 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
10 Jul 2026 - rts,kurir Sto sedamdeset godina od rođenja Nikole Tesle 9 Jul 2026 - danas Izgradnja Đerdapa 3 je pitanje života 9 Jul 2026 - politika Završena montaža „zelenog” bagera za Kolubaru 9 Jul 2026 - ekapija Turski investitor planira izgradnju vetroparka Gornjak 6 Jul 2026 - dnevnik OBNAVLJA SE HIDROELEKTRANA KOD SURDULICE 1 Jul 2026 - insajder Energetsko povezivanje ključno za energetsku sigurnost Balkana 1 Jul 2026 - insajder Stari projekat, nova debata: Šta donosi Đerdap 3?
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5492 vesti Srbija 
|
10 Jul 2026 - rts,kurir - Sto sedamdeset godina od rođenja Nikole Tesle Njegovi izumi promenili su svet, a ideje o bežičnoj komunikaciji, robotima i globalno povezanom čovečanstvu zvuče savremeno i više od jednog veka kasnije. Ime Nikole Tesle danas je poznato daleko izvan naučnih krugova. Ono se nalazi na aerodromima, institutima, fakultetima, ulicama i školama širom sveta, dok njegovi pronalasci predstavljaju temelj savremene elektroenergetike. Ipak, iza naučnika čiji su patenti promenili tok industrijskog razvoja krije se i čovek neobične biografije, izuzetne radne discipline i ideja koje su u njegovo vreme često izgledale nedostižno. Povodom 170 godina od njegovog rođenja, Srbija i brojne institucije u svetu podsećaju na život i delo čoveka čije su vizije oblikovale tehnološku civilizaciju dvadesetog i dvadeset prvog veka. Vizionar čije su ideje prethodile vremenu Krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka Nikola Tesla nije razmišljao samo o tome kako proizvesti više električne energije. Njegova ambicija bila je daleko veća – da energija i informacije postanu dostupne čitavom čovečanstvu. U svojim predavanjima i naučnim tekstovima govorio je o mogućnosti bežičnog prenosa signala na velike udaljenosti, globalnoj komunikacionoj mreži, automatizovanim mašinama i uređajima kojima će se upravljati bez neposrednog prisustva čoveka. Iako su mnoge od tih ideja u njegovo vreme delovale kao naučna fantastika, deo njih danas prepoznajemo u mobilnim komunikacijama, daljinskom upravljanju, bežičnim sistemima, automatizaciji i robotizaciji. Istoričari nauke, međutim, upozoravaju da je važno razlikovati Tesline stvarne naučne ideje od brojnih mitova koji su se decenijama stvarali oko njegovog imena. On jeste bio vizionar, ali nije konstruisao „zrak smrti“, niti postoje istorijski dokazi za mnoge senzacionalističke tvrdnje koje se često pojavljuju na društvenim mrežama i internetu. Upravo je zato njegovo stvarno naučno nasleđe dovoljno veliko da mu nisu potrebne legende. Kolorado Springs i san o bežičnoj energiji Jedno od najznačajnijih poglavlja Tesline karijere vezuje se za Kolorado Springs, gde je 1899. godine osnovao eksperimentalnu laboratoriju. Zbog čestih grmljavinskih oluja i pogodnih prirodnih uslova, ovaj američki grad omogućio mu je da proučava visokonaponske i visokofrekventne električne pojave. Tokom eksperimenata proizvodio je veštačke munje dugačke više desetina metara i ispitivao ponašanje elektromagnetnih talasa. Svoja zapažanja zabeležio je u čuvenim „Beleškama iz Kolorado Springsa“, koje i danas predstavljaju vredan istorijski dokument za proučavanje razvoja elektrotehnike. Nekoliko godina kasnije započeo je izgradnju tornja Vordenklif na Long Ajlendu, projekta koji je trebalo da omogući bežični prenos signala preko Atlantika. Finansijsku podršku u početku je pružio američki bankar Džon Pirpont Morgan, ali je projekat obustavljen zbog nedostatka novca i tehničkih izazova. Iako toranj nikada nije ispunio svoju prvobitnu namenu, danas se smatra jednim od najambicioznijih naučnih poduhvata svog vremena i simbolom Tesline težnje da tehnologiju stavi u službu celog čovečanstva. Čovek neobičnih navika i izuzetne radne discipline Pored naučnog rada, pažnju savremenika privlačile su i Tesline životne navike. Prema sopstvenim zapisima, često je radio i po dvadeset sati dnevno, a mnoge konstrukcije najpre je razvijao u mislima. Tvrdio je da je mogao da zamisli kompletan