ЕЕ: Зашто је добро студирати енергетику?
Електротехника је данас врло перспективна област. Много је ралога за то. Сведоци смо да се у свету и код нас све више користе обновљиви извори са намером да се замене електране на фосилна и нуклеарна горива како би се смањила све већа загађеност животне средине. Задатак инжењера електротехнике је да омогуће што ефикасније уклапање нових електране у систем како би крајњи потрошачи имали сигурно и квалитетно напајање. Поред тога развој паметних мрежа омогућиће да крајњи потрошачи узму активну улогу у процесу напајања електричном енергијом. У таквим околнистима за инжењере електротехнике је изазов да технологије из других области као што су информатика, телекомуникације, електроника примене у решавању реалних проблема из енергетике.
Инвестиције у енергетику свуда у свету су јако велике. Пројекти из енергетике су често стратешки пројекти иза који стоји држава. Просто енергетика је област без које не може да фунционише наша цивилизација. Енергетика омогућава конфор без кога се не може замислити живот који познајемо. На инжењерима је задатак да енергетика и даље буде једна од најважнијих полуга у развоју цивилизације. Ово су само неки од разлога зашто је добро студирати енергетику.
ЕЕ: Шта је то што препоручује Ваш факултет за студирање енергетике?
Електротехнички факултет има дугу традицију наставе из енергетике. Факултет прати светске трендове тако да последњих година студенти могу да прате наставу везану за обновљиве изворе енергије, паметне мреже, тржиште електричне енергије,... На факултету предају наставници који поред квалитетног рада у настави имају значајне научне резултате. Ти научни резултате су публиковани у многим реномираним часописима из области енергетике.
ЕЕ: Колико су практични проблеми заступљени у току студирања на енергетици?
Многи предмети поред базичних знања нуде и практична знања која ће будућим инжењерима омогућити да решавају реалне проблеме с којима ће се сретати у пракси.
ЕЕ: Да ли је тешко завршити енергетику?
Електротехнички факултет сам по себи није лак. Захтева константан рад ако студент жели да факултет заврши у року. Енергетика по мени није ни тешка а ни лака. Ток студија и ефикасност студирања највише зависе од самог студента. Његовог односа према обавезама, његове жеље да студира енергетику, циља који је себи зацртао. Ако студент има јасан циљ онда се сви проблеми и обавезе лако решавају. Поред тога, наставници на енергетици су увек спремни да помогну студентима како би лакше савладали наставне јединице.
ЕЕ: Каква је перспектива колега које заврше енергетику?
Инжењери енергетике по питању посла имају велики број могућности. Неки од послова су:
- Управљање електроенергетским системом
- Планирање рада електроенергетског система,
- Разни послови пројектовање (ветропаркови, соларне електране, трансформаторске станице, преносни водови и каблови, електричне инсталације, расвета, итд.)
- Извођење радова након пројектовања
- Послови везани за тржиште електричне енергије
- Рад на Електротехничком факултету
- Рад у научним институтима (Институт Никола Тесла, Институт Пупин),...
Инжењери енергетике могу да се запосле како у великим домаћим компанијама тако и у све већем броју страних компанија које су препознале квалитет наших инжењера и које су отвориле своје филијале у нашој земљи.
Инжењери енергетике који долазе са нашег факултета лако налазе посао и другим земљама у свету.
Проф. др. Миомир Костић (2010): Поред класичних дисциплина област електроенергетике обрађује и енергетску ефикасност и обновљиве изворе електричне енергије. Ово је област у којој ће инвестиције у наредних неколико година у Србији бити веће од 10 милијарди евра, што значи да незапослених стручњака овог профила неће бити. Последњих неколико година квалитет наставе на Енергетском одсеку Електротехничког факултета у Београду веома је побољшан, што је резултовало значајним повећањем ефикасности студирања.
Проф. др. Иван Шкокљев (2010): Дерегулација и нови профили струке у електропривреди
Електроенергетика је сектор енергетике задужен за производњу, пренос, дистрибуцију и испоруку електричне енергије потрошачима. Електропривреда је привредна област националне економије која се остварује учешћем електроенергетике. Електропривреда је дужна да стално обезбеђује адекватну количину и квалитет електричне енергије потрошачима. Без електропривреде не би било струје, како се то каже. Постојање електричне енергије ипак, сви узимају здраво за готово. Међутим, да би електричне енергије уопште било, држава и друштво деценијама улажу огромне напоре и средства. Електропривреда (држава) је и власник целокупног техничко-економског система који се назива електроенергетски систем. То је сложен, у мрежу повезани систем, који се састоји од електрана, преносних и дистрибутивних водова, трансформатора, опреме и потрошача.
Процес реорганизације и реструктуирања, односно дерегулације електроенергетског сектора и формирања либерализованог, отвореног тржишта електричне енергије у земљама ЕУ започео је усвајањем “Директиве 96/92/ЕК о унутрашњем тржишту електричне енергије у ЕУ” Европске комисије, крајем 1996. године. Њена примена почела је 19. фебруара 1999. Директива је значајан документ за Србију и Балкан јер обезбеђује правни оквир за остваривање два основна циља енергетске политике ЕУ: стварање јединственог либерализованог тржишта електричне енергије и „демонополизацију“ националних електропривреда. Један од циљева је и налажење мере између увођења конкуренције и обавезе јавног снабдевања електричном енергијом. Овај процес би требало да омогући слободно, ново инвестирање у области која је била „природни монопол“ државе, затим ослобађање државног буџета за корисније инвестиције (здравство, на пр.), подизање општег друштвеног благостања (повећање профита и купаца и продаваца), прегледније рачуне за струју, итд.
У процесу дерегулације електропривреде, са појавом берзе и трговине струјом, јављају се и бројни нови учесници, непознати до сада: независни произвођачи, трговци, брокери, квалификовани потрошачи, снабдевачи, оператори преносних и дистрибутивних система, оператори тржишта и други. Из свих области технике и економије хрле кадрови да се обуче да раде у новој струци. Научна и стручна јавност слаже се да се у случају дерегулације електроенергетских система ради о новој парадигми. Парадигме се релативно ретко јављају у науци о електроенергетским системима. Шта је парадигма? То је крупна промена, нови правац. Када се нова парадигма појави, она својом идејном снагом привуче велики број истраживача из блиских области. Млади сада могу да изучавају и истражују у новим областима енергетике као што су обновљиви извори, алгоритми за рад тржишта електричне енергије, уређаји за усмерени пренос и одржавање квалитета електричне енергије, паметне мреже и др. У свим областима постоји повећано интересовање за укључивање младих, што подразумева путовања, специјализације и стипендирање. Енергетске кризе које се периодично јављају и које прете да угрозе цивилизацију какву познајемо, стимулисале су у прошлости науку о електроенергетским системима (на пр. чувени институт за електроенергетику ЕПРИ у САД формиран је после нафтне кризе седамдесетих). То је зато што је електрична енергија најплеменитији вид енергије који се лако трансформише у све остале облике корисне енергије (механичка, хемијска, топлотна, светлост), а лако се и преноси. Сектор саобраћаја и индустрија возила уводе, на пример, електрични ауто у комерцијалну употребу у развијеним земљама да би се предупредио колапс. Ради се, наиме, о предвиђању скорог дефинитивниог колапса масовне употребе нафте (тзв. „Peak Oil“ ). Ако је са двадесетим веком почела електрификација и аутомобилски саобраћај какве данас знамо, почетак двадесет првог века означава квалитетну трансформацију оба сектора, чији се прогрес само да наслутити.
