Maksimalna snaga elektrane u generatorskom režimu je 614 megavata, sa prosečnom godišnjom proizvodnjom od oko 630 miliona kilovat-časova električne energije. Maksimalna ulazna snaga u pumpnom režimu je 615 megavata. Briga o održavanju i remontima u RHE „Bajina Bašta“ bila je uvek prioritetna za radnike ovog objekta, što se ogledalo u maksimalnoj pogonskoj spremnosti proizvodnih agregata tokom svih proteklih godina rada. Nakon 21 godine neprekidnog rada, tokom 2003. i 2004. godine, urađen je generalni remont oba agregata. Bitno je i to da se ovaj tip remonta u Japanu, ali i u evropskim zemljama, radi već posle osam do deset godina rada elektrane. Vrednost remontnih radova bila je oko 15 miliona evra, a japanska donacija bila je 11 miliona dolara. - Zahvaljujući tom kapitalnom remontu, agregati RHE „Bajina Bašta“ od 2004. godine radili su veoma pouzdano i bez većih problema. U poslednjoj godini rada, međutim, nastupili su ozbiljniji problemi na nekim delovima turbinske opreme. To je znak da je došlo vreme da se ponovo obavi remont sličnog obima kao prethodni. Važno je da se aktivnosti za ovaj zahvat preduzmu što pre i da se sva raspoloživa kadrovska energija u HE „Bajina Bašta“ usmeri na realizaciju ovog projekta, odmah nakon završetka revitalizacije HE „Bajina Bašta“ - naglašava Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE“. Da bi se obavio remont, ovakvog tipa, potrebne su veoma opsežne i detaljne pripreme koje traju i dve do tri godine. Samo nabavka neophodne opreme i delova od kompanije „Tošiba,“ koja je isporučila opremu za RHE, sprovodi se u periodu od jedne do dve godine. Zato su u 2012. godini urađena određena ispitivanja na opremi reverzibilnih agregata i uspostavljena je veza sa isporučiocem opreme. Stručnjaci HE „Bajina Bašta“ dogovorili su, takođe, sa predstavnicima „Tošibe“ i preliminaran obim neophodnih radova i nabavku opreme za predstojeći remont. Narednih meseci ovaj preliminarni predlog biće definisan do kraja, čime se otvara mogućnost da HE „Bajina Bašta“, zajedno sa JP EPS, materijalizuje ovaj veoma važan projekat. A zasluga za pouzdan dosadašnji rad RHE pripada kvalitetnoj gradnji i materijalima, kao i brižljivom održavanju i negovanju ovog „bisera“, za koje su zaslužni stručnjaci PD „Drinsko-Limske HE“. RHE „Bajina Bašta“ ima veoma važnu ulogu u stabilnosti elektroenergetskog sistema Srbije, ali i na širem području u okruženju. U njenoj akumulaciji na Tari je, naime, oko 220 miliona kilovat-časova dragocene električne energije koja se, prvenstveno, koristi za sezonsko izravnavanje u elektroenergetskom sistemu. Značaj reverzibilne HE je u tome što ona u datom trenutku može da nadoknadi nedostatak energije u elektroenergetskom sistemu, ukoliko ispadne neki od velikih termo-proizvođača, a isto tako može da uzme višak energije iz termo-sektora čiji bi agregati, da nema RHE, morali da silaze na tehnički minimum ili da se zaustavljaju celi proizvodni kapacitet. Značaj i ulogu ove RHE potvrđuje njena radna karakteristika, odnosno mogućnost da od elektroenergetskog sistema povuče 600 megavat-časova, kada ima viška energije u sistemu, a da sistemu preda 600 megavat-časova, kada se za to ukaže potreba. Opseg regulacije RHE u elektroenergetskom sistemu Srbije i šire u okruženju iznosi, znači, 1.200 MW h. Ostvaren deo „Kremanskog proročanstva“ Odlučujuću ulogu u ostvarivanju dela „Kremanskog proročanstva“ – da će Drina poteći uz Taru - imao je Radenko Nikolić, tadašnji direktor HE „Bajina Bašta“, a kasnije i generalni direktor ZEP-a. To se zaista i dogodilo 27. novembra 1982. godine. Dve moćne „Tošibine“ pumpe od po 315 MW pumpale su vodu iz jezera HE „Bajina Bašta“ kroz dovodnoodvodni cevovod i tunel dužine osam kilometara, prečnika 6,3 metra, u akumulaciju lociranu u Zaovinama na Tari. Kada se ukaže potreba za električnom energijom u elektroenergetskom sistemu, voda se kroz iste dovodno-odvodne organe vraća sa Tare i na turbinama pretvara u dragocene kilovat-časove. U izgradnji ovog objekta učestvovalo je, više od 100 firmi, oko 35 naših, ali i iz celog sveta od Evrope, preko Amerike i Rusije do Japana. Gradnja „rodila“ stručnjake Gradnja RHE bila je kovnica kadrova, tu su stasali mnogi stručnjaci i majstori svog posla. Tadašnji direktor, Radenko Nikolić, bacio je u „vatru“ mlade inženjere - Radenka Petrovića, Mijodraga Čitakovića, Ivana Milovića, Trivuna Vučetića... To je itekako urodilo plodom, jer oni koji su učestvovali u izgradnji, bili su nosioci održavanja u toku tridesetogodišnjeg rada reverzibilnih agregata. A, da je to tako – najbolji je dokaz činjenica da je radila neprekidno sa maksimalnom pogonskom spremnošću 20 godina, bez generalnog remonta i još 10 godina nakon generalnog remonta |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
11 Nov 2026 EE |