rad mašine, uoči njene nedostatke i tek potom pristupi izradi. Takav način rada više puta je opisivao u autobiografiji „Moji pronalasci“. Bio je poznat po fotografskom pamćenju, izuzetnom poznavanju više jezika i velikom interesovanju za književnost, filozofiju i poeziju. Govorio je srpski, engleski, nemački, francuski, a služio se i italijanskim, mađarskim, latinskim i češkim jezikom. Nikada se nije ženio. Smatrao je da bi porodični život mogao da ga udalji od naučnog rada, kome je bio u potpunosti posvećen. Poslednje godine života provodio je uglavnom u njujorškim hotelima, gde je nastavio da radi na novim idejama i naučnim konceptima. Posebnu pažnju posvećivao je golubovima koje je hranio u parkovima Njujorka. O toj neobičnoj privrženosti govorio je i sam Tesla, a istoričari je navode kao jednu od zanimljivijih crta njegove ličnosti. Priznanja koja su stizala tokom života i posle njega Za života je dobio brojna naučna priznanja i počasne doktorate univerziteta u Evropi i Americi. Bio je član više naučnih društava i akademija, a njegovi radovi objavljivani su u najuglednijim stručnim časopisima tog doba. Posebno priznanje stiglo je 1960. godine, sedamnaest godina posle njegove smrti, kada je Generalna konferencija za tegove i mere usvojila da se jedinica za magnetnu indukciju u Međunarodnom sistemu jedinica nazove „tesla“ (T). Reč je o jednom od retkih slučajeva da ime naučnika postane sastavni deo svakodnevnog naučnog jezika širom sveta. Danas Teslino ime nose brojne obrazovne ustanove, naučni instituti, ulice i tehnološki centri, dok se njegovi spomenici nalaze u Srbiji, Sjedinjenim Američkim Državama, Hrvatskoj, Kanadi, Mađarskoj i drugim zemljama. Muzej Nikole Tesle u Beogradu čuva njegovu ličnu zaostavštinu – više od 160.000 dokumenata, rukopisa, fotografija, tehničkih crteža i ličnih predmeta. Upravo ta arhivska građa 2003. godine uvrštena je u Uneskov registar „Pamćenje sveta“, čime je svrstana među dokumentarna dobra od izuzetnog značaja za svetsku kulturnu baštinu. Kako se obeležava 170 godina od Teslinog rođenja Deseti jul u Srbiji tradicionalno se obeležava kao Dan nauke, ustanovljen u čast rođenja Nikole Tesle. Ove godine, povodom 170 godina od njegovog rođenja, organizovan je veći broj naučnih, kulturnih i obrazovnih programa. U Beogradu, Muzej Nikole Tesle priredio je tematična vođenja, izložbene programe i edukativne sadržaje za posetioce, dok su brojne naučne institucije, fakulteti i istraživački centri organizovali predavanja, tribine i radionice posvećene Teslinom naučnom nasleđu i popularizaciji nauke među mladima. Obeležavanju su se pridružile i škole, biblioteke i kulturne ustanove širom Srbije, organizujući izložbe, javne časove, dokumentarne projekcije i predavanja o životu čoveka čiji su pronalasci promenili svakodnevicu milijardi ljudi. I posle više od jednog veka, Teslina dela ostaju predmet naučnih istraživanja, a njegovo ime simbol je stvaralaštva, znanja i upornosti. Možda je najveća vrednost njegovog nasleđa upravo u tome što nas i danas podseća da veliki naučni iskoraci počinju idejom, radoznalošću i spremnošću da se pomere granice onoga što se u jednom vremenu smatra mogućim. Sto sedamdeset godina posle rođenja Nikole Tesle, svet se i dalje oslanja na njegova otkrića, a njegova životna priča ostaje jedan od najupečatljivijih primera da nauka nema granice, već da pripada celom čovečanstvu. Na današnji dan rođen je Nikola Tesla – naučnik čije su ideje promenile svet Od Smiljana do Njujorka, životni put srpsko-američkog pronalazača obeležio je razvoj savremene elektrotehnike i postavio temelje tehnološke revolucije koja traje više od jednog veka. Desetog jula 1856. godine, u selu Smiljan, u tadašnjem Austrijskom carstvu, rođen je Nikola Tesla, jedan od najvećih pronalazača i naučnika u istoriji čovečanstva. Više od 170 godina kasnije, njegovo ime ostaje sinonim za naučnu genijalnost, inovativnost i vizionarstvo, dok su njegovi pronalasci postali temelj savremenog elektroenergetskog sistema i brojnih tehnologija bez kojih je današnji život nezamisliv. U Republici Srbiji 10. jul se od 2010. godine obeležava kao Dan nauke, u znak sećanja na rođenje Nikole Tesle i njegov nemerljiv doprinos svetskoj naučnoj baštini. Iako je život proveo između Evrope i Sjedinjenih Američkih Država, Tesla nikada nije krio svoje poreklo. Prilikom posete Beogradu 1892. godine izgovorio je reči koje se i danas često citiraju: „Ako budem imao sreće da ostvarim makar neke od svojih ideala, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi da je to delo jednog Srbina.