ELEKTROENERGETIKA |
VESTI FIRME |
BAZA EE EE BLOG |
DOGAĐAJI FAKULTETI |
KNJIGE ČASOPISI |
POSLOVI LINKOVI |
SISTEMI ISTORIJAT |
VESTI SRBIJA
SLEDEĆA >
1 Okt 2024 - euronews Đerdap 3 ključan u energetskoj budućnosti Balkana 1 Okt 2024 - danas Kako se gradila TE Kostolac B3? 1 Okt 2024 - bizlife Nikola Tesla na EXPO izložbama 27 Sep 2024 - ekapija U Srbiji na distributivni sistem priključeno (samo) 130 MW solarnih elektrana 26 Sep 2024 - ekapija Otkriveno kako će izgledati druge aukcije u OIE 26 Sep 2024 - ekapija Regionu (ne) preti novi energetski kolaps 25 Sep 2024 - biznis Kostolac B3 u što kraćem roku da bude predat EPS-u
EEEEEE
SLEDEĆA >
Prikaz 1 do 7 od ukupno 5035 vesti Srbija |
12 Jul 2023 - blic - Energetska sigurnost ili tranzicija? ako Srbija još uvek nije usvojila Nacionalnu strategiju razvoja energetike, ako je suditi po najavama koje stižu iz Vlade, može se naslutiti da će u tom dokumentu biti definisano da od 2050. zaboravimo na korišćenje uglja koji sada učestvuje sa 70 posto u proizvodnji struje. Tako bar nalažu dokumenta energetske zajednice i EU, koje je i Srbija potpisala na putu energetske tranzicije i dekarbonizacije, ali posmatrano iz srpskog ugla, diskutabilno je da li postoji čarobni štapić kojim bi se obezbedio novac da se prati vizija i standardi koje diktira Brisel. Drugim rečima, mora se voditi računa da se ne ide prečicom u ovom procesu jer bi u protivnom ona mogla da ugrozi energetsku bezbednost države. Razlog za takav scenario krije se u činjenici što se alternative ovoj sirovini iz zelenih izvora ne mogu preko noći sagraditi. Ovo tim pre jer je jasno da Srbija od 1988. godine, kada je puštena u rad hidroelektrana Đerdap 2, nije izgradila nijednu novu značajnijeg kapaciteta. Zbog toga stručnjaci smatraju da ugalj mora da ima svoje mesto u srpskoj energetskoj i zelenoj tranziciji i da bez jasnih finansijskih i projektnih alternativa ovom energentu, ne može se političkim dekretima ukidati. Na takav pristup nas obavezuje i prošlogodišnja energetska kriza koja je pokazala lice i naličje svih problema prebrzih upuštanja u zelene vode ali i pritisci iz Brisela da je Zapadni Balkan “zona sumraka zagađenja iz termoelektrana”. Te tvrdnje, po Dejanu Popoviću, predsedniku Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije, nisu tačne. - Ugalj će imati ključnu ulogu u zelenoj tranziciji odnosno ostaće osnovni energent sigurno do 2050. godine. Pri tom treba da se zna da su netačne tvrdnje naših kolega iz Evrope da je Balkan najveći izvor zagađenja na starom kontinentu jer on ima manje instalisane snage u termoblokovima na ugalj od Nemačke, koja dobrim delom koristi isti ugalj koji i mi - naveo je nedavno Popović na Međunarodnoj stručnoj konferencije “Uloga uglja u sprovođenju zelene tranzicije u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana”. Na istom skupu Dragan Ignatović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu je naveo da zelena tranzicija jeste put ka čistoj energiji ali da sve dosadašnje objavljene analize širom sveta, ukazuju na to da će ugalj do polovine ovog veka i dalje biti biti najznačajniji, najstabilniji i investiciono najjeftiniji izvor energije. - Ako se političkim merama ne interveniše protiv uglja, ako se ima u vidu će u sledećoj generaciji globalna populacija porasti na najmanje 9,6 milijardi, a možda i 11 milijardi, onda će potražnja za energijom da se poveća više od 50%, a ugalj će biti stalni kamen temeljac snabdevanja. Za zamenu svetskih elektrana na ugalj bilo bi potrebno 100% globalne proizvodnje prirodnog gasa ili izgradnja nove nuklearne elektrane svaka četiri dana u narednih 25 godina. U svetu koji se zatvara na populaciji od 10 milijardi ljudi, moć uglja neće biti poricana. Put ka održivoj energiji, boljoj životnoj sredini i iskorenjivanju