elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





16 Avg 2021 - 021 - Hoće li električni automobili uništiti naftnu industriju?

Snažno ubrzana prodaja električnih automobila širom sveta veliko je iskušenje pred kojim se nalazi naftna industrija. Međutim, budućnost ove privredne grane mnogo više zavisi od eventualnih promena pogona u pomorskom i vazdušnom saobraćaju, te od uspeha naftaša u etabliranju kao proizvođača struje.

Tokom pandemije došlo je do snažnog uvećanja prodaje električnih automobila. Lane je širom sveta prodato čak 2.141.000 modernih četvorotočkaša, samo je "Tesla", vodeći globalni proizvođač, plasirao blizu pola miliona automobila na struju.

Tek za nijansu manje uspešni su i kineski "SAIC", grupacija oko "Folksvagena", te udruženi "Reno", "Nisan" i "Micubiši".

Brže nego što se očekivalo

U Norveškoj, gde država izdašno subvencioniše transformaciju, prošle godine je 54 odsto od svih automobila bilo na električni pogon. Unutar Evropske unije 15 odsto od svih prodatih vozila je na struju, što je uvećanje za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Proces napuštanja pogona na fosilna goriva je mnogo vidljiviji u zemljama sa visokim standardom poput Švedske, Holandije ili Finske, dok u deset najsiromašnijih država Unije broj kupljenih e-automobila ne premašuje tri odsto svih novih vozila. U Hrvatskoj je "modernizacija" najsporija, tek svaki stoti prodati automobil je na struju.

Izvesno je da će promena biti mnogo brža nego što se do pre godinu i po dana računalo. Vodeće globalne auto kompanije su se iskoristile aktuelnom pričom o potrebi za što usklađenijim životom sa prirodom i podstakli su transformaciju. Takođe, i mnogi gradovi su delimično ili u celosti zabranili vožnju automobilima na fosilna goriva, a većina je, poput Štutgarta, vozačima ostavila rok (od tri do sedam godina) za prilagođavanje.

Najveće promena posle pronalaska parne mašine

Narednih godina čini se da će elektrifikacija automobila biti još izraženija, bar u razvijenijim delovima sveta. Tako je Evropska komisija predložila da se od 2035. na ovom području prodaju samo električna vozila, što bi trebalo da desetak godina kasnije dovede do iščezavanja zagađivanja vazduha iz auspuha automobila.

Može se reći da je Brisel, zapravo, samo sledio praksu koju slede svi vodeći proizvođači, redom najavljujuću skori prekid proizvodnje vozila sa motorom na unutrašnje sagorevanje. Poslednji je to učinio "Folksvagen", najavivši prekid za 2034. Godinu.

Reč je o krupnoj promeni, ništa manje nego o najvećoj tehnološkoj revoluciji nakon pronalska parne mašine. Smatra se da će promena biti jak udar na naftnu industriju. Da po naftaše nevolja bude i veća, prelaz na električni pogon je sve intezivniji i kod autobusa. Tako je u Danskoj elektrifikovano 78 odsto gradskih autobusa, a tek za nijansu je manje e-buseva u Holandiji i Švedskoj. Očito je da strujni pogon zamenjuje sve druge.

Korigovanje delatnosti

Naravno da će naftne kompanije biti na ispitu. Mnoge polako menjaju, bolje kazano koriguju, delatnost. Tako je nekada vodeći "Šel" najavio da prodaje osam od 14 rafinerija. Ruski gasni i naftni giganti su još pre desetak godina, uporedo izvozu derivata, počeli da razvijaju proizvodnju električne energije, planirajući da ono što će izgubiti kada dođe vreme elektrifikacije nadoknaditi prodajom struje. Ipak, prelaz na e-automobile biće ozbiljan udarac na naftnu industriju, ujedno i ispit provere za proces daljeg oslobađanja od fosilnih goriva.

