 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
4 Okt 2026 - 021 Do nuklearnog reaktora Srbiji treba nam deset godina 4 Okt 2026 - novaekonomija Solarni paneli sve popularniji 30 Sep 2026 - rina Niš dobija novu gasnu elektranu snage 500 megavata 30 Sep 2026 - forbes Behtel gradi, Milenijum tim projektuje, ali još na papiru 28 Sep 2026 - snm Srbija do 2030. može imati 3,5 gigavata novih kapaciteta iz OIE 28 Sep 2026 - forbes Da li je sistem subvencija za kupovinu električnih vozila u Srbiji pogrešno postavljen 26 Sep 2026 - rtv Da li je Elektromreža Srbije spremna za zimu
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5565 vesti Srbija 
|
4 Okt 2026 - novaekonomija - Solarni paneli sve popularniji Solarni paneli na krovovima kuća sve su češća pojava u Srbiji, jer sunčeva energija može da podmiri potrošnju jednog domaćinstva, a investicija se može vratiti već kroz nekoliko godina. U 2026. godini, preko 6.000 domaćinstava je steklo status proizvođača-potrošača, odnosno onih koji višak struje koju proizvedu njihovi solarni paneli predaju EPS-u, a zatim tu struju koriste onda kada sami ne mogu da proizvedu dovoljno za svoje potrebe. Broj ovakvih domaćinstava, takozvanih „prozjumera“, sada je višestruko viši nego ranijih godina. Izvršna direktorka Centra za unapređenje životne sredine Ivana Jovčić objašnjava za Novu ekonomiju kako funkcioniše obračun za domaćinstva koja imaju solarne elektrane povezane na mrežu. „Domaćinstvo koje je priključeno na on-grid mrežu za viškove koje šalje u mrežu i kasnije povlači iz nje plaća oko 5,9 dinara po kilovat-satu. To je takozvana mrežarina. Obračunski period počinje 1. aprila, a završava se 31. marta naredne godine. Sve što se u tom periodu preda u mrežu i kasnije povuče obračunava se po toj ceni, a od 1. aprila obračun se resetuje i počinje novi ciklus“, kaže Jovčić. Ona dodaje da se ovaj sistem posebno isplati korisnicima koji imaju veću potrošnju i ulaze u plavu ili crvenu zonu, naročito tokom zimskih meseci. „Viškovi električne energije proizvode se tokom leta, dok se energija iz mreže uglavnom povlači tokom zimskih meseci, kada nema dovoljno sunčanih sati, a potrošnja električne energije je povećana“, objašnjava ona. Trenutno se primenjuje sistem neto merenja, dok bi za nova domaćinstva trebalo da dođe do prelaska na neto obračun. „Kako će tačno neto obračun izgledati, još ne znamo, ali, imajući u vidu iskustva država iz regiona i Evrope, očekujemo da će za korisnike biti znatno nepovoljniji“, kaže Jovičić. Ona dodaje da su među nezadovoljnim korisnicima uglavnom oni koji su izgradili veće solarne elektrane, čija proizvodnja premašuje realne potrebe domaćinstva. Jedan od takvih je i Viktor Demetrek iz Vojvodine. On je ugradio sistem solarnih panela snage 13,5 kW i odlučio da višak proizvedene energije za sada ne predaje distributivnoj mreži. „Ja sam ugradio 13,5 kW solarnih panela, inverter je 10,5kW, a baterijski sistem je tri kW za sada i to je počelo da proizvodi struju u maju. Moj sistem je koštao malo više, zbog baterije i hibridnog invertera, investicija je koštala oko 8.500 do 9.000 evra“, kaže Demetrek, koji dodaje da se solarna elektrana može postaviti i za šest hiljada evra. Tokom leta je u potpunosti podmirivao potrebe svog domaćinstva za strujom. Deo proizvedene energije koristio je i za navodnjavanje, dok očekuje da će u budućnosti ovim sistemom napajati i električni automobil. „Meni će se investicija vratiti za pet do sedam godina“, objašnjava on. Međutim, njegov sistem ima potencijala da proizvodi mnogo više energije koju on ne može da iskoristi čak i kada napuni baterije. Kada su trenutne potrebe kuće podmirene i baterija napunjena, ostatak energije mogao bi da bude predat distributivnoj mreži, međutim, on je odlučio da to ne radi. „Preko dana imam viška struje, a noću i kada su dani oblačni imam manjak i zbog toga sam uzeo bateriju. Ako su dani oblačni, ja mogu da kupim ‘jeftinu struju’ po ceni od tri dinara za kilovat“, objašnjava on i dodaje da ga upravo transport viška struje u mrežu i ponovno povlačenje košta skuplje. ,,Više mi se isplati da kupim jeftinu struju. Apsurdno je da u Srbiji ima viška struje, ali pod takvim uslovima da se nikom ne isplati da je proda“, kaže Demetrek. Prema podacima iz registra Elektrodistribucije Srbije, zaključno sa 15. septembrom 2026. godine, status kupca-proizvođača imala su 6.473 domaćinstva, sa ukupnom instalisanom snagom od oko 56,3 MW. U odnosu na prethodne godine ovaj broj se povećao. Broj domaćinstava koja koriste solarne panele mogao bi, međutim, biti veći. Registar obuhvata kupce-proizvođače priključene na distributivnu mrežu, dok ne postoje objedinjeni javno dostupni podaci o svim domaćinstvima koja koriste solarne sisteme, ali nisu stekla ovaj status. Interesovanje građana za proizvodnju sopstvene električne energije je sve veće i veće svake godine kaže za Novu ekonomiju Nikola Stanković iz firme SP Solar, koja distribuira i postavlja solarne panele u Srbiji. „Trend postavljanja solarnih panela je popularniji nego prethodnih godina. Domaćinstva obično ugrade sisteme sa oko 10 kW snage i to je dovoljno za potrebe jednog domaćinstva, ovakav sistem godišnje može da proizvede i preko 12.000 kilovat-sati, što pokriva celu godinu“, objašnjava Stanković. Količina energije koju će solarna elektrana zaista proizvesti zavisi od više faktora poput položaja i nagiba krova, orijentacije panela i broja sunčanih sati, a cena sistema zavisi od njegove snage, vrste invertera, baterija i druge opreme. „U proseku jedan panel od 550 do 600 vati košta od 110 do 120 evra. To je sada realna cena i u celom Adria regionu“, kaže on. U zavisnosti od načina na koji su povezani sa distributivnom mrežom i baterijama, solarni sistemi mogu biti mrežni (on-grid), nezavisni (off-grid) i hibridni. Stanković objašnjava da se u Srbiji najčešće postavlja mrežni sistem, gde ljudi postaju prozjumeri odnosno kupci-proizvođači. Kada paneli proizvode električnu energiju, domaćinstvo prvenstveno koristi sopstvenu proizvodnju. Kada proizvodnja nije dovoljna, potrebnu energiju preuzima iz mreže, dok višak proizvedene energije može da preda distributivnom sistemu. Kod off-grid sistema objekat nije povezan sa distributivnom mrežom, pa se energija koju paneli proizvedu, a koja nije odmah potrošena, najčešće čuva u baterijama. „Baterijski se koriste najčešće za vikendice ili splavove, brodići, koji su udaljeniji od naselja“, kaže Stanković. Ipak, neki prozjumeri poput Demetreka odlučili su da se odvoje od EDS sistema, jer im se jednostavno ne isplati da višak struje predaju u distributivni sistem. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
4 Okt 2026 novaekonomija |
