 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
15 Apr 2026 - danas Do 2035. godine oko sedam milijardi evra za ulaganja u elektroenergetiku 15 Apr 2026 - biznis Solarni balkonski paneli od 500 evra niču u Nemačkoj, kod nas ih koči regulativa 15 Apr 2026 - euronews Evropa uvela novu taksu, Srbija već trpi posledice 15 Apr 2026 - euronews Koje su uštede od solarnih panela, a kakva je situacija na terenu 15 Apr 2026 - telegraf Zašto je važno da štedimo struju? 9 Apr 2026 - rtv EDS automatizuje srednjenaponsku distributivnu mrežu 8 Apr 2026 - politika Srbija do 2032. može biti spremna za izgradnju nuklearne elektrane
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5439 vesti Srbija 
|
30 Mar 2026 - insajder - Put Srbije ka izgradnji nuklearnih elektrana Nuklearna groznica koja je zahvatila svet u poslednjih nekoliko godina – od velikih sila koje obnavljaju stare kapacitete do manjih zemalja koje po prvi put razmatraju ovu opciju – stigla je i do Srbije. Nakon 35 godina tokom kojih je moratorijum na razvoj nuklearne energije, faktički zamrzao svaku ozbiljniju raspravu o temi, država je krenula u konkretne pripreme za moguću izgradnju nuklearnih elektrana. Resorno ministarstvo ubrzano radi na projektu zajedno sa Elektroprivredom Francuske, jednom od najvećih nuklearnih kompanija na svetu, koja je nedavno objavila i Preliminarnu tehničku studije o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji. Međutim, postavlja se pitanje kako će taj nuklearni put Srbije izgledati, te da li su zadati vremenski rokovi mogući s obzirom na tako krupan poduhvat – posebno nakon tri decenije u kojima nije bilo ni kadrovskog ni institucionalnog razvoja. Pompezne najave da će Srbija do 2040. godine dobiti nuklearnu elektranu mogle bi ostati samo na obećanjima ukoliko se ne poštuju strogo regulisane procedure. Zbog toga je Elektroprivreda Francuske, kao partner Srbije u ovoj oblasti, koja je 2024. godine potpisala sporazum o saradnji, nedavno u Beogradu predstavila konkretne korake predviđene Preliminarnom tehničkom studijom o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji. Da se Srbija okreće ka nuklearnoj energiji potvrdila je i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović koja je sredinom marta bila gošća Nuklearnog samita u Parizu. Ona je navela da će Srbija do 2032. godine izabrati tehnologiju i započeti gradnju prve nuklearne elektrane koja bi trebalo da bude završena oko 2040. godine. "Planiramo da do 2032. godine izaberemo tehnologiju i započnemo izgradnju nuklearne elektrane kako bismo oko 2040. godine ili nešto kasnije mogli da imamo prvih 1.000 megavata integrisanih u našu mrežu", rekla je Đedović Handanović. U Studiji EDF-a predstavljene su tri faze razvoja nuklearnog programa, uz okvirni raspon trajanja i očekivane aktivnosti u svakoj od njih. Prva faza, koja obuhvata period od jedne do tri godine, fokusira se na pripremu i procenu mogućnosti za razvoj nuklearne energije, a glavni ciljevi kako je navedeno, uključuju formiranje nacionalnog stava i dugoročne strategije, izradu zakonodavnog i regulatornog okvira, kao i sprovođenje preliminarnih tehničkih studija, što podrazumeva procenu potencijalnih lokacija i kapaciteta nacionalne energetske mreže. Tek na kraju prve faze, vlada bi trebalo da donese odluku da li će Srbija zaista nastaviti nuklearni put ili će tu biti stavljena tačka. Druga faza nuklearnog programa u Srbiji predviđa period od druge do sedme godine i fokusira se na detaljnu procenu potencijalnih