 ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
  |  |
 |
| VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
31 Jan 2026 - telegraf Elektrane na gas, solar i vetar u fokusu energetske tranzicije 31 Jan 2026 - insajder EPS uložio 18,8 milijardi dinara u rudarstvo, realizacija investicija 100 odsto 31 Jan 2026 - euronews Tri ključna koraka koja moraju da se preduzmu 31 Jan 2026 - blic Turski Fortis Energy dobio dozvolu za gradnju 36 MWh baterijskog sistema 28 Jan 2026 - danas Novi prozjumeri do kraja godine po starom „neto-merenju“ 26 Jan 2026 - N1 U Srbiji kapaciteti solarne i vetroenergije premašili jedan gigavat 25 Jan 2026 - kurir Srbija dobija gasnu elektranu
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5377 vesti Srbija 
|
19 Okt 2025 - 021 - Moglo bi papreno da košta privredu Od sledeće godine za Srbiju stupa na snagu finansijski mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika (Carbon Border Adjustment Mechanism - CBAM), još jedan namet za deo srpske privrede i to onaj koji smo smatrali uspešnijim, piše Nova ekonomija. Prema izveštaju Fiskalnog saveta, prvi na udaru će biti EPS, nakon čega će se pod udarom lančano naći i ostale grane. Ovo bi moglo papreno da košta privredu, ali i ekonomiju cele države. Deo izvoza Srbije biće od 2026. izložen dodatnim troškovima na tržištu Evropske unije usled primene novih klimatskih propisa. Skoro dve trećine izvoza Srbije plasira se u članice EU, a ako se na to dodaju i povezana tržišta (zemlje Balkana u pristupnom procesu, zona slobodne trgovine – EFTA), taj udeo dostiže blizu 80 odsto, stoji u analizi Saveta. Za Srbiju to znači da će određenim izvoznim proizvodima iz energetski intenzivnih industrija - aluminijum, gvožđe i čelik, cement, đubriva, vodonik i električna energija - za ulazak na tržište EU biti potreban dokaz o emisijama ugljen-dioksida tokom proizvodnje, uz plaćanje odgovarajuće naknade za emitovane gasove, usklađene s evropskom cenom ugljenika, objašnjavaju ekonomisti Saveta. "Uvođenje CBAM-a, na način koji trenutno predviđa EU, znatno bi otežalo poslovanje EPS-a, dok ostali sektori imaju veći prostor za prilagođavanje. Prevedeno u konkretne cene, izvoz megavatsata električne energije iz Srbije u EU dobio bi dodatni trošak od oko 60 evra zbog izuzetno velike emisije ugljenika u njegovoj proizvodnji. Budući da je trenutna prosečna cena električne energije koju izvozi EPS nešto iznad 100 evra/MWh, jasno je da bi ovoliki namet po MWh ugrozio konkurentnost EPS-a na tržištu EU i znatno otežao poslovanje ove kompanije", računica je Fiskalnog saveta. Privreda Srbije u procesu proizvodnje sistematski emituje znatno više ugljenika po jedinici proizvoda nego zemlje Unije, a kako iz Saveta kažu, važan razlog za to leži u politikama koje su prethodnih decenija sprovođene (ili su izostajale). Prema primeru ekonomista iz Saveta, od 2010. do 2023. emisije zemalja Centralne i Istočne Evrope (CIE) smanjene su za oko 20 odsto, a u Srbiji za svega 3-4 odsto. "Posebno važan izvor problema je EPS koji električnu energiju i dalje proizvodi uglavnom iz lignita, emitujući velike količine CO₂ (uz širok spektar pratećih zagađujućih materija). To ne opterećuje samo proizvodnju EPS-a velikim karbonskim otiskom već i čitavog niza domaćih kompanija koje koriste ovu električnu energiju u proizvodnji. Fiskalni savet je još u svojoj studiji o EPS-u iz 2019. ukazivao da se nad ovim preduzećem u dugom roku nadvija pretnja uvođenja EU taksi. Međutim, umesto intenzivnijih ulaganja u razvoj i energetsku tranziciju, EPS je unazadio poslovanje, što je kulminiralo kolapsom proizvodnje krajem 2021. godine", kaže Fiskalni savet. Postoje dve opcije sa kojima se situacija dodatno komplikuje, ali u zavisnosti od toga šta Srbija bude odlučila trošak za EPS bi u skupljoj vrijanti (sa definisanim uslovima za neplaćanje CBAM za ceo sektor) bio tri milijardi evra godišnje ili ukoliko se prihvati CBAM ovakav kakav je EPS bi koštalo oko 200-300 miliona evra godišnje. Pored ogromnih finansijskih sredstava, kako napominju iz Fiskalnog saveta, izazov za sprovođenje energetske tranzicije su i sistemski problemi države u sprovođenju kapitalnih investicija. Ovo telo se i godinama unazad bavilo pitanjima vezanim za javne investicione radove i problemima u vezi probijanja rokova, kvaliteta radova i mnogih drugih. Kako poručuju, isti sistemski problemi se pojavljuju u svim javnim energetskim investicijama, barem onim većim, koje je Savet i analizirao. Uzet je uzorak od deset najvažnijih planiranih energetskih projekata države ukupne vrednosti preko 7,5 milijardi evra, a analiza je pokazala "brojne teškoće". "Kod većine projekata uočena su značajna odlaganja u izradi prostorne i tehničke dokumentacije, nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedovoljna predinvesticiona priprema, što lančano dovodi do probijanja rokova u svim narednim fazama. Dodatno, primetan je i rast troškova pojedinih velikih projekata: projektovana cena izgradnje reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 uvećana je sa 1,4 na 2,6 milijardi evra (skok od preko 85 odsto), izgradnje samobalansiranih solarnih elektrana sa 1,4 na 1,7 milijardi evra (rast preko 21 odsto), a RHE Bistrica sa 835 na 962 miliona evra (rast preko 15 odsto). Ove korekcije posledica su, između ostalog, nepotpune projektne dokumentacije i naknadnih izmena tehničkih rešenja", računica je Saveta. Iz Saveta su stava da sve da se novac i obezbedi na vreme, "ograničeni institucionalni i kadrovski kapaciteti države predstavljaju trajno usko grlo“ koje će otežati brzu i efikasnu implementaciju planiranih projekata i energetsku tranziciju Srbije. Ipak, verovatno najvažniji činilac koji će uticati na uspešnu realizaciju ovih projekata je spremnost Vlade da ih prihvati kao prioritetne (u poređenju s izgradnjom sportskih objekata, nabavkom naoružanja i drugo)", zaključuju ekonomisti Saveta. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
31 Jan 2026 telegraf |
