elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME		 BAZA EE

EE BLOG		 DOGAĐAJI

FAKULTETI		 KNJIGE

ČASOPISI		 POSLOVI

LINKOVI		 SISTEMI

ISTORIJAT





15 Nov 2026 - blic - Koji kućni aparati troše najviše

Dolaskom hladnijih dana domaćinstva u Srbiji počinju intenzivnije da koriste uređaje za grejanje, ali i druge aparate koji mogu značajno da uvećaju mesečni račun za struju.

Dok električne grejalice i TA peći mogu da budu najveći potrošači tokom zime, bojler, električni šporet, veš-mašina i frižider svakodnevno doprinose ukupnoj potrošnji.

Razlika između njihove potrošnje struje može da bude i nekoliko puta veća nego što građani očekuju.

Grejalice i TA peći najveći zimski potrošači

Kada je reč o potrošnji električne energije tokom grejne sezone, najveći problem predstavljaju električni uređaji koji služe za zagrevanje prostorija. Njihova potrošnja zavisi od snage, broja sati rada, veličine prostora i njegove izolacije.

Energetski stručnjak Jovan Vujasinović izjavio je za RTS da su klasične električne grejalice najmanje efikasne, dok su TA peći takođe veliki potrošači. Koliko TA peć može da optereti kućni budžet pokazuje i jednostavna računica. Ako domaćinstvo u stanu od 60 kvadrata koristi TA peć ukupne snage šest kilovata i puni je svih osam sati tokom noći, njena potrošnja dostiže 48 kilovat-sati dnevno, odnosno čak 1.440 kilovat-sati mesečno. Kada se uračunaju različite zone potrošnje i cene jeftinije tarife, samo punjenje peći može da košta oko 8.800 dinara mesečno.

Vujasinović je zato kao efikasnije rešenje izdvojio je klima-uređaje sa inverter tehnologijom. Prema njegovoj proceni, klima koja zagreva prostoriju od 20 do 40 kvadratnih metara, pri spoljašnjoj temperaturi od minus pet do nula stepeni, troši između 1,1 i 1,2 kilovat-sata na sat. Ukoliko radi osam sati dnevno, potrošnja iznosi približno devet do deset kilovat-sati, pa mesečni trošak grejanja samo ovim uređajem može da bude od 4.000 do 6.500 dinara.

Bojler je jedan od najvećih potrošača tokom cele godine

Za razliku od grejnih tela koja se intenzivnije koriste tokom zime, bojler je aparat koji u velikom broju domaćinstava radi tokom cele godine.

Prema procenama kalkulatora potrošnje kompanije PMP, bojler zapremine 80 litara može da potroši oko 180 kilovat-sati mesečno, što predstavlja trošak od približno 3.538 dinara prema korišćenim tarifnim pretpostavkama. Koliko će se to odraziti na račun zavisi od navika domaćinstva, broja članova, temperature na koju se voda zagreva i vremena uključivanja.

Profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu Miloš Banjac ranije je ukazao da bojler predstavlja jednog od najvećih potrošača među kućnim aparatima, odmah iza grejanja prostora. Jedan od načina da se smanji trošak jeste korišćenje niže tarife za zagrevanje vode, kada to mogućnosti uređaja i domaćinstva dozvoljavaju.

Električni šporet: Aparat koji svi koriste

Električni šporet je posebno zanimljiv kada se posmatra potrošnja u domaćinstvima, jer je prisutan u velikom broju kuhinja i koristi se svakodnevno.

Prema proceni PMP kalkulatora, šporet sa rernom može da potroši oko 75 kilovat-sati mesečno, što je približno 1.474 dinara. Ova vrednost može biti znatno veća u domaćinstvima u kojima se često kuva i peče, naročito ako se istovremeno koriste više grejnih ploča i rerna.

Na potrošnju utiču i način kuvanja, veličina posuđa i učestalost otvaranja vrata rerne. Korišćenje poklopca tokom kuvanja i izbegavanje nepotrebnog otvaranja rerne mogu doprineti manjoj potrošnji.

Veš-mašina, frižider i televizor

Iako pojedinačno ne troše koliko grejna tela ili bojler, i ostali uređaji utiču na ukupan račun.

Prema istom kalkulatoru, veš-mašina potroši oko 30 kilovat-sati mesečno, što je približno 590 dinara, dok frižider sa zamrzivačem troši oko 36 kilovat-sati, odnosno oko 557 dinara.

Televizor, sa procenjenih 15 kilovat-sati mesečno, predstavlja znatno manju stavku, sa troškom od oko 295 dinara.

Profesor Miloš Banjac je govorio i o takozvanim energetskim vampirima, odnosno uređajima koji ostaju uključeni ili u stanju pripravnosti i kada ih ne koristimo, kao što su upravo televizor ili računar. Pojedinačno troše malo, ali njihova potrošnja može da postane primetna kada se sabere tokom cele godine.

Koliko je važna jeftina struja

Na konačan račun ne utiče samo količina potrošene električne energije već i vreme kada se ona troši.

Prema važećem EPS cenovniku, kilovat-sat u nižoj tarifi u zelenoj zoni košta 2,4034 dinara, bez akcize i PDV-a, dok je u višoj tarifi 9,6136 dinara. To znači da je energija u nižoj tarifi četiri puta jeftinija u okviru iste zone potrošnje.

Zato se posebno isplati da domaćinstva sa dvotarifnim brojilom bojler i TA peć koriste u periodu jeftinije struje, a da mašine za pranje i sudove, ukoliko imaju mogućnost odloženog starta, uključe u tom periodu.