 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
14 Jun 2026 - rtv Dekarbonizacija mora da unapredi energetsku sigurnost 14 Jun 2026 - ekapija Rumunija se "u principu" slaže sa predloženom srpskom hidroelektranom Đerdap 3 14 Jun 2026 - insajder Da li smo spremni za nagli skok potrošnje? 12 Jun 2026 - politika Struja iz domaćih izvora zbog CBAM skuplja za 60 odsto 12 Jun 2026 - biznis Skladištenje električne energije postaje novo investiciono polje u Srbiji 12 Jun 2026 - N1 U selu kod Vranja meštani osnovali energetsku zadrugu 9 Jun 2026 - rts Uprkos CBAM taksi, investicije neće biti ugrožene
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5475 vesti Srbija 
|
14 Jun 2026 - insajder - Da li smo spremni za nagli skok potrošnje? “Štedite struju u kućama da bi pretekla za veštačku inteligenciju” - to je, pojednostavljeno, poruka koju je Evropska komisija poslala građanima, a sprema i zakon koji će olakšati štednju energije. Iz Brisela najavljuju da će do kraja godine predstaviti zakon koji bi trebalo da ubrza uvođenje pametnih brojila zasnovanih na veštačkoj inteligenciji. Kako tvrde, potrošačima bi to omogućio da lakše prate periode jeftinije električne energije. Sa razvojem tehnologije, data centara i veštačke inteligencije, potrošnja struje se u svetu drastično povećala, a to je tek početak. Već sada data centri čine 2,5 odsto potrošnje struje u Uniji, pokazuju podaci Evropske komisije, koja očekuje da će se potražnja više nego udvostručiti u naredne četiri godine. O tome hoće li biti dovoljno struje, za Insajder je govorio Aleksandar Bukva, menadžer ključnih klijenata za data centre "Šnajder Elektrika". Na pitanje da li je moguće da struje bude dovoljno tako što će građani štedeti, Bukva je rekao da štednja jeste bitna, ali da ona sama po sebi nije dovoljna. “Ona može da smanji pritisak na račune građana i na samu mrežu, pogotovo u satima kada je najveća potrošnja, u takozvanim pikovima. Ali, rast koji dolazi ne samo iz data centara i veštačke inteligencije - imamo rast koji dolazi i iz industrije, grejanja, transporta, pogotovo sa masovnijim korišćenjem i upotrebom električnih vozila - traži šira rešenja”, rekao je. Kako ističe, potrebno je da sagledamo širu sliku i da imamo rešenja ne samo na strani štednje, već i u kombinaciji određenih faktora - efikasnijih uređaja, objekata, pametnih brojila, automatizacije gde god je ona moguća. “Zatim, neophodna nam je dodatna proizvodnja električne energije, a dalje i modernizacija distributivne mreže koja će omogućiti tu veću količinu energije da se isporuči do samih potrošača. I, naravno, najnovija rešenja koja se odnose na skladištenje energije, poput nekih baterijskih sistema”, objasnio je Aleksandar Bukva. Koliko struje zaistra troše data centri? Kada je reč o količini struje koju koriste data centri i veštačka inteligencija, sagovornik Insajdera ističe da bi pre svega trebalo da shvatimo da data centar nije običan poslovni objekat, već da se on ponaša kao ogromni industrijski potrošač. “Mi ovde govorimo o ogromnim opterećenjima. Recimo, data centri u svetu se kreću oko 20 megavata, pa idu do 100 megavata. U Americi, koliko znam, se radi na projektima koji su 200, 300, 500 megavata potrošnje električne energije, što su izuzetno ogromne brojke. Kada pogledamo Srbiju, kod nas ubedljivo najveći data centar je kapaciteta 16 megavata”, rekao je. Da bi se stekla slika kolike su to količine, Bukva je naveo poređenje sa nekim prosečnim gradom od oko 50.000 ljudi navodeći da on troši otprilike 20-35 megavata prosečno. Postoji li paradoks koji se tiče štednje i veštačke inteligencije? Na pitanje da li je paradoks to što se štednja struje povećava upotrebom veštačke inteligencije koja troši više struje, Aleksandar Bukva napominje da to tako deluje, ali da u stvari nije. “Moramo da napravimo razliku između velikih AI trening modela. To su klasteri u data centru koji služe za obučavanje AI modela i oni su najveći potrošači električne energije, za razliku od primenjenih AI modela koji troše nekoliko puta manje električne energije”, ukazao je. "Srbija ima dobru osnovu, ali osnova njie spremna za nagli skok" Govoreći o situaciji u Srbiji, navodi da ne može da kaže da nas zaobilaze veštačka inteligencija i superkompjuteri, ali da može da kaže da nas negde usporavaju zato što ograničavaju dolazak investitora. “Trenutno, zbog uskog grla u vidu snabdevanja električnom energijom za velike data centre, koji su veliki potrošači, investitori data centara idu tamo gde ima najviše dostupne električne energije i izgrađenih privoda za njenu distribuciju do samih data centara. Vi sad, na primer, imate Bugarsku koja ima neiskorišćene kapacitete njihove nuklearne elektrane i dosta investitora ide u Bugarsku baš zato što će imati dovoljno električne energije na raspolaganju”, rekao je. Ukazuje da Srbija ima dobru osnovu, ali da ta osnova nije dovoljno spremna za nagli skok potrošnje koji donose veštačka inteligencija, data centri, električna vozila, i ostalo. “Naš sistem mora da se oslanja na termoelektrane i na hidroenergiju, što nije dovoljno za neki veći porast i stabilnost. Samim tim zavisi od uglja i od hidrološke snage, što nije dovoljno za neko povećanje. E sad, dobro je to što mi planiramo veći deo udela i investicije u obnovljive izvore energije, vetroparkove, solarne elektrane”, naveo je. Ukazuje i da nuklearna elektrana nije kratkoročno rešenje, već dugoročno, i da do nje ne možemo da dođemo brzo. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
14 Jun 2026 rtv |