lokacija, sprovođenje studija izvodljivosti i razvoj strukture upravljanja programom. Tek treća faza obuhvata izgradnju i puštanje u rad nuklearnih objekata, uz naglasak na usklađenost sa bezbednosnim i operativnim standardima. „S obzirom na trenutne okolnosti u Srbiji, nekoliko ključnih zadataka u okviru nuklearne mape puta bi trebalo smatrati prioritetima za hitno postupanje. Do danas nije doneta nikakva formalna odluka u vezi sa primenom nuklearne energije u Srbiji. Iako je izmenama zakona o nuklearnoj energiji ukinuta zakonska zabrana o razvoju nuklearne energije, Srbiji i dalje nedostaje sveobuhvatan pravni okvir, nadležna regulatorna tela i neophodna tehnička stručnost za sprovođenje projekta nuklearne elektrane“, piše u Studiji. Ceo dokument poverljiv, dostupan samo sažetak Ipak iako se u studiji insistira na transparentnosti i otvorenosti prema građanima, uz naglasak da je to jedini put ka uspehu takvog projekta, javnosti je dostupan samo njen sažetak i to zbog, kako EDF navodi, zaštite primenjene metodologije. Ministarstvo rudarstva i energetike u odgovoru za Insajder navodi da je studija je označena kao poverljiva, jer se delovi studije smatraju „intelektualnim vlasništvom francuske kompanije EDF, a posebno elementi koji se odnose na metodologiju izrade studije“. „Svi relevantni delovi studije koji se odnose na sve tri faze razvoja nuklearnog programa su sadržani u javno dostupnoj verziji na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike“, piše u odgovoru. Predsednica Srpskog nuklearnog društva i vanredna profesorka na Elektrotehničkom fakultetu Koviljka Stanković pojašnjava za Insajder da studija, suštinski, uopšte „nije namenjena ni za javnost, ni za stručnu javnost“. „U pitanju je studija koja je urađena za državne organe i za donosioce odluka. S obzirom da oni nisu upućeni u oblast i da je bilo potrebno da znaju koji su to koraci, odnosno mapa puta za nuklearnu energetiku, onda je naručena ta studija i sve ono što piše, u smislu neke mape puta, to su poznate stvari. To su sve smernice Međunarodne agencije za atomsku energiju, a mi svi koji smo u toj oblasti, to jako dobro znamo, za razliku od naših donosioca odluka koji to ne znaju“, kaže ona. Dodaje da u tome nema ničeg skrivenog, te da se može govoriti o „nultoj studiji“, jer Srbiju, kako navodi, očekuje još desetak sličnih analiza pre nego što se, na kraju prve faze, donese odluka o tome da li je nuklearna energija u interesu Srbije. Da je transparentnost i komunikacija ključna stavka na nuklearnom putu, smatra i naučni novinar Slobodan Bubnjević. Dodaje da je vrlo važno imati „jedan sveopšti dijalog“ gde bi, kako kaže, sve frakcije, političke opcije i svi elementi društva izneli svoje mišljenje. „Realno kad se pogledaju svi rizici, zapravo je možda i najveći upravo taj da mi uđemo u takav projekat, a da, zbog nedovoljno transparentne komunikacije, nedovoljno jasnih objašnjenja šta se planira, šta se radi, nedovoljnog oslanjanja na domaću ekspertizu i tu vrstu bezbednosti, mi se nađemo u situaciji da, da se x godina od sada, nešto u šta smo ulagali da se od toga prosto odustane, kao što se od mnogih projekata odustajalo. Tako da u tom smislu, nužno je upravo zbog, zbog ostvarljivosti takvih ideja da se što pre razgovara sa građanima a ne čini se da je tome poklonjena dovoljna pažnja u datom političkom trenutku“, rekao je Bubnjević ranije za Insajder. Umesto rokova, konkretni koraci Iako su predstavnici vlasti dali jasne i konkretne godine kada očekuju da sve bude