siromaštva, kako je rekao Franko Klementea, specijalistu za socioekonomske analize energetike i energetskih politika, biće popločan čistim ugljem - rekao je Ignjatović i dodao: - Srbija treba da smajnuje emisiju CO2 i da postepeno uvodi obnovljive izvore energije, ali postepeno i u skladu sa finansijskim mogućnostima države i građana i bezbednosti snabdevanja. Međutim, Srbija ne sme da dopusti prevremeno napuštanje uglja jer će to sigurno ugroziti energetsku i nacionalnu bezbenost. Da će to ići postepeno može se videti i iz dokumenta “Zeleni put EPS-a”, kojim je planirano da se narednih 10 godina ugasi 10 termo-blokova. Prve na listi za to su TE Morava i TE Kolubara A, i to do kraja 2024. godine. Nakon toga na red će do decembra 2027. godine doći TENT A1 i TENT A2, a godinu dana kasnije i TE Kostolac A1 i A2 dok će svi ostali dugoročni planovi biti definisani u Nacionalnoj strategiji i integrisanog energetskog i klimatskom plana. Energetska sigurnost ili tranzicija Nacionalna strategija još nije urađena ali to ne sprečava državu da definiše značajne razvojne projekte. Tako bar tvrdi ministarka energetike Dubravka Đedović, koja je rekla da je u energetski sektor Srbije, u narednih 10 godina, potrebno uložiti oko 15 milijardi evra. - Novi kapaciteti će vredeti deset milijardi, a ostatak je predviđen za oblast prenosa i distribucije električne energije, nafte i gasa. Okvir energetske politike Srbije u narednim godinama biće definisan Integrisanim nacionalnim energetskim i klimatskim planom (INEKP), kao i novom Strategijom razvoja energetike Republike. Za INEKP je započeta javna rasprava, a prva tribina u PKS planirana je za 11. jul. Oba strateška dokumenta planirano je da budu usvojena do kraja ove godine. Razmatraju se mogućnosti i izgradnje reverzibilne hidroelektrane Bistrica i ekonomske isplativosti projekta reverzibilne hidroelektrane Đerdap 3 - izjavila je nedavno Đedović. Ona je dodala da su ovi kao i drugi objekti samo deo puta ka energetskoj tranziciji Srbije. - Cilj je da Srbija najkasnije 2050. godine prestane da upotrebljava ugalj. Ne postoje brza rešenja, već je potrebno ozbiljno planiranje. Zemlje EU koje se suočavaju sa istim izazovima znaju koliko sredstava iziskuje taj cilj. Ipak, moram da kažem da ne postoji dilema da li je važnija energetska sigurnost ili energetska tranzicija. Nema sigurnosti bez tranzicije, jer se tranzicija ne može nazvati uspešnom ukoliko nema sigurnog snabdevanja - poručila je ministarka. Slično mišljenje ima i Jelica Putniković, urednica portala "Energija Balkana". - Izgradnja hidroelektrana koje se planiraju, poput „Bistrica” i HE Đerdap 3 povećaće bilans zelene energije u energetskom miksu Srbije, ali to i dalje ne znači da će moći da se zatvore termoelektrane na ugalj. Mislim da je najbolje rešenje da se u taj proces ide postupno, tako da se stare TE kozerviraju kao rezervni kapacitet, kao što je uradila Nemačka, na primer - rekla je Putniković za “Blic Bizns” Koliko takvu postupnost dozvoljava Nacionalno utvrđeni doprinos za period od 2021 - 2030. godine, koji je prošle godine Srbija, neizvesno je. Ono što je izvesno to je da po ovom dokumentu Srbija ambiciozno planira smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte za 13.2 odsto u odnosu na 2010. O tome je naša država obavestila i Sekretarijat Okvirne Konvencije UN o klimatskim promenama, koji je pozvao sve zemlje OEBS-a, u koje spada i Srbija, da do 2030. izbace korišćenje uglja. Neke zemlje za to imaju rok do 2040. godine. Čini se da u trci sa definisanim vremenom a ne definisanim strateškim dokumentima, Srbija može da izgubi. |
VESTI BALKAN SVET Sajt EE postoji od 2006. godine, sa namerom da se sve informacije iz elektroenergetike, nadju na jednom mestu. Povezani vesti SRBIJA :
12 Sep 2024 biznis |