“ Odrastanje u Lici i prvi koraci ka nauci Nikola Tesla rođen je u porodici srpskog pravoslavnog sveštenika Milutina Tesle i Georgine – Đuke Mandić. Otac je želeo da sin nastavi sveštenički poziv, dok je majka, iako bez formalnog obrazovanja, posedovala izuzetan dar za osmišljavanje i izradu različitih kućnih mehaničkih sprava. Upravo nju je Tesla kasnije nazivao svojim prvim učiteljem pronalazaštva. Detinjstvo je proveo u Smiljanu i Gospiću, gde je završio osnovnu školu, a Realnu gimnaziju pohađao je u Karlovcu. Već tada pokazivao je izuzetan talenat za matematiku, fiziku i tehničke nauke, kao i neobičnu sposobnost pamćenja i vizuelizacije složenih objekata. Posle završene gimnazije upisao je Visoku tehničku školu u Gracu, gde je proučavao elektrotehniku i mašinstvo. Studije nije okončao, ali je tokom tog perioda došao do prvih ideja o motoru koji bi radio na naizmeničnu struju. Kasnije je izvesno vreme boravio u Pragu, gde je slušao predavanja iz fizike i matematike, nastavljajući samostalno da se usavršava. Pre odlaska u Ameriku radio je u Budimpešti i Parizu, u kompanijama koje su se bavile uvođenjem telefonskih i električnih sistema. Upravo u Budimpešti, tokom jedne šetnje gradskim parkom 1882. godine, kako je kasnije opisivao u svojoj autobiografiji, dobio je ideju o obrtnom magnetnom polju – otkriću koje će predstavljati osnovu indukcionog motora. Godine 1884. stigao je u Njujork sa nekoliko ličnih stvari, preporukom za Tomasa Edisona i svega nekoliko centi u džepu. Taj dolazak označio je početak jedne od najznačajnijih naučnih karijera u istoriji. „Rat struja“ i revolucija koja je osvetlila svet Po dolasku u Ameriku Tesla se zaposlio u kompaniji Tomasa Edisona. Saradnja je, međutim, trajala svega nekoliko meseci. Osnovni razlog bio je različit pristup razvoju elektroenergetike. Edison je zastupao sistem jednosmerne struje, pogodan za prenos na kratkim udaljenostima, dok je Tesla bio uveren da budućnost pripada naizmeničnoj struji, koja omogućava daleko efikasniji i ekonomičniji prenos električne energije. Posle razlaza sa Edisonom, Tesla je osnovao sopstvenu laboratoriju i ubrzo razvio polifazni sistem naizmeničnih struja, uključujući indukcioni motor i generatore koji su predstavljali revoluciju u proizvodnji i distribuciji električne energije. Njegove patente otkupio je američki industrijalac Džordž Vestinghaus, koji je prepoznao njihov ogroman potencijal. Upravo je saradnja Tesle i Vestinghausa dovela do pobede sistema naizmenične struje u takozvanom „Ratu struja“, jednom od najznačajnijih tehnoloških nadmetanja kraja 19. veka. Kruna tog uspeha bilo je puštanje u rad hidroelektrane na Nijagarinim vodopadima 1895. godine. Zahvaljujući Teslinim rešenjima, električna energija prvi put je uspešno preneta na velike udaljenosti, a već naredne godine stigla je do Bafala, udaljenog više od 30 kilometara. Istoričari nauke ovaj događaj smatraju početkom modernog elektroenergetskog doba. Teslin sistem polifazne naizmenične struje i danas predstavlja osnovu rada elektroenergetskih mreža širom sveta. Naučnik ispred svog vremena Iako se najčešće povezuje sa naizmeničnom strujom, Teslin naučni rad bio je daleko širi. Tokom života prijavio je najmanje 311 patenata u 27 država, a njegova istraživanja obuhvatala su visokofrekventne struje, radio-tehniku, bežično upravljanje, elektromotore, generatore, transformatore, osvetljenje, turbine i brojne druge oblasti. Godine 1891. konstruisao je čuveni Teslin transformator, uređaj koji i danas ima značajnu primenu u visokonaponskoj tehnici, telekomunikacijama