elektroenergetika
ELEKTROENERGETIKA
VESTI

FIRME
BAZA EE

EE BLOG
DOGAĐAJI

FAKULTETI
KNJIGE

ČASOPISI
POSLOVI

LINKOVI
SISTEMI

ISTORIJAT





19 Maj 2021 - rtv - Rampa za fosilna goriva odmah ako želimo nultu emisiju 2050.

Investitori treba odmah da obustave finansiranje novih projekata u oblasti istraživanja i proizvodnje nafte, gasa i uglja ako svet želi da postigne neto nultu emisiju štetnih gasova do sredine veka, saopštila je danas Međunarodna agencija za energetiku (IEA).

U do sada najoštrijem upozorenju o potrebi drastičnog smanjenja fosilnih goriva, IEA je takođe apelovala da se ne prodaju novi automobili s unutrašnjim sagorevanjem posle 2035. godine i da se globalna ulaganja u zelenu energiju više nego udvostruče sa 2,0 biliona dolara godišnje na 5,0 biliona dolara, prenosi Gardijan.

To ne bi bio ekonomski teret, kako tvrde neki, već neto korist za ekonomiju, navodi se u studiji.

„Ako su vlade ozbiljne u vezi s klimatskom krizom, od sada, od ove godine, ne sme više biti novih ulaganja u naftu, gas i ugalj”, kaže Fatih Birol, glavni izvršni direktor IEA i jedan od najistaknutijih svetskih ekonomista za energiju za Gardijan.

Dodaje da sve više zemalja dostavlja planove o obavezama za postizanje neto nulte emisije, što je vrlo dobro, ali da uočava "ogroman i rastući jaz između retorike (država) i stvarnosti”.

„Naš izveštaj nikome ništa ne zabranjuje. Ako vlade planiraju investicije, to je na njima. Ali ako se obavežu na neto nultu emisiju, trebalo bi da sagledaju šta to podrazumeva“, ističe Birol.

Prošlog meseca, IEA je upozorila da će emisije zabeležiti drugi najveći rast uglavnom zbog ponovnog oživljavanja korišćenja uglja nakon prošlogodišnjih korona blokada.

Obećanja koja su dale vlade uoči samita UN o klimatskim promenama COP26, koji će se održati u Glazgovu ovog novembra, takođe su neadekvatna i treba ih ojačati ako svet želi da ograniči rast temperature na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na nivo pre industrijske revolucije, smatra Birol.

Ta granica je glavni cilj Pariskog sporazuma iz 2015. godine i zahteva da se emisija gasova sa efektom staklene bašte prepolovi već ove decenije, a naučnici predviđaju da bi bilo kakvo prekoračenje te granice rezultiralo klimatskom katastrofom sa zastaršujućim posledicama.

Prema izveštaju IEA, mere za ostvarenje nulte emisije stvorile bi 30 miliona novih radnih mesta i povećale globalni rast BDP-a za 0,4 procentna poena godišnje.

Birol navodi u tom kontekstu da će u sektorima, poput uglja, biti izgubljeno oko pet miliona radnih mesta, ali da bi vlade mogle da učine mnogo toga da olakšaju tranziciju.

Ukazuje, takođe, da je tehnologija koja omogućava da se prepolovi emisija do 2030. već dostupna i da treba da se uvodi još brže.

„Ove tehnologije su već izmišljene, ali još uvek nisu u punoj primeni. Inovacije su ključne, a tehnologije su tu s nama", kaže on. Ključne nove tehnologije u razvoju su: savremene baterije, posebno za električna vozila, zatim vodonik i "hvatanje" ugljenika.

One su neophodne jer je naročito teško dekarbonizovati neke sektore, poput proizvodnje čelika i cementa, vazduhoplovstva i brodarstva, kao i one koji koriste teška drumska vozila.

Birol veruje da bi većina preostalog dela svetske ekonomije mogla da bude dekarbonizovana upotrebom tehnologija koje su već široko rasprostranjene, kao što su vetar i solarna energija.

Budući da klima reaguje na kumulativnu a ne na trenutnu emisiju, ako se smanjenje ugljenika ostavi za budućnosti i ne sprovede u ovoj deceniji, biće prekasno da ostanemo u granicama rasta temeperature do 1,5 stepeni Celzijusa, zaključuje IEA.

Ova međunarodna organizacija je utvrdila 400 odrednica koje bi vlade trebalo da postignu, uključujući postupno ukidanje novih automobila na fosilna goriva od 2035. godine i dekarbonizaciju globalne proizvodnje električne energije do 2040.

Analiza je takođe uzela u obzir porast globalne populacije od oko dve milijarde ljudi, kao i potrebu za snabdevanjem električnom energijom 785 miliona ljudi koji nemaju pristup struji i pripremanje obroka korišćenjem zelene energije za 2,6 milijarde ljudi koji oskudevaju u hrani. To bi koštalo oko 40 milijardi dolara godišnje, što je 1,0 posto globalnih godišnjih investicija u energetskom sektoru, i smanjilo bi prevremene smrti oko 2,5 miliona ljudi godišnje od zagađenja vazduha u zatvorenom prostoru.




VESTI SRBIJA BALKAN

Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu.

Povezane vesti SVET :

14 Jan 2022 sputnik
Upozorenje Međunarodne agencije za energiju
4 Jan 2022 kurir
Šta se dešava sa planom EU za nuklearnu energiju?
20 Dec 2021 dw
Mala nuklearka u komšiluku?
17 Dec 2021 rts
Rekordna potražnja za ugljem u svetu
17 Nov 2021 rts
Da li je korišćenje vodonika kao goriva najbezbolniji način za postizanje ugljenične neutralnosti
4 Nov 2021 novaekonomija
EU razmatra da gasne i nuklearne elektrane finansira kao "zelena" rešenja
29 Sep 2021 politika
Evropi prete nestašice struje i gasa
13 Sep 2021 energetikanet
Danski energetski otok sve bliži ostvarivanju
29 Avg 2021 balkangreen
Kineski MingYang razvija najveću vetroturbinu


Web Analytics