gotovo, sagovornici Insajdera smatraju da se ne treba čvrsto držati zadatih rokova, već fokus prebaciti na ispunjavanje svih strogo propisanih obaveza i koraka. „Petnaestak godina je minimalno vreme koje je potrebno da bismo mi zaista razvili operativne kadrove“, kaže naučni novinar Slobodan Bubnjević. Dodaje i da reč o egzistencijalnim pitanjima i tehnologijama koje se ne mogu napraviti za pet ili deset godina. „Ta tehnologija koja će se potom eksploatisati 40 godina, koliko je životni vek reaktora, i najčešće, pošto obično dobiju produženje još dodatnih 20, znači da ono što se sad bude odlučilo imaće efekat na samom kraju 21. veka, za neke generacije koje se još uvek čak nisu ni rodile. Tako da u tom smislu odluka je vrlo ozbiljna i ne može se zapravo doneti tako što će dekretom jedna politička opcija da, da odigra neku svoju kombinaciju kako to naše vlasti često rade“, kaže Bubnjević. Dodaje i da to znači da država ne sme da gubi vreme, već da mora „odmah da krene u Fazu jedan, da bi sve to moglo dovesti do rezultata“. Predsednica Srpskog nuklearnog društva Koviljka Stanković objašnjava za Insajder da faze ne moraju striktno da traju koliko je propisano u studijama. „To sve zavisi od nas koliko će da traje. Kad završimo sve te preliminarne studije, od njih se pravi jedan integrisani izveštaj i taj izveštaj u stvari predstavlja nešto što treba ili ne treba da bude usvojeno. Ako usvojimo onda idemo dalje u drugu fazu. A možemo i da ne usvojimo taj integrisani izveštaj i kažemo nećemo. Koliko će da traje ta naša prva faza i koliko ćemo da pravimo na kraju taj integrisani izveštaj, to sve zavisi od nas“, pojašnjava ona. „Imamo nula reaktorskih inženjera“ Važna stavka u celom procesu jeste trenutno nepostojeći kadrovi u Srbiji koji bi mogli da upravljaju nuklearnim elektranama. Naučni novinar Slobodan Bubnjević ocenio je da je upravo to najveći izazov za eventualni razvoj nuklearnog programa u Srbiji. Kao krivca vidi dugogodišnji moratorijum, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih objekata koji je donet još osamdesetih godina prošlog veka. „Mi imamo nula reaktorskih inženjera i to je nešto sa čim nijedno društvo ne bi smelo da se upusti u tako rizičan, iako koristan, projekat kao što je izgradnja nuklearne elektrane“, rekao je Bubnjević. Dodao je da iako se u ranijim političkim izjavama često preskakalo rešavanje kadrovskog pitanja, u novijim najavama vidi spremnost za saradnju sa stranim partnerima na jačanju kapaciteta. „Najave za koje ćemo videti da li će obistiniti da bi Srbija mogla da učestvuje u mađarskom projektu Pakš, i da učestvuje jednim delom kao zapravo investitor i partner u nuklearnoj elektrani koja je u Mađarskoj, to bi moglo dosta, pored tog energetskog i ekonomskog aspekta, da dovede do toga da naši kadrovi u saradnji sa zemljom koja već ima to iskustvo, dobiju neko dodatno znanje i dodatno iskustvo“, dodaje on. Prema preliminarnoj studiji razvoja nuklearne energije рjačanje ljudskih resursa kroz razvoj obrazovnih i stručnih programa, uz saradnju sa međunarodnim institucijama i iskusnim operatorima nuklearnih elektrana spada u Fazu dva. U dokumentu se navodi da je razvoj kadrovskih kapaciteta jedan od ključnih preduslova za ulazak u nuklearni program, zbog čega se planira pokretanje mera koje bi obezbedile obuku i usavršavanje stručnjaka u ovoj oblasti. Gde bi mogle da se izgrade elektrane? Studija tačno propisuje i šta su potrebni parametri za lokaciju, koja u ovom slučaju nije samo tehničko i geološko