i naučnim laboratorijama. Samo dve godine kasnije, na Svetskoj izložbi u Čikagu, demonstrirani su njegovi sistemi osvetljenja naizmeničnom strujom, što je bio jedan od najupečatljivijih tehnoloških događaja tog vremena. Milioni posetilaca prvi put su videli razmere mogućnosti novog elektroenergetskog sistema. Tesla je takođe bio pionir bežičnog upravljanja. Na izložbi elektrotehnike u Medison Skver Gardenu 1898. godine predstavio je model čamca kojim je upravljao radio-signalima, što istoričari tehnike smatraju jednom od prvih praktičnih demonstracija daljinskog upravljanja u istoriji. Iako je tokom života radio na idejama bežičnog prenosa energije, mnogi njegovi projekti ostali su nedovršeni zbog nedostatka finansijske podrške, a ne zbog nedostatka naučne vizije. Poseta Beogradu koja je ostala upamćena Jedini put Nikola Tesla posetio je Beograd početkom juna 1892. godine, putujući iz Pariza ka Gospiću nakon smrti majke. U srpskoj prestonici dočekao ga je veliki broj građana, predstavnika naučne i kulturne javnosti, kao i državni vrh. Tokom boravka razgovarao je sa mladim kraljem Aleksandrom Obrenovićem, a svečano je primljen i u Velikoj školi, preteči današnjeg Univerziteta u Beogradu. Upravo je tada izgovorio reči koje će ostati jedna od najpoznatijih poruka u istoriji srpske nauke – da će mu, ako ostvari svoje ideale, najveća nagrada biti saznanje da je to delo jednog Srbina. Iako je u Beogradu boravio nepuna dva dana, ta poseta ostavila je dubok trag u javnosti i predstavljala jedan od najznačajnijih događaja srpskog naučnog i kulturnog života krajem 19. veka. Nasleđe koje traje više od jednog veka Nikola Tesla preminuo je 7. januara 1943. godine u hotelu „Njujorker“, u 86. godini života. Iza sebe nije ostavio porodicu, ali je čovečanstvu ostavio nasleđe koje se meri milijardama ljudi čiji svakodnevni život zavisi od tehnologija zasnovanih na njegovim otkrićima. U njegovu čast, 1960. godine Generalna konferencija za tegove i mere usvojila je naziv tesla (T) kao međunarodnu jedinicu za magnetnu indukciju u Međunarodnom sistemu jedinica. Njegovo ime danas nose aerodrom u Beogradu, brojne škole, naučni instituti, ulice, elektrane, tehnološke kompanije i istraživački centri širom sveta. Muzej Nikole Tesle u Beogradu čuva više od 160.000 originalnih dokumenata, rukopisa, fotografija, crteža i ličnih predmeta velikog naučnika. Teslina arhivska građa 2003. godine uvrštena je u Uneskov registar „Pamćenje sveta“, kao dokumentarno nasleđe od izuzetnog značaja za celo čovečanstvo. Sto sedamdeset godina posle njegovog rođenja, naučnici i istoričari slažu se u jednom – svet u kome danas živimo teško je moguće zamisliti bez doprinosa Nikole Tesle. Od elektroenergetskih sistema i industrije do telekomunikacija i savremenih tehnologija, njegove ideje nastavljaju da oblikuju budućnost, potvrđujući da istinski veliki naučnici ne pripadaju samo jednom narodu ili jednom vremenu, već čitavom čovečanstvu. POGLEDAJTE ORIGINALNE TESLINE RUKOPISE, IZUME I LIČNE PREDMETE: Više od 160.000 dokumenata i hiljade eksponata danas možete videti potpuno besplatno Muzej Nikole Tesle je na svom sajtu najavio da će danas, 10. jula, na 170. rođendana Nikole Tesle (1856-1943) ulaz u ovu instituciju biti besplatan. Kako je navedeno, dok za individualne posete nije potrebna najava i rezervacije, to je potrebno uraditi za stručna vođenja koja će biti besplatna na pola sata prema rasporedu koji će biti objavljen na sajtu. Muzej Nikole Tesle u Beogradu je otvoren za javnost 20. oktobra 1955. godine, a 1957. je početak njegove muzeološke delatnosti, jer je tek tad, urnom koja je doneta u muzej, bila upotpunjena stalna postavka. Muzej jedini čuva originalnu i ličnu zaostavštinu Nikole Tesle i poseduje preko 160.000 originalnih dokumenata, preko 2.000 knjiga i časopisa, preko 1.200 istorijsko-tehničkih eksponata, preko 1.500 fotografija i staklenih fotoploča originalnih tehničkih predmeta, instrumenata i uređaja, kao i preko 1.000 planova i crteža. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
10 Jul 2026 rts,kurir |