Na drumski saobraćaj otpada tek desetak odsto prerađene nafte. Mnogo veći potrošači su pomorski i vazdušni saobraćaj, a tu, za sada, promene nisu aktuelne. Takođe, ni kamionski saobraćaj za sada ne planira transformaciju. Ipak, broj potencijalnih konzumenata naftnih prerađevina se smanjuje, a tendecija umanjenja i dalje se intezivira.

Struja dominira

Struja postaje bezmalo jedina forma energije kojom će se čovek koristiti. Stoga će se mnogo toga dešavati upravo u proizvodnji i distribuciji električne energije. Kako će se ona energija kojom smo se do sada koristili upotrebom naftnih goriva ubuduće da se nadomešćava elektičnom energijom, jasno je da će se jako uvećavati proizvodnja struje.

"Zeleni" su puni nade da će pomoću vetroturbina i solarnih panela doći do potrebnih količina energije. Međutim, posmatrano pojedinačno, to su suviše sitni proizvođači i proizvode skupu struju. Nemačka, lider u proizvodnji solarne i eolske energije, u poslednje vreme se vraća uglju, dok Kina, Rusija, Egipat, Japan, Francuska, Češka, Švedska dosta očekuju od nuklearne energije.
Naftni giganti su intenzivirali proizvodnju struje pomoću gasnih elektrana i tek će budućnost pokazati koji koncept će biti nadmoćan ili će, možda, doći do miksa većeg broja različitih izvora električne energije.

Drugi problem za razmah elektrifikacije je litijumska baterija. Direktni davalac energije vozilu. Suviše je malog kapaciteta za jake motore, pri čemu je i rok trajanja jednog punjenja baterije kratak. Ponekad do nefunkcinalnosti. Uz to, samo punjenje baterije traje veoma dugo, takođe do nefunkcionalnosti. Jeste da se, što se tiče potreba automobila i kombija, kapaciteti baterije udvostručuju svakih pet-šest godina, ipak sve to je premalo za snažnije motore.

Nove prerade

Treći problem koji postavlja širenje elektrifikacije je distribucija električne energije, odnosno mreža punionica za električne baterije. Čini se da je transformacija postojećih benzinskih pumpi rešenje koje se najčešće primenjuje. Upravo ovaj momenat daje nade da će naftne kompanije uspeti da svoju maloprodajnu mrežu, segment koji je elektrifikacijom najviše na udaru, prilagode novim potrebama.

Na očigledan pad upotrebe naftnih prerađevina kao goriva rafinerije su reagovale i preorijentacijom na petrohemijske prerade nafte. Poslednjih godina naglo se pojavljuju nove prerade, novi materijali nastali preradom nafte i gasa. Podsetimo, bezmalo 90 odsto onoga čime se čovek koristi u svakodnevnom životu ima u sebi naftnu komponentu.

Izgleda kao spas za naftaše. Ipak, ukoliko žele da zadrže snažnu poziciju na tržištu, naftne kompanije moraju ozbiljno da shvate proces napuštanja fosilnih goriva i da se prilagođavaju novim okonostima. Neće biti lako i svakako će svi, ponajviše baš naftni giganti, morati mnogo toga da inoviraju kako bi izdržali snažan udarac.



VESTI SRBIJA BALKAN

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezane vesti SVET :

22 Nov 2021 b92
Električni automobili zimi troše čak 25 odsto više struje
17 Nov 2021 rts
Da li je korišćenje vodonika kao goriva najbezbolniji način za postizanje ugljenične neutralnosti
3 Nov 2021 telegraf
Da li je auto koji je pre više od 100 godina motorizovao svet mogao da bude električan?
27 Okt 2021 autoblog
Da li struja može da vas udari dok punite električni automobil?
13 Sep 2021 autoblog
Koliko struje gubi električni automobil u saobraćajnoj gužvi?!
6 Sep 2021 nova
U Kini značajno pale cene električnih automobila
16 Avg 2021 021
Hoće li električni automobili uništiti naftnu industriju?
16 Avg 2021 dw
Natrijum postaje ozbiljna konkurencija litijumu
13 Avg 2021 politika
Bum „zelenih” automobila


Web Analytics