pitanje, već i pitanje bezbednosti, infrastrukture, vodnih resursa, gustine naseljenosti i, ne manje važno, prihvatanje lokalne zajednice. Svaka potencijalna lokacija moraće da ispuni stroge međunarodne standarde - od seizmičke stabilnosti i dostupnosti rashladne vode do udaljenosti od naseljenih mesta i mogućnosti evakuacije. Prema preliminarnoj studiji, izbor lokacije za eventualnu izgradnju nuklearne elektrane u Srbiji zasnivaće se na više ključnih kriterijuma, među kojima su bezbednost, dostupnost resursa i infrastrukturna povezanost. Među najvažnijim faktorima ističu se geološke karakteristike, odnosno stabilnost terena i otpornost na seizmičke i druge ekološke rizike. Dodaje se i da poseban značaj ima i kapacitet hlađenja, zbog čega se razmatra blizina pouzdanih izvora vode neophodnih za rad elektrane. Važan krijterijum je i, kako se navodi, prisustvo industrijskih postrojenja u okolini, gustina naseljenosti i potencijalni spoljni rizici, kao i mogućnost integracije u elektroenergetsku mrežu i dostupnost transportne infrastrukture za izgradnju i održavanje postrojenja. Ministarstvo energetike u odgovoru za Insajder navodi da trenutno razmatraju isključivo preliminarne lokacije, i to na osnovu postojećih geoloških karata, kako bi se identifikovale šire teritorijalne zone pogodne za dalju analizu. Kako navode, precizno određivanje i izbor konkretnih lokacija biće sprovedeni tek u drugoj fazi, nakon izbora tipa nuklearnog reaktora i u skladu sa smernicama Međunarodne agencije za atomsku energiju. Ministarstvo ističe da će u ovoj fazi biti korišćeni i podaci iz ranijih istraživanja sprovođenih u bivšoj Jugoslaviji, u meri u kojoj su dostupni. Predsednica Srpskog nuklearnog društva Koviljka Stanković kaže da je sveukupno prerano da se govori o mogućim lokacijama. „Pitanje ovoga trenutka je da javnost shvati koje su prednosti nuklearne energije. To je ovaj trenutak, a o lokacijama je vrlo rano pričati. Mi imamo neke lokacije koje su rađene u starom jugoslovenskom nuklearnom programu, ali te lokacije više nisu predmet sadašnjih studija, zato što je prošlo 40 godina i više od kako je to rađeno, tako da praktično sve što se bude radilo sada mora da se radi ispočetka“, navela je Stanković. U senci Černobiljske katastrofe Predsednica Srpskog nuklearnog društva, Koviljka Stanković, upozorava da javnost u Srbiji i dalje gaji zastarele stavove o nuklearnoj energiji. „Mi smo u Srbiji, nažalost, ostali mentalitetom iz vremena Černobilja. Od tada je prošlo 40 godina, a tehnologija je napredovala ogromno. Ako pogledate automobile - onaj od pre 40 godina i današnji, sve vam je jasno. Isto važi i za nuklearnu industriju, samo što to još ne vidimo“, rekla je Stanković. Ona je podsetila da se na kraju prve faze nuklearnog programa u svakoj zemlji sprovodi međunarodna stručna misija INIR, koju vodi Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA). „Oni pregledaju preliminarne studije, proveravaju zaključke i daju preporuke šta treba dopuniti ili ispraviti. To je standardna praksa, ništa se ovde ne može uraditi bez međunarodnog nadzora“, naglasila je Stanković. Prema njenim rečima, nuklearna industrija je strogo regulisana međunarodnim pravilima i Srbija u ovom segmentu nema prostora za delovanje „na svoju ruku“. „Ništa ovde ne može da se uradi bez međunarodnog nadzora. Ovo je oblast koja je potpuno regulisana i nema mnogo prostora za slobodu“, zaključila je Stanković. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
8 Apr 2026